Zapadni Balkan kao investicioni potencijal: Koliko je region atraktivan za strane investitore?

Investicioni forum koji je održan ove nedelje u Tirani uz podršku Evropske komisije, ukazao je na veliki investicioni potencijal regiona, a predsednica EK Ursula fon der Lajen poručila je na otvaranju da je sada pravi trenutak za ulaganja u Zapadni Balkan. Ipak, stručnjaci iz Beograda, Tirane, Skoplja i Prištine za Kosovo onlajn ocenjuju da bi snažnija regionalna saradnja i sprovođenje reformi mogli dodatno povećati privlačnost zemalja regiona za strane investitore, u trenutku kada je, kako ocenjuju, ta atraktivnost u krizi.

Piše: Petar Rosić

„Razmislite o poslednjim talasima pristupanja našoj Uniji. Poljska ekonomija se utrostručila za manje od tri decenije. U Hrvatskoj je nezaposlenost pala sa 17 odsto na četiri odsto za nešto više od decenije. Isto će se desiti širom Zapadnog Balkana, a ne govorim o nekoj dalekoj budućnosti. Vaše ekonomije su već spremne za brz rast u narednim godinama“, rekla je Ursula fon der Lajen.

Ona je najavila i fabrike veštačke inteligencije na Zapadnom Balkanu.

„Izgradili smo mrežu fabrika veštačke inteligencije širom Evrope i to su mesta gde naši biznisi i start-apovi mogu da razvijaju, treniraju i pokrenu sledeće generacije modela veštačke inteligencije. Danas mogu da najavim da ćemo otvoriti naše fabrike veštačke inteligencije i na Zapadnom Balkanu. Počećemo sa postavljanjem dve fabričke antene u Severnoj Makedoniji i Srbiji, time ćemo pokriti ceo region i to će omogućiti kompanijama u svih šest zemalja da se povežu sa ovim fabrikama“, dodala je ona.

Danas je u Tirani održan i investicioni forum Albanija-Turska na kom je premijer Edi Rama naveo da je obim trgovine ove dve zemlje, koji je nekada iznosio 250 miliona evra, premašio milijardu evra samo u prvih devet meseci ove godine.

Rama je istakao da je broj preduzeća sa turskim kapitalom u Albaniji porastao sa 300 na više od hiljadu, a broj zaposlenih na više od 15.000.

Dodao je da da Albanija danas predstavlja otvoreno i atraktivno okruženje za investicije, zahvaljujući niskim porezima, zelenoj energiji, rastućem turizmu i podršci za tehnološki razvoj.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom obraćanja javnosti prošle nedelje govorio o carinama EU na čelik koje će pogoditi pre svega Srbiju i Tursku, ali i sve druge evropske proizvođače. Komentarišući strane investicije u zemlji kazao je da je potrebno uložiti veliki novac u izgradnju novih industrijskih zona da bi po tome, ali i uz subvencije koje država daje, bili privlačni stranim investitorima.

„Imamo velike probleme, nismo više atraktivni za investitore. Jedan razlog je što je poskupela radna snaga... Zato ćemo morati da ulažemo veliki novac u izgradnju novih industrijskih zona, posebno u širenje tri zone - Leskovac, Ćuprija, Inđija, što će koštati 220 miliona evra“, najavio je on.

„Srbija je apsolutni izbor“

Govoreći o potencijalu Zapadnog Balkana, Siniša Naumoski, analitičar i član Upravnog odbora Univerziteta Heidelberg u Skoplju kaže za Kosovo onlajn da Albanija beleži rekordan rast u industrijama kao što su turizam i infrastruktura, ali da Srbija prednjači u apsolutnom iznosu stranih direktnih investicija.

Ističe da Severna Makedonija ima najbolje rezultate u odnosu na bruto domaći proizvod, a da Kosovo ima najveću ambiciju ubrzanja investicija u 2025. godini.

„Srbija ima oko pet milijardi evra u 2024. godini, što je najveći priliv u regionu. Kada se posmatra struktura, Makedonija prednjači po učešću stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu – to je oko 8 odsto ili 8,1 odsto, odnosno u apsolutnom iznosu negde oko 1,2 milijarde evra za 2024. godinu“, navodi on.

Ocenjuje da će trenutna situacija u Srbiji negativno uticati na privlačenje stranih direktnih investicija i da bi Albanija i Severna Makedonija mogle da imaju koristi od toga kada su u pitanju strane investicije, ali da Srbija ostaje kao najatraktivnija destinacija, pre svega zbog veličine tržišta i državnih subvencija.

„Srbija je apsolutni izbor, jer ima veliko tržište. Trenutno, za 2024. godinu, u statistici su broj jedan. Za 2025. godinu usporavaju, ali evo ih sa Albanijom. Postoji ogromna logistika i prednost je u obezbeđivanju takozvanih keš subvencija od srpske države,“ navodi on.

Govoreći o Severnoj Makedoniji, Naumoski podseća na dugogodišnji model podsticanja stranih investicija.

„Mi smo negde na drugom mestu, jer su kod nas pogodnosti za strane direktne investitore u tehnološkim industrijskim zonama, gde dajemo desetogodišnje pogodnosti da nemaju određeni porez i da imaju određene privilegije u oblasti troškova, osim poreza na dobit i u doprinosima za same zaposlene,“ objašnjava on.

Podseća da zemlje regiona nude različite oblike podrške investitorima.

„Kao što sam rekao, keš grantovi po radnom mestu, od nula do deset godina, određena logistika od lokalnih dobavljača je isplativa i to se može posmatrati kao način na koji smo konkurentni jedni drugima kao zemlje sa Zapadnog Balkana,“ navodi on.

Smatra da zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da se posmatraju isključivo kao konkurenti.

„Bila bi pametna strategija da se pojednostave fiskalni sistemi svih zemalja članica, da tržišta postanu otvorenija, da se ostvari mnogo veća razmena i kretanje građana sa celog Zapadnog Balkana. Da se ne isključujemo, već da se pomažemo,“ poručuje on.

Glavni urednik televizije „Skan“ iz Tirane Krešnik Kučaj očekuje da će u narednim godinama proces integracije u Evropsku uniju uticati na povećanje stranih investicija u Albaniju i doneti više prihoda zemlji.

„U poslednjih deset godina, ispostavlja se da je Albanija dostigla, sa oko 870 miliona evra stranih direktnih investicija godišnje, na 1,5 milijardi evra godišnje. To pokazuje da imamo godišnji rast, a ako bismo napravili prosek, imamo povećanje od oko šest procenata godišnje, što znači da je Albanija atraktivna za strane investitore i ima zadovoljavajuću stopu rasta,“ navodi Kučaj za Kosovo onlajn.

Promene u strukturama ulaganja

Prema njegovim rečima, promena se vidi i u strukturama ulaganja.

„Dolazi do promene u sektorima u kojima se ulaže, pošto je trend bio u dva sektora - energetici i prirodnim resursima (minerali), dok sada imamo diversifikaciju ‘investicionog portfolija’. Investitori se uglavnom fokusiraju na nekretnine, koje su jak magnet za privlačenje stranih investicija. Takođe imamo investicije u energetiku i obnovljive izvore energije. Primećen je i veliki porast finansijskih usluga, kao i u drugim sektorima privrede, posebno u turizmu, koji je jedna od najvažnijih grana,“ ističe Kučaj.

Govoreći o zemljama iz kojih dolaze ulaganja, Kučaj navodi da zemlje EU i dalje imaju ključnu ulogu.

„Zemlje Evropske unije ostaju glavni investitori, među kojima je Italija na prvom mestu. Italijanske investicije su se povećale posebno nakon pandemije, ali ne treba izostaviti ni trend poslednjih godina - Tursku, koja je postala važan investitor prema unapred pripremljenom planu, bilo za trgovinsku razmenu ili za strane direktne investicije,“ kaže on.

Kao prednost Albanije navodi geografski položaj i unutrašnje ekonomske prilike. Takođe ističe i značaj radne snage i fiskalnih olakšica.

„Albanija ima veliki potencijal u pogledu radne snage koja ima niže troškove nego u drugim zemljama, i to je prednost koja joj pomaže da se takmiči sa drugima u privlačenju stranih investicija. Naša zemlja ima fiskalne olakšice koje treba da podstaknu strane investicije. Stvorene su posebne ekonomske zone gde investitori mogu da ulažu koristeći fiskalne olakšice i druge olakšice u vezi sa procedurama. To su mere koje je albanska vlada preduzela kako bi privukla strane investicije“, navodi Kučaj.

Govoreći o saradnji sa zemljama regiona, Kučaj navodi da Albanija ima dobre odnose i zajedničke projekte sa državama Zapadnog Balkana.

„Albanija ima saradnju sa drugim balkanskim zemljama - sa Kosovom, sa Srbijom, sa Makedonijom. Ako pogledamo Investicioni forum koji je održan ovih dana, projekti koje je finansirala Evropska unija bili su dva za Albaniju, dva za Srbiju, dok su uključeni i Kosovo i Crna Gora. To su projekti koji stvaraju saradnju,“ kaže on.

Kučaj navodi da EU finansira projekte koji povezuju ekonomije regiona.

„EU je finansirala projekat za Albaniju za proizvodnju energije iz otpada. Još jedan projekat bio je za proizvodnju i skladištenje energije, u saradnji sa Crnom Gorom. Imamo saradnju sa Srbijom za fabriku za proizvodnju baterija. Dakle, imamo niz projekata koji imaju za cilj ekonomsko povezivanje balkanskih zemalja,“ objašnjava Kučaj.

Govoreći o preprekama za strane investitore, Kučaj ističe da je problem korupcije i dalje prisutan.

„U svakom izveštaju stranih investitora, nivo korupcije u našoj zemlji i neformalnost ekonomije se navode kao zabrinutost. Postoje žalbe na pravnu sigurnost i druge elemente bezbednosti. Ostaje da se vidi kako će proces integracije Albanije u Evropsku uniju uticati na nju u budućnosti. Dakle, da li će to poslužiti kao vrsta pritiska da se preduzmu neke neophodne reforme u tom pogledu“, navodi Kučaj.

Za razliku od Albanije, 75 odsto stranih investicija na Kosovu potiču od dijaspore, a profesor ekonomije Škumbin Misini iz Prištine navodi za Kosovo onlajn da političke elite ne umeju da iskoriste taj potencijal.

„Što se tiče Kosova, 75 odsto investicija dolazi iz dijaspore i većina tih sredstava odlazi na tržište nekretnina. To predstavlja veliku slabost, jer kosovska politička elita ne ume da iskoristi taj potencijal i mogućnosti za razvoj biznisa i podizanje socioekonomskog nivoa u zemlji,“ upozorava Misini.

Govoreći o mogućnostima ulaganja u regionu, naglašava upravo značaj podrške iz fondova Evropske unije.

„Što se tiče investicija od kojih bi Zapadni Balkan mogao da ima koristi u okviru paketa Evropske unije, te investicije mogu biti veoma velike. Tu se, naravno, posebno ističu ulaganja u obnovljive izvore energije, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju potrebu za investicijama u taj sektor, budući da trenutno imaju veliku zagađenost životne sredine i u velikoj meri koriste ugalj kao glavni energent,“ navodi profesor.

Prema njegovim rečima, regionu su potrebne radikalne reforme i jača saradnja sa susedima.

„Zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da ulažu u radikalne reforme i saradnju sa susedima, jer samo kroz dobre odnose i udaljavanje od nacionalizma kao političke karte za opstanak na vlasti lideri mogu pokazati da žele da budu istinski državnici, a ne da opstaju zahvaljujući korupciji. Nije dovoljno podizati glas nacionalizma kada zemlja pati zbog odliva stanovništva. Nije dovoljan ni patriotizam samo na rečima, lider ne treba da tera građane iz sopstvene zemlje,“ poručuje Misini.

Ipak, zaključuje da su reforme i borba protiv korupcije ključni uslovi za evropsku budućnost regiona.

„Reforme su neophodne, a borba protiv korupcije je apsolutno neizostavna,“ ističe profesor Misini.

Iako se regionalna saradnja ističe kao ključna, Mihailo Gajić iz beogradske ekonomske istraživačke mreže Libek ističe za Kosovo onlajn da su zemlje Zapadnog Balkana prvenstveno konkurencija jedni drugima.

„Naravno, svako želi da privuče neku investiciju koja znači, recimo, transfer tehnologije, kreiranje novih radnih mesta, naravno, i povećanje zarada, ukoliko su to produktivne industrije. Dakle, s te strane, svaki ima podsticaj da neku investiciju koja dolazi u region privuče u svoju zemlju, a ne da ode negde u komšiluk“, navodi on.

Sve ostane na nacionalnom tržištu

Dodaje da je razlog međusobne konkurencije i u strukturi stranih investicija. Objašnjava da veliki broj stranih investicija koje dolaze na tržišta zemalja Zapadnog Balkana zapravo ne uključuje veliki broj domaćih kompanija u svojim lancima snabdevanja.

„Drugim rečima, oni dođu da iskoriste neke konkurentske prednosti koje ovde postoje. To su, prvenstveno, relativno dobro obučena i relativno jeftina radna snaga koja ovde postoji, ali nemamo efekat prelivanja na celokupnu industriju u tim zemljama. Tu postoji situacija da zemlje Zapadnog Balkana nisu deo zajedničkog tržišta, pa da onda, recimo, neka kompanija iz Makedonije može lako da uključi u proizvodnju kompaniju iz BiH ili Srbije ili obrnuto, tako da, manje-više, sve ostane na nacionalnom tržištu“, ističe on.

Gajić podseća da, ako posmatramo samo bruto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, vidimo da su one rasle tokom 2023. i 2024. godine, kada su dostigle neku vrstu istorijskog maksimuma, mereno direktno u evrima, odnosno kada su iznosile oko 5,2 milijarde evra. Međutim, u ovoj godini, navodi, one su u padu.

„Izgleda da, u ovom trenutku, kada nemačka privreda već petu godinu stagnira ili je u recesiji, Srbija i ceo region počinju da gube trku za investicijama“ objašnjava on i dodaje da se radi o širem regionalnom trendu.

„Strane direktne investicije se smanjuju u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, dakle naš region i Srbija nisu poseban slučaj, mi pratimo te opšte trendove. Takođe, deo stvari koje je ranije privlačio strane investicije u Srbiji više nisu toliko atraktivne. Rast zarada je iznad rasta produktivnosti, imamo rast cena energenata, prvenstveno struje i gasa, tako da su se malo istopile te vrste primamljivih stvari koje su privlačile strane investitore da dođu ovde u Srbiju i u region“, kaže Gajić.

Govoreći o merama Srbije za privlačenje investicija, ukazuje da su one i direktne i indirektne.

„Direktne su, kao što često vidimo, subvencije iz budžeta koje se plaćaju po radnom mestu otvorenom za strane investitore. Indirektne mere su manje vidljive - oslobađanje plaćanja različitih poreza, doprinosa na plate zaposlenih, troškova za opremanje industrijskih zona, poklanjanje zemljišta ili oslobađanje drugih lokalnih taksi. Pošto nisu vidljive, ne možemo u potpunosti proceniti koliko novca je dodeljeno, ali direktno iz budžeta godišnje se izdvaja između 120 i 150 miliona evra za subvencije“, ističe on.

Dodaje da ove politike privlačenja investicija jesu efikasne, jer Srbija i dalje privlači najviše stranih investicija u regionu.

„Kada posmatramo veličinu privrede u evropskom okviru, Srbija privlači značajno više stranih investicija nego druge zemlje, ne mereno učešćem u BDP-u, već apsolutno. Dakle, možemo reći da ove politike privlačenja stranih investicija jesu efikasne. Međutim, ukupni nivo investicija nije značajno veći, što pokazuje problem sa relativno niskim domaćim privrednim ulaganjima i opštim uslovima za investiranje u zemlji,“ zaključuje Gajić.