Visoke temperature i nedostatak mraza ne pogoduju pčelama

Iako je zima kalendarski stigla, visoke temeperature to ne potvrđuju, a minus celzijusa bi u mnogome pomogao pčelama da ti medorodni insekti uspešno prezime zimu.

Vremenske prilike poslednjih nedelja najmanje pogoduju pčelama, jer po rečima proizvođača meda, one su izlazile iz košnica i prikupljale polen, prenosi RTV Kim.

„Plašimo se da će biti velikih gubitaka na proleće, jer kada se pčela istretira jesenjim tretiranjem u septembru i oktobru, ona ulazi u period hibernacije (mirovanja). One u novembru, decembru i januaru miruju i na taj način održavaju život, jer pčela radilica živi najduže 45 dana, dok zimske pčele mogu da žive do šest meseci“, objašnjava predsednik udruženja „Nukleus“ iz Gračanice Mladen Đokić.

Đokić napominje da su neki pčelari pre par dana iskoristili lepo vreme i ubacili medno-šećerne pogače, jer su pčele na visokim tempraturama aktivne. Nasuprot tome, kada su temperature u minusu, pčela ne troši hranu ni energiju.

„Da bi se pčela dobro spremila za zimu potrebno je da se ostavi između 15 i 20 kilograma meda po košnici. Kada smo otvorili košnice pre par dana, videli smo da je većina te hrane, meda, nestala. Mi smo iz preventive, iako nismo za tu soluciju da se pčele prihranjuju tokom zime, ipak stavili po jednu pogaču za svaki slučaj“, kaže on.

Član udruženja „Nukleus“ Siniša Đorđević podseća da pčela nije navikla da odmara i dodaje da svaki zrak sunca kod nje budi osećaj za rad, zbog čega se neretko dešava, pošto nema spoljne paše, da „dođe do nekog grabeža, pljačkanja nekih slabijih društava“.

„Pčele bi trebale da miruju do ranih prolećnih meseci. Već krajem januara, početkom februara, pčela polako počinje da se budi. Matica počinje da zaleže nova jajašca, pčele koje će zameniti ove zimske koje su trenutno u pčelinjoj zajednici“, kaže Đorđević i dodaje da najveći broj pčela ugine zbog nedostatka hrane“.

„Do sad se nije desilo da pčela ugine od hladnoće, već od nedostatka hrane ili od pojave nekih bolesti. Ima puno stvari koje mi, pčelari, moramo da primenimo. Moramo da pripremimo pčelinju zajednicu, da im obezbedimo dovoljnu količinu hrane i da ih tretiramo protiv nozeme, varoe, krpelja kako bi pčela zdrava ušla u zimski period i sačekala buđenje prirode i prve prolećne mesece“, napominje Đorđević.

On smatra da je najbitnije da nakon vrcanja meda (krajem jula, početkom avgusta) pčelari budu savesni prema pčelinjim društvima.

„Ima onih koji ostave pčeli prirodnu hranu za zimu i oni koji maltene izvrcaju gotovo sve iz košnica. Pčela zimuje na tom šećerno-mednom sirupu i onda od avgusta, septembra pčela se polako priprema za zimu. Sakupe dovoljnu količinu hrane i na njoj zimuju do tog prolećnog perioda kada polako počinju da se bude i kada počnu te neke nove aktivnosti. Dren, vrba, lešnik cvetaju početkom februara, pčela to odmah primeti i kreće sa novom sezonom“, ističe on.

Prolećna godina za pčele počinje već krajem januara ili početkom februara. Pčelari kažu da je zima period godine kada se med najviše kupuje. Napominju da do početka novembra nisu imali dobru prodaju meda, ali da je poslednjih dana potražnja naglo porasla.