Đokutaj: U Albaniji ne postoji računica o minimalnoj potrošnji, minimalac za preživljavanje

Ekonomski analitičar iz Tirane Eduard Đokutaj izjavio je da u Albaniji ne postoji zvanična statistika o minimalnim troškovima života, ali da minimalna plata od 412 evra ne omogućava dostojanstven život već „preživljavanje“ zbog čega sve više mladih odlazi iz ove zemlje.

„U našoj zemlji ne postoji zvaničan pristup minimalnim troškovima života koji bi obuhvatili ne samo osnovne potrebe, već i stambene, zdravstvene i obrazovne troškove. S obzirom na odsustvo državne metode ili objavljenih kalkulacija, različiti stručnjaci, uključujući i neke nezavisne analitičare, procenjuju da je mesečni egzistencijalni minimum za jednu osobu između 24.000 i 26.000 leka (između 247 i 268 evra), a kada je reč o četvoročlanoj porodici između 90.000 (929 evra) i 100.000 leka (1.032 evra). Očigledno je da je navedeni iznos nedovoljan za pokrivanje svih neophodnih izdataka i obezbeđivanje dostojanstvenog standarda“, izjavio je Đokutaj za Kosovo onlajn.

Ovaj stručnjak kaže da je prema zvaničnoj statistici, minimalna plata u Albaniji u ovoj godini 40.000 leka (412 evra).

„To nije dovoljno da se priušti pristojan život. Za dostojanstven život ne moramo da trošimo samo na hranu, struju ili osnovne stvari za život, već moramo imati pristup i drugim uslugama. Ako ćemo napraviti poređenje sa minimalnom platom, minimalna zarada je nešto viša od ovog minimuma, ali ljudi koji rade se i dalje osećaju siromašno. Dakle, ljudi provode mnogo vremena radeći, ali im to ne obezbeđuje prihod u skladu sa poslom koji obavljaju“, kaže Đokutaj.

Objašnjava da bez jasnih promena nije moguće usporiti tempo odlaska, pre svega mladih iz Albanije.

„Mladi se ne osećaju sigurno i ne vide takvu ekonomsku perspektivu da imaju prihod potreban da sebi priušte pristojan život“, ističe Đokutaj.

Naglašava da je minimalna zarada u Albaniji ove godine povećana, ali da „mnogi radnici i dalje žive u siromaštvu“.

„Osećaju ekonomski pritisak i nemaju mogućnost da imaju stabilan život uprkos velikom vremenskom angažmanu na poslu. To podstiče talas emigracije onih koji ne osećaju ekonomsku sigurnost niti vide perspektivu da će im radom biti omogućeno dostojanstveno življenje, što, zauzvrat, smanjuje potrošnju, čini ekonomiju krhkom i umanjuje šanse za bolju budućnost“, precizira ovaj ekonomski analitičar.

Zbog toga je, dodaje, Albanija uz Kosovo na začelju Zapadnog Balkana po „povećanju blagostanja stanovništva“.

"Ne računamo javnu socijalnu potrošnju, koja bi trebalo da bude politika posvećena ne samo minimalnom životnom standardu, već i povećanju blagostanja stanovništva koje bi trebalo da proiziđe iz ekonomskog rasta zemlje. U tom pogledu, mi smo među poslednjim zemljama u regionu. Dakle, povećanje prihoda u našoj zemlji ne odražava ekonomski rast“, smatra Đokutaj.

Navodi da Srbija, BiH, Crna Gora ili Severna Makedonija u svojim budžetima „troše više na socijalna pitanja“.

„Albanija i Kosovo imaju sve veći napor da povećaju ova sredstva, ali to ostaje nedovoljno. Nakon što je nova vlada (Albanije) predstavila svoj program ne bi trebalo samo da se hvali onim što je uradila u prošlosti, već u budžetu za 2026. godinu i za naredne godine. Naravno, javna potrošnja treba da se poveća budući da trenutak u kome živimo zahteva povećanje javne potrošnje“, zaključuje Đokutaj.