Domaća proizvodnja na Kosovu slabi, uvoz raste za 11 odsto u 2025. godini

Kosovo produbljuje svoju zavisnost od uvoza. Samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno je robe u vrednosti od preko 5 milijardi evra, pola milijarde više nego prošle godine, dok je izvoz opao za oko 30 miliona evra. Privredna komora upozorava da visoka cena energije i nedostatak institucionalne podrške slabe domaću proizvodnju, prenosi Koha.

Kosovski proizvodi su smanjili svoje prisustvo na međunarodnim tržištima, ali i na domaćim. Podaci o spoljnoj trgovini pokazuju povećanje uvoza za pola milijarde evra za prvih devet meseci ove godine u odnosu na prošlu godinu, odnosno 11 odsto više, i smanjenje izvoza za oko 30 miliona evra.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna navodi ulazak na slobodno tržište energije kao jedan od glavnih faktora za pad domaće proizvodnje.

„Ne uspevamo da proširimo tržište našim proizvodima i smanjimo uvoz. To je situacija na koju smo veoma rano upozoravali, gde smo rekli da će pitanje električne energije uticati na to da strani proizvodi preuzmu kosovsko tržište, dok će naši proizvodi nestati, jer neće moći da opstanu sa ovom cenom energije, dodajte tome i druge barijere koje imaju, dodajte tome činjenicu da nisu mogli da pronađu stranog partnera zbog političke i pravne sigurnosti koju mi nemamo i to smanjuje našu proizvodnju“, rekao je Rafuna, prenosi Koha.

Do 23. septembra ove godine, prema podacima Carine Kosova, uvezeno je oko 5,06 milijardi evra, dok je prošle godine, u istom periodu, uvezeno 4,5 milijardi.

Međutim, uz povećanje uvoza, došlo je do smanjenja prisustva kosovskih proizvoda na međunarodnim tržištima.

Prošle godine izvezeno je 658 miliona evra, dok je ove godine 630 miliona.

Pored pitanja električne energije, Rafuna pominje i nekoliko drugih faktora koji su uticali na pad izvoza.

„To je diversifikacija naših proizvoda, nejasna strategija Vlade naše Republike da identifikuje koji su sektori konkurentni i da u tim sektorima ide uz paket subvencija ili institucionalne podrške, da je jedan od drugih faktora nedostatak institucionalne podrške za povećanje proizvodnje, dodajte tome da nismo imali nikakvu obavezu Vlade da pregovara ili da vrši pritisak na zemlje regiona, ili zemlje Evropske unije, kako naši proizvodi ne bi imali prepreka prilikom izvoza i dodajte tome da smo bili pod sankcijama, posebno političko-bezbednosnim zbog naših izjava koje smo ponavljali da nisu dobre zbog stranih investicija koje nas napadaju“, rekao je Rafuna.

Primat na kosovskom tržištu ove godine, prema podacima Carine Kosova, drže turski proizvodi, a zatim slede nemački, kineski, albanski i grčki.

Najveću vrednost uvezenih proizvoda čine mineralni proizvodi, hrana, prevozna sredstva i razne mašine i električna oprema.

Kosovski proizvodi ove godine imaju najveće prisustvo u Albaniji i Severnoj Makedoniji, a Kosovo uglavnom izvozi osnovne metale, mineralne proizvode, neprerađenu hranu i plastiku i gume.