Vršnjačko nasilje problem o kojem ne sme da se ćuti

Iako je vršnjačko nasilje u školama društveni problem, o njemu se ne govori previše, a često se i prikriva. Žrtve nasilja u većini slučajeva ćute a i kada progovore budu još više stigmatizovani, što neretko dovodi do potrebe da se promeni okruženje, prenosi Radio Kim.

Na centralnom Кosovu nije zvanično zabeležen veliki broj slučajeva vršnjačkog nasilja.

Međutim, javnost još uvek pamti masovnu tuču srednjoškolaca i studenata isped škole u Lapljem Selu. Ovaj slučaj je dobio sudski epilog, a nekoliko mladića koji su u njoj učestvovali i pritvor.

Učenici osnovnih škola kažu da umeju da prepozanaju problem vršnjačkog nasilja.

„To u suštini može biti udaranje, guranje, čupanje za kosu, neko štipkanje, grebanje. Кada bih doživela nasilje, prvo bih se javila dežurnom nastavniku, pedagogu, direkotru, socijalnoj službi, policiji, roditeljima, u zavisnosti kakva je vrsta nasilja i koliko je uznapredovala”, kaže Isidora Stojanović, učenica OŠ ,,Miladin Mitic“.

Ona je inače, jedna od učesnica radionice „Poezijom protiv vršnjačkog nasilja“ koju je organizovala NVO „Putevima sunca“.

„Mi se godinama trudimo da deca saznaju sve o vršnjačkom nasilju i da znaju da prepoznaju nasilje, da znaju da razlikuju šta je vršnjačko nasilje od najobičnijeg čupanja kose i godinama se trudimo da deca nauče kome da se obrate što je najbitnije u celoj priči, a ne da trpe nasilje. Trudimo se da podstaknemo decu da oni sami osmisle aktivnosti koje bi mogli da rade u cilju prevencije vršnjačkog nasilja“, kazala je za RTV Кim direktorka ove organizacije Snežana Mihajlović.

Prema njenim rečima, kada je u pitanju vršnjačko nasilje, koliko je važna pravovremena reakcija kada se nasilje dešava, toliko je bitno da škola preduzima određene preventivne aktivnosti u tu svrhu.

“Mi smo u saradnji sa organizacijom `Putevima sunca` organizovali brojne radionice na kojima su učenici sticali saznanja o vršnjačkom nasilju, oblicima nasilja i kako da reaguju u situacijama kada su oni žrtve ili su pak posmatrači vršnjačkog nasilja“, kaže Danijela Stefanović, pedagog u OŠ „Miladin Mitić“.

Na radionici su učestvovala deca iz tri škole sa centralnog Кosova – „Кralj Milutin“ u Gračanici, „Miladin Mitić“ u Lapljem Selu i „Кnez Lazar“ u Donjoj Gušterici. Učenici ovih škola su kroz poeziju ukazivali na problem vršnjačkog nasilja.

„U zadnje vreme je to veoma često i mi svim silama to pokušavamo da sprečimo. Pričamo sa decom i objašnjavamo da to uopšte nije dobro, da to veoma šteti i da ostavlja razne posledice“, kaže Olivera Stojanović, učenica 7. razreda OŠ „Кnez Lazar“ u Donjoj Gušterici.

A šta psiholozi kažu?

“Imamo sve više verbalnog nasilja pošto smo usmereni na elektoronsko nasilje koje se možda manje prepoznaje i prijavljuje jer se obrišu poruke, komentari, fotografije i ne ostaje kao trajno, odnosno nema dokaza. Svi to radimo, pišemo komentare, stavljemo lajkove, pa ne prepoznajemo da je i to vid nasilja”, objašnjava školski psiholog Valentina Nikolić.

Slične poruke šalje i njena koleginica Miljana Stojanović.

„Dešavalo se verbalno nasilje gde smo u saradnji sa roditeljima i razrednim starešinama na samom početku uspeli da rešimo problem i na tome se završavalo. U današnje vreme problem vršnjačkog nasilja je veoma prisutan, nažalost, kako na ulici, tako i u školi, a naš zadatak i ono za šta se naša škola zalaže jeste da podignemo svest učenika o problemu vršnjačkog nasilja i da preventivnim radom sprečimo da njega dođe“, zaključila je Stojanovićeva.

Ukoliko se ne prijavi na vreme i ne preduzmu odgovarajuće mere, vršnjačko nasilje može da ostavi brojne negativne posledice na fizičko i psihičko zdravlje žrtve. Nažalost te posledice nekada mogu biti i izgubljeni život.