Svetska banka: Privredni rast Kosova usporen na 3,6 odsto u prvom tromesečju 2025. godine

Privreda Kosova usporila je na 3,6 odsto u prvom tromesečju 2025. godine, usled pada potrošnje domaćinstava i slabljenja spoljne tražnje, posle rasta od 4,4 odsto u 2024. godini, navodi se u izveštaju Svetske banke o regionu Balkana.

U dokumentu se navodi i da su se tokom 2025. ponovo pojavili inflatorni pritisci, podstaknuti višim cenama energije i hrane, što je smanjilo realne raspoložive prihode stanovništva.

Takođe se navodi da bi produžena kašnjenja u formiranju nove vlade mogla negativno da utiču na investicije i da uspore napredak u sprovođenju strukturnih reformi.

U izveštaju se ističe i da su realne plate porasle za 10,3 odsto u 2024. godini, zahvaljujući povećanju minimalne zarade, ali da je formalno zapošljavanje poraslo tek umereno - u proseku za 1,4 odsto u prvoj polovini 2025. godine, prenosi Telegrafi.

Investicije su takođe ojačale, pri čemu je bruto kapital porastao za 13,6 odsto, što je podstaklo aktivnosti u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji, dok su se finansijske usluge proširile zahvaljujući rastu potražnje.

Snažna domaća tražnja povećala je i uvoz, koji je porastao za 14,5 odsto u prvih pet meseci godine, nadmašivši rast izvoza od 12 odsto.

„Doznake dijaspore i direktne strane investicije dale su samo ograničenu podršku, beležeći rast od 3,5 odnosno 3,6 odsto do maja“, navodi se u izveštaju.

Rastuća domaća potražnja, uključujući veću potrošnju vlade, zajedno sa rastom cena hrane, pića, električne energije i usluga, podstakla je inflaciju u prvoj polovini 2025.

„Potrošačka inflacija dostigla je 4,3 odsto u julu 2025, čime je prosečna stopa za period januar - jul iznosila 3 odsto. Osnovna inflacija takođe je porasla tokom tog perioda, dostižući prosečnih 1,5 odsto do jula 2025“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Fiskalni i finansijski rizici ostaju ograničeni, što pruža stabilnu osnovu ekonomiji uprkos usporavanju rasta.

„Fiskalna pozicija i dalje je podržana snažnim prihodima od potrošnih poreza, uz veće izvršenje javnih investicija, pa se očekuje da fiskalni deficit ostane oko jedan odsto BDP-a između 2026. i 2027. godine“, piše u dokumentu.

U delu izveštaja koji se odnosi na perspektive i rizike, navodi se:

„Kašnjenja u formiranju nove vlade mogu usporiti sprovođenje agende strukturnih reformi i odložiti pristup spoljnim izvorima finansiranja, uključujući novi Plan rasta EU.“

Izveštaj ističe i da kontinuirana emigracija ostaje prepreka ekonomskom rastu, dok se neiskorišćeni domaći potencijal, naročito žena, može osloboditi povećanjem učešća žena na tržištu rada.