Čeko: Odbor za transparentnost suvišan, Albanija da razmotri pitanje državnih rezervi

Šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta Enriko Čeko kritikovao je odluku albanske vlade da formira Odbor za transparentnost. On je za Kosovo onlajn ocenio da bi trebalo dobro razmotriti pitanje državnih rezervi, ukazavši na problem sa uvozom ugljovodonika i skladištenjem goriva u toj zemlji.

Čeko je istakao da su se zemlje regiona odlučile za različite mere u pripremi za energetsku krizu izazvanu novim ratom na Bliskom istoku.

„Svaka zemlja koja zavisi od uvoza ugljovodonika preduzela je određene mere. Albanija, ali i Kosovo, odlučile su da prate tržište i nadgledaju nivo strateških rezervi, što je u slučaju Albanije obavezna rezerva za kompanije od 90 dana. Takođe je odlučeno da se, ukoliko cena pređe određeni nivo – u slučaju Albanije 220 leka po litru – interveniše ukidanjem 20 procenata akcize“, navodi sagovornik Kosovo onlajna.

Međutim, druge zemlje poput Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore, sledile su drugačiji pristup, kaže Čeko.

„Pored direktne podrške građanima zbog povećanja cena, doći i do intervencije u fiskalnoj politici, tačnije akcizama, ali bez postavljanja 'krova' na prodajnu cenu. Međutim, postojaće ograničenje cene iznad kojeg kompanijama neće biti moguće da prodaju gorivo. Bosna je sledila drugačiji pristup – politiku obuzdavanja rasta cena ukidanjem nekih poreza, uz direktnu i indirektnu podršku građanima“, rekao je on.

Govoreći o širem južnoevropskom regionu, Čeko je napomenuo da su Italija, Grčka i Turska preduzele drastičnije mere, u skladu sa potrebama, načinom snabdevanja i ekonomskim situacijama.

„Ako se osvrnemo na Italiju, mere koje su preduzete su drastične, uspostavljajući pravila da, ukoliko postoje nerazumne cene, kompanije koje prodaju gorivo mogu biti kažnjene do pet miliona evra. Italijanska vlada je takođe preduzela mere intervencijom u akcizama i uvođenjem dodatnih poreza u slučaju kada kompanije koje trguju ugljovodonicima ostvare vanredne profite“, navodi Čeko.

Govoreći o Grčkoj, ističe da je ta zemlja specifična, jer se veliki deo transporta odvija pomorskim putem, zbog velikog broja ostrva, što direktno utiče na živote građana.

„Grčka vlada je kreirala politiku pod nazivom 'propusnica za gorivo', kako bi direktno podržala građane određivanjem odgovarajućih cena. Takođe, preduzete su mere za distribuciju kartica za gorivo građanima na određenim ostrvima, poput bankovnih kartica ili kartica koje imamo kao klijenti određenih kompanija. To pomaže građanima da kupuju gorivo putem kartice po nižoj, fiksnoj ceni“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, Turska je preduzela veoma zanimljive mere.

„Istina je da je u poslednjih pet godina Turska pokazala veliku fleksibilnost u pogledu ekonomskog razvoja, a u toj zemlji pitanje goriva ima veliki uticaj jer direktno utiče na inflaciju, s kojom se Turska suočavala. Turska je takođe intervenisala obezbeđivanjem velikih nacionalnih rezervi goriva, kao i subvencionisanjem tržišta ugljovodonika u korist građana, a intervenisala je i fiskalnim merama“, kazao je on.

Čeko je ocenio da je formiranje Odbora za transparentost u Albaniji bilo nepotrebno, jer se kontrola cene goriva može odrediti odlukom Vlade. 

„Po mom mišljenju, nije dobro što je vlada formirala Odbor za transparentnost. Ovo pitanje može se rešiti mnogo jednostavnije. Cene goriva u takvim periodima mogu se određivati i vladinom odlukom, koja može pratiti situaciju na nedeljnom nivou. Nema potrebe za formiranjem Odbora za transparentnost. Albanska vlada bi trebalo ozbiljno da razmotri pitanje državnih rezervi, jer nemamo nikakve informacije o tome da li postoje državne rezerve ugljovodonika u skladu sa zakonom. Ne znamo kakvo je stanje kapaciteta za skladištenje goriva u Albaniji, jer smo videli da kompanije koje uvoze gorivo nemaju dovoljne kapacitete za skladištenje“, rekao je on.

Ukazao je na probleme sa uvozom ugljovodonika u luku Drač, zbog čega se gorivo skladišti u Italiji, a zatim doprema u Albaniju u skladu sa potrebama.

„Imamo problem sa uvozom ugljovodonika jer dubina luke Drač ne dozvoljava brodovima velike tonaže, većim od 50.000 tona, da tamo uplove. Zato smo primorani da gorivo skladištimo u Italiji i odatle ga dopremamo u Albaniju manjim brodovima. Pre svega, trebalo bi da pronađemo luku u Albaniji koja ima veću dubinu od luke Drač, koja iznosi devet metara leti, a 11 metara zimi. Brodovi od 500.000 tona zahtevaju veću dubinu. Najpogodnije mesto za takvu luku bilo bi južno od Karaburuna“, objašnjava on.

Zelena energija nije rešenje za Albaniju, procenjuje Čeko, dodajući da su zemlji potrebne dve rafinerije sa kapacitetom prerade od tri miliona tona na godišnjem nivou.

„Moramo da izgradimo dugoročnu strategiju za ugljovodonike. Albanija ima određene rezerve ugljovodonika, a potrebne su nam dve dobre rafinerije u našoj zemlji, svaka sa kapacitetom prerade od oko tri miliona tona godišnje. U njima bi se mogla prerađivati i domaća i uvozna nafta, jer će u budućnosti doći do povećanja potražnje za ugljovodonicima. Drugi izvori energije, kao što su zelena energija, litijumske baterije ili druge vrste „biogoriva“, jesu alternativni načini, ali nisu rešenje. Možda će tehnologija takozvane veštačke nafte biti veoma dobro rešenje za naftne kompanije, ali i za proizvođače automobila, jer čak i danas oni prelaze sa klasičnih vozila na električne automobile, koji, iako ekološki prihvatljivi, i dalje imaju određene nedostatke“, zaključio je Čeko.