Vladika Sergije: Cilj rezolucije o Srebrenici da obnovi strah

U okolnostima kada se na sto UN vraća rezolucija o Srebrenici, vladika bihaćko-petrovački Sergije kaže da nije reč o slučajnosti i da se sve dešava baš onda kada to odgovara "moćnicima čije lice ne poznajemo".

Upozorava da je važno sačuvati nacionalni i međunacionalni mir, ne nasedati na bilo kakve provokacije, ali braniti istinu ma kakva ona bila.

“To je naš zadatak, imperativ našeg delovanja u višenacionalnoj državi kakva je Bosna i Hercegovina. Istorija treba da počiva na dokazanim, a ne na projektovanim istinama. Istorija treba da nas uči, da nas popravlja, a ne da nas ponovo sukobljava. Nadam se da će ovdašnje političke vođe imati dovoljno mudrosti, snage i volje da dogovorom rešavaju nesporazume, ne dopuštajući bilo kome sa strane da nas ponovo izmanipuliše radi sopstvenih interesa”, kaže Vladika.

Na pitanje kakva je duhovna dimenzija procesa koji se vodi protiv srpskog naroda s obzirom na aktuelizovanje rezolucije o Srebrenici pred UN vladika kaže da to nije prvi a ni poslednji put.

“Teško je dobronamernom čoveku razumeti političke tokove koji nisu u skladu sa zdravim razumom. Umesto da gotovo tri decenije nakon završetka rata razgovaramo kako dodatno unaprediti međunacionalne odnose i kako ukloniti svaku sumnju u eventualni ponovni sukob, ovde neki nedobronamerni ljudi, koji su u pravilu odnekud sa strane, pozleđuju stare rane i strahom okivaju ovdašnje narode. To nije prvi a bojim se ni poslednji put. Njihove namere nisu dobre, a cilj im je, za početak, obnoviti strah jednih od drugih, a ako im zatreba taj strah će poroditi neki novi sukob, koji, uveren sam, ne žele ni Srbi, ni Bošnjaci, ni Hrvati”, kaže on.

Vladika dodaje da je ovde reč o jednoj velikoj manipulaciji koja ima za cilj da jedan narod proglasi zločinačkim, genocidnim, a jedan stradalničkim.

“U poslednjem ratu stradali su svi, najčešće nevini ljudi kojih da se pitalo, rata nikada ne bi ni bilo. Ali, u ratu, poznato je, prvo strada istina, pa onda sve ostalo. Svaki narod ima svoje žrtve, ali i one koji su činili zločine. Odgovornost je na pojedincima a nikad na narodima. Međutim, ovde je reč o jednoj velikoj manipulaciji koja ima za cilj jedan narod da proglasi zločinačkim, genocidnim, a jedan stradalničkim. Istina tu ne počiva, jer dovoljno je pogledati celokupnu sliku srebreničkog kraja, od početka do kraja rata, pa onda videti uzroke i posledice, bez ikakve namere da se zločin relitivizuje ili negira. Istinu treba gledati onakvu kakva jeste, a ne onakvu kakva nekome odgovara. Tek tada ćemo biti na putu međunacionalnog pomirenja, a ovako smo na putu koji nas ne vodi nigde, već u ponovni krug ispunjen mržnjom, strahom i nepoverenjem”, zaključuje Vladika.