Zečević: Srpska zajednica na KiM nije bila zaštićena ni 1999. ni 2004. godine

Srpska zajednica na KiM nije bila zaštićena ni 1999. ni 2004. godine, kaže povodom godišnjice martovskog pogroma Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.

Zečević navodi da ne treba zaboraviti da se martovski pogrom 2004. godine odigrao pred očima međunarodne zajednice, a ona nikada nije osudila te događaje, iako dodaje da je srpska zajednica bila delimično zaštićena, ali su ovi događaji ostavili velikog traga.

"To je sigurno bilo organizovano od strane Albanaca i unelo je veliku nesigurnost kod Srba. Reč je o sledu događaja: 1999. godine, kada Srbima više nije garantovana bezbednost na KiM, a zatim 2004. se dogodilo to nasilje nad Srbima, njihovom imovinom i SPC. Naravno da je sve to doprinelo nesigurnosti srpskog stanovništva. Posle 19 godina nije se mnogo promenilo, jer nema Zajednice srpskih opština. Nema ni minimuma institucionalnog okvira koji bi Srbima garantovao nekakvu samoupravu i organizaciju privrednog života, prosvete, zdravstva, kulture... Priština odbija to zato što pretpostavlja da bi to stvorilo ohrabrenje da ostanu. Dugoročno gledano, bez ZSO teško da će Srbi moći da ostanu - upozorava Zečević.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je ono što se dogodilo 2004. ozbiljno poremetilo odnose između Srba i Albanaca, pre svega na Kosovu.

"To je nesumnjivo i udaljilo sve perspektive koje su postojale, što su političari kasnije upotrebljavali za svoje koristi. Ali nakon što se sve dogodilo 17. marta 2004, nije bio prvi put da vidimo impotentno ponašanje međunarodne zajednice, koja svoje vojnike šalje da obezbeđuju i čuvaju mir, a na njihove oči se događaju stvari poput onih u Srebrenici. Ne zaboravimo, pred holandskim snagama se dogodila Srebrenica. Tako nešto se dogodilo i Srbima, gde su međunarodne snage, odnosno Kfor, posmatrale sve, Kfor nije reagovao i nije ispunio osnovnu funkciju zbog koje je i poslat na KiM. Ta situacija ima dvostruki efekat. Jedan je na odnose Srba i Albanaca, jer je nastupila neka vrsta cementiranja njihovog nepoverenja, koje je i danas ogromno. A s druge strane, efekat je bilo i nepoverenje u međunarodne snage, bez obzira na to što Beograd često kaže da je Kfor jedini garant bezbednosti Srba. Nadajmo se da neće biti neke praktične situacije da Kfor potvrdi da nije onaj stari Kfor. I na toj relaciji postoji nepoverenje", naglašava Jakšić.

Jakšić ocenjuje da je 17. mart 2004. bila prva faza pokušaja etničkog čišćenja Srba.

"To nije bio onaj masovni egzodus Srba, kakav je bio u vreme "Oluje" iz Hrvatske. Ali, kada unesete visok stepen straha među srpsko stanovništvo, onda mnogi razmišljaju o tome da odu. I vidimo da je tada otvoren proces koji i dan-danas traje. I danas veliki broj Srba razmišlja o tome da napusti KiM upravo zbog tog straha koji nije obuzdan ni na jednoj, ni na drugoj, ni na trećoj strani", smatra Boško Jakšić.