Bečki ekonomski institut: I pored geopolitičkih izazova, raste privreda na Zapadnom Balkanu

Bečki ekonomski institut predstavio je danas jesenju prognozu za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, u okviru koje se Zapadnom Balkanu za ovu godinu prognozira privredni rast od 2,5 odsto, za narednu - 3,4 odsto, a za 2027. godinu - 3,7 procenata.

Direktor Bečkog ekonomskog instituta Mario Holcner istakao je da se i pored teškog međunarodnog okruženja i geopolitičkih rizika, privrede u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope pokazuju otpornim.

Institut prognozira Kosovu u ovoj godini privredni rast od 3,9 odsto. Za narednu godinu predviđa se blaže smanjenje na 3,8 procenata, ali već za 2027. prognoziran je rast od 4,1 odsto.

Kada je reč o Srbiji, Institut za ovu godinu prognozira rast od svega dva odsto, ali za iduću godinu predviđeno je povećanje na 3,5 procenata.

Prognozirani rast za 2027. godinu iznosti četiri odsto.

Holcner je objasnio da je zbog događaja u Srbiji prognoza za narednu godinu smanjena i dodao da ona ne sadrži rizike izostanka isporuke gasa i nafte usled najnovijih mera EU.

Dodao je da se za Srbiju prognozira smanjenje direktnih stranih investicija, te da je prognoza privrednog rasta već dosta umanjena, imajući u vidu rast koji je zemlja beležila do sada.

Kada je reč o ostalim zemljema regiona, Albaniji je ove godine prognoziran rast od 3,5 odsto, za BiH - 2,2 procenata, Crnoj Gori - 3,4 odsto i Severnoj Makedoniji - tri odsto.

Sledeće godine se povećanje privrednost rasta prognozira Albaniji - na 3,9 odsto i BiH - na 2,7, dok za Crnu Goru i Severnu Makedoniju prognoza ostaje na istom nivou.

Što se stope nezaposlenosti tiče, Srbija prednjači, pa je prognozirana stopa nezaposlenosti za ovu godinu 8,5 odsto, a za iduću godinu 8,3 procenta. 

Kosovu se za ovu godinu prognozira stopa nezaposlednosti od 10,7 odsto, a za narednu 10,6 procenata.

Holcner je ukazao i da su u Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj primetni visoki budžetski deficiti, uz slabost industrije u Nemačkoj, dok domaći problemi ostavljaju trag i na austrijsku privredu. Naveo je i da najavljeni veći izdaci za odbranu u zemljama Natoa podstiču privredni rast.

Institut očekuje da će članice Natoa u narednim godinama, zbog toga beležiti dodatni efekat rasta od 0,2 do 0,3 odsto, a zemlje poput Poljske i baltičkog regiona čak i više.

„Od ponovnog naoružavanja Evrope ekonomski će profitirati i zemlje na istoku, jer tradicionalno raspolažu jakom vojnom industrijom. To bi moglo da im pomogne da modernizuje industrijsku osnovu i sprovedu uspešno transformaciju u pravcu modela rasta zasnovanog na inovacijama“, rekao je zamenik direktora Instituta Ričard Grivenson.