CBK: Odliv kapitala van Kosova povećan za 55 odsto, najviše investicija u Albaniju

Kosovo se suočava sa visokom stopom odliva kapitala, a investicije van zemlje ove godine su se povećale za 55 odsto. Glavna destinacija za kosovske investitore je Albanija, pokazuju podaci Centralne banke Kosova (CBK).

Tokom prve polovine ove godine, direktne investicije građana Kosova u inostranstvu dostigle su 166,6 miliona evra, što je povećanje od 55 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je taj iznos bio 107 miliona evra, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Poređenja radi, vrednost ovih investicija je bila 59,1 milion evra u 2020. godini, povećana je na 100,3 miliona evra u 2021. godini i nastavila je da raste na 224,3 miliona evra u 2024. godini.

Albanija kao glavna meta investicija

Jedno od preduzeća koje je preusmerilo fokus van Kosova je građevinska kompanija „Uni projekt“, kojom upravlja Fitim Bakaljiu, koji posluje u Albaniji već šest godina zbog, kako kaže, stabilnijeg profita.

„Na Kosovu je kupovna moć značajno pala, dok u Albaniji ima mnogo spremnih kupaca“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Bakaljiu investira do četiri miliona evra godišnje u Albaniju, uglavnom u Šenđinu i Ležu, i zapošljava samo lokalno osoblje, a tvrdi da ovaj model pruža investicijama veću stabilnost.

Kompanija za proizvodnju obuće „Solid šuz“ iz Suve od marta poseduje 40 odsto akcija fabrike u Tirani, a upravni direktor Špejtim Kuči kaže da je ekspanzija u Albaniji posledica većeg iskustva u proizvodnji, većeg broja klijenata, kao i lakoće izvoza u zemlje koje ne priznaju državnost Kosova.

On takođe naglašava da je pomorski transport preko albanskih luka mnogo povoljniji za kompanije koje ciljaju međunarodna tržišta, a Albanija već ima trgovinske sporazume.

„Drugi razlog je taj što ciljamo i na američko tržište, a u Albaniji se trgovina može lakše organizovati zbog pomorskog transporta“, dodaje on.

Njegova kompanija zapošljava oko 600 radnika u Albaniji, 200 na Kosovu i 80 u Preševu.

Prema podacima Instituta za napredne studije, GAP u Prištini, samo prošle godine Kosovari su investirali preko 80 miliona evra u Albaniju, a 2023. godine preko 95 miliona evra.

Istovremeno, investicije građana Kosova u Crnoj Gori su u 2024. godini dostigle vrednost od 18,2 miliona evra.

Zašto preduzeća odlaze sa Kosova?

Stručnjaci i predstavnici preduzeća smatraju povećanje investicija van Kosova zabrinjavajućim u upozoravaju da ovaj trend može da se intenzivira ako se ne preduzmu hitne mere.

Luljzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova, kaže da birokratija, nedostatak digitalizacije i visoke cene energije guraju preduzeća ka drugim tržištima.

„Još uvek poslujemo po klasičnom sistemu. Nedostatak digitalizacije usporava procese. To komplikuje proces za preduzeća i ona odustaju“, rekao je on.

On je takođe ukazao na ulazak velikih kompanija na otvoreno tržište energije početkom ove godine, što je učinilo cenu električne energije za njih skupljom i postali su manje konkurentni na tržištu, u poređenju sa zemljama u regionu.

Ismet Mulaj, bivši ministar trgovine i industrije, rekao je da orijentacija preduzeća ka Albaniji, Crnoj Gori i drugim zemljama pokazuje da investitori pronalaze povoljnije uslove u inostranstvu, dodavši da je posebno zabrinjavajući odlazak proizvodnih preduzeća.

„Pored birokratskih procedura i energetskih problema, imidž proizvoda proizvedenih na Kosovu nije onakav kakav bismo želeli, jer ni Kosovo ni preduzeća nisu imali finansijsku snagu da razviju marketing u različitim zemljama“, rekao je Mulaj.

Odlazak preduzeća sa Kosova ima značajne posledice po budžet i ekonomiju, a pored odliva finansijskog kapitala, Kosovo gubi i od carinskih prihoda, poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit preduzeća, kao i poreza i penzionih doprinosa, koji završavaju u zemljama u kojima kompanije posluju, a ta preduzeća često postaju direktni konkurenti na lokalnom tržištu.

„Sve ovo smanjuje javne prihode koji bi mogli biti korišćeni za javne usluge, bilo da je to zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura“, rekao je Mulaj.

Veliki deficit u odnosu na uvoz

Zavisnost Kosova od uvoza istovremeno nastavlja da raste, a prema podacima Kosovske agencije za statistiku, prošle godine uvoz je iznosio preko šest milijardi evra, dok je izvoz iznosio oko 900 miliona evra.

Ove godine situacija deluje slično - od januara do jula, uvoz je dostigao preko četiri milijarde evra, dok je izvoz samo 521 milion evra.

Stručnjaci pozivaju na direktnu podršku privatnom sektoru, posebno proizvodnoj industriji, kao i na digitalizaciju usluga kroz model „sve na jednom mestu“.

„Nema visokih troškova za implementaciju digitalnih usluga, a preduzeća bi imala velike koristi, kako u pogledu brzine usluge, tako i smanjenja mogućnosti za korupciju“, kaže Mulaj.