Svetska banka: Radna mesta presudna za održanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu

Srbija i ceo region Zapadnog Balkana moraju da se fokusiraju na kreiranje kvalitetnih radnih mesta kako bi održali privredni rast i približili se stepenu razvoja Evropske unije, navodi se u novom, danas objavljenom izveštaju Svetske banke.

Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje, dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, uprkos solidnom rastu zarada i kredita, prenosi Tanjug.

Fiskalna politika, i pored blagog popuštanja, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto a javni dug je nastavio da pada.

Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Zapadnog Balkana dostići će tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija. Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

Kako se navodi u projekcijama, Srbiju očekuje privredni rast od 2,8 odsto u 2025. koji će ubrzati na tri odsto u 2026. i na četiri odsto u 2027. godini.

„Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na naprednije ekonomije Evropske unije, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana", navodi direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Prema njenim rečima, važno je razmotriti izmene strategije zapošljavanja kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje veština građana i jačanje preduzeća kroz digitalna poboljšanja.

Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada: u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa time i stope nezaposlenosti su visoke, veće od 10 odsto, a učešće u radnoj snazi je nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima i starijim odraslima, navodi se u izveštaju.

Demografska kretanja pojačavaju ove izazove. Radno sposobno stanovništvo je već značajno smanjeno, a, prema projekcijama, očekuje se njegov pad za skoro 20 odsto do 2050. Ako se nastave trenutna kretanja u pogledu broja stanovnika, privrednog rasta i tržišta rada, region bi mogao da se suoči sa manjkom koji premašuje 190.000 radnika u toku narednih pet godina.

Zapadni Balkan, prema izveštaju, mora da uloži u osnovnu infrastrukturu koja je od presudnog značaja za stvaranje radnih mesta kako bi pokrenuo privredni rast.

Fokus treba da bude na jačanju obrazovnog i sistema zdravstvene zaštite i povećanju stope učešća u radnoj snazi, naročito među ženama.

Kako navodi Svetka banka, ulaganje u saobraćajnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju preduzeća i građana, unapređujući produktivnost.

Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške za politike kojima se podstiče privredni rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja.

 Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim startapima omogućiće preduzećima da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga, poručuje Svetska banka u saopštenju.