Zadušnice u Južnoj Mitrovici: Vreme ne leči rane

Ove subote, nedelju dana pre Mitrovdana, na groblju u Južnoj Mitrovici Srbi su paljenjem sveća, molitvom i sređivanjem oronulih i devastiranih spomenika, obeležili Mitrovske zadušnice.

Već od ranih jutarnjih časova, meštani su pristizali na groblje i ubrzano hrlili ka spomenicima svojih najmilijih.

Građanima sa severa bio je omogućen organizovan prevoz,  dok su pojedini dolazili i privatnim vozilima.

Jerej Nenad Stojanović podseća za Kosovo onlajn da u toku godine postoje četiri praznika kada se obilaze grobovi predaka i moli se za pokoj duša.

„Svi smo mi dužni da se molimo za naše roditelje, porodicu i ljude, za pokoj duša. Oni imaju potrebu da dođu na groblje, a preminuli imaju potrebu za našom molitvom. Kada ljudi ne dođu na groblje duže vreme, sanjaju svoje pretke. Oni traže našu molitvu, da dođemo na grob i da se pomolimo“, kaže on.

Dodaje da Crkva brine za sve ljude, za one koje žive na zemlji i one koji su preminuli i u duhovnom svetu.

„Ljudi dolaze i sami čitave godine, kako bi obišli grobove, iako se groblje nalazi u južnom delu i oštećeno je. Žele da podignu spomenike i da grobovi izgledaju kako su i bili. Čujem da nažalost da ima dosta ljudi koji svoje pretke prebacuju na druga mesta, što crkva ne blagosilja, po pravilu treba da ostane tu, gde se i sahranio“, napominje on.

Jedan od meštana koji je ove subote izašao na groblje, Srboljub Lazarević ističe da nada postoji da će se groblje nekada obnoviti.

„Dužnost čoveka je da gaji pijetet prema najbližima. Sablasno je, vandalizam, to govori o onima koji rade to. Ne znam šta da vam kažem. Pomešana su mi osećanja i emocije. Nije sve jednostavno, jer je čovek ljudsko biće i razmišlja. Oni koji su radili ovo, govori o njima, vandali. Nije primereno. Imam kuću blizu groblja i pomisao mi nije da da nešto uradim. Čovek uvek mora da ima nadu, bez obzira na situaciju i uvek mora da gleda napred. Ne treba poistovećivati celu naciju sa tim vandalima, među njima sigurno ima dobrih ljudi koji to osuđuju“, navodi Lazarević.

Zoran Vićentijević se ne slaže sa izrekom da „vreme leči rane“, već smatra da su rane sve dublje.

„Posebno na Zadušnice. Slika govori više od hiljadu reči. Ne vidim spomenik svoje majke, on je srušen i utonuo je u zemlju, a ograde nema. Sve je teže i teže. Ja nikoga ne mrzim, ali ne mogu da shvatim ljudsku prirodu, da unište grob i iseku ogradu i možda tu ogradu ugrade u svoje kuće. Na krvi se ne gradi budućnost, ne gradi se kuća, a ni na nesreći drugih ljudi“, poručio je on.

Na pravoslavnom groblju u Južnoj Mitrovici gde su se do kraja rata 1999. godine sahranjivali Srbi porušeno je, oskrnavljeno ili uništeno više od 90 posto nadgrobnih spomenika.