Grdžaljiju: Kosovo zanemarilo ekonomiju i previše se bavilo politikom

Godišnja stopa inflacije na Kosovu u aprilu dostigla je 7,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je mesečna inflacija iznosila 1,1 odsto. Najveći rast cena zabeležen je u sektoru transporta, kao i u oblasti stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva, zbog čega ekonomski stručnjaci upozoravaju da inflacija postaje rak ekonomije i da najveće posledice snose građani i porodični budžeti.

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiju istakao je da se inflacija pretvorila u „kancerogenu bolest“, ne samo za ekonomiju već i za društvo.

„Upozoravali smo da zanemarivanje ekonomskih procesa na Kosovu i fokusiranje isključivo na političke agende, pod izgovorom borbe za vlast, šteti ekonomiji Kosova, a pokazatelji su veoma zabrinjavajući. Jedan od indikatora koji bi trebalo da zabrine ne samo građane, već i političare na Kosovu, jeste činjenica da se inflacija pretvorila u kancerogenu bolest, ne samo za ekonomiju već i za društveni aspekt. Ono što ovu situaciju čini posebnom jeste činjenica da Kosovo, prema izveštajima različitih međunarodnih institucija, ima najniže prihode po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu, iza Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Kosovo je poslednje. Kada imamo ovakvu inflaciju i rast cena svih proizvoda, posebno osnovnih životnih namirnica, to je zaista situacija koja bi trebalo da alarmira politički spektar da učini više“, naveo je Grdžaljiju.

Prema njegovim rečima, obaveza Vlade je da pronađe načine za ublažavanje negativnih efekata inflacije.

„Tačno je da politika ne stvara inflaciju, ali je institucionalna, etička i moralna obaveza vlade da učini više kroz dijalog i pronalaženje mogućnosti za ublažavanje negativnih efekata inflacije. Potrošačka korpa građana svakim danom je sve manja, kupovna moć sve niža, a sve to povećava siromaštvo. Zabrinjavajuće je što na Kosovu analiziramo različite ekonomske parametre, ali niko ne zna kolika je stvarna ekstremna siromašnost“, smatra on.

Grdžaljiju ističe da je Kosovo zanemarilo ekonomiju i previše se bavilo politikom, zbog čega je postalo država zavisna od uvoza.

„Zanemarili smo ekonomiju i mnogo više se bavili politikom, a sve to je uticalo na to da Kosovo danas postane država zavisna od uvoza. Tokom 2025. godine Kosovo je uvezlo robu vrednu više od 7,1 milijardu evra, dok se Carina hvali da je prikupila više od dve milijarde evra prihoda. Ako se iz jedne države poput Kosova izvuče devet milijardi evra tokom jedne kalendarske godine, nemoguće je govoriti o ekonomskom razvoju i socijalnoj stabilnosti“, rekao je.

Dodao je da su rast cena električne energije i zavisnost od uvoza direktno uticali na povećanje inflacije, kao i da ne postoje inicijative za podršku privatnom sektoru kako bi povećao proizvodnju i konkurentnost proizvoda sa oznakom „Napravljeno na Kosovu“.

Grdžaljiju je upozorio da svakodnevni rast cena utiče i na odlazak građana sa Kosova.

„Postoje tri kategorije inflacije. Tačno je da još nismo dostigli nivo hiperinflacije, koja je najopasnija za jedno društvo, ali u postojećim uslovima na Kosovu stopa od 7,5 odsto je veoma zabrinjavajuća. Mnogi osnovni proizvodi danas su skuplji na Kosovu nego u zemljama regiona i Evrope. Sirovine svakodnevno poskupljuju, a kosovski proizvodi gube konkurentnost. Kada se tome dodaju posledice ratova, posebno sukoba u Iranu, kao i manipulacije cenama električne energije, privatni sektor suočava se sa ogromnim izazovima“, dodao je.

Prema njegovim rečima, zbog svega toga sa Kosova odlaze građani, kapital i proizvodnja, dok brojne kompanije premeštaju poslovanje van Kosova.

Drugi ekonomski stručnjak Baškim Mustafa ocenio je za Ekonomiju onlajn da je rast inflacije najbolji dokaz političkog i ekonomskog neuspeha aktuelne vlasti.

„Ovaj rast je najbolji dokaz političkog i ekonomskog neuspeha sadašnje vlasti, koja se potpuno udaljila od brige o građanima i olakšavanja njihovog života. Vlade bi trebalo da pronađu najbolje načine vođenja ekonomskih i socijalnih politika kako bi ublažile rast cena i olakšale život građanima“, rekao je Mustafa.

On smatra da je inflacija „rak“ za ekonomiju jer osiromašuje građane, dok se preduzeća suočavaju sa visokim troškovima.

„Posledice su fatalne. Visoka inflacija u ekonomskom smislu poznata je kao rak ekonomije jedne zemlje. Građani su danas siromašniji, porodične ekonomije slabije, a preduzeća se suočavaju sa nepodnošljivim troškovima. Biće manje investicija, a život građana sve teži“, naveo je Mustafa.

Dodaje da su zbog visokih cena povećane i migracije stanovništva, kao i pad ekonomskih aktivnosti i poslovanja.

„Situacija je neizdrživa, posebno kada znamo da poslednjih pet godina imamo kontinuirano visoku inflaciju. Povećano je siromaštvo, pojačane su migracije stanovništva, a ekonomske aktivnosti i poslovanje opadaju. Posledice su nenadoknadive i kratkoročno i dugoročno. Od 2020. godine nismo imali nijednu adekvatnu ekonomsku politiku i izgleda da ekonomija ide u slobodan pad“, zaključio je Mustafa.

Godišnja inflacija u martu ove godine iznosila je 6,7 odsto.