Ekonomisti: Muratijevo pravilo je da tumači brojke na svoj način

Ekonomski stručnjaci, komentarišući izjavu ministra finanasija Hekurana Muratija da privreda Kosova prvi put put ima više od 400.000 zaposlenih, kažu da je Murati postavio pravilo da tumači brojeve na svoj način, te da na administrativno povećanje broja zaposlenih, neravnoteža tržišta rada utiče više od vladinih mera finansijske podrške, prenosi Albanijan post.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići kaže da je Murati predstavio podatke, a da nije istakao gde su se otvarala radna mesta, u kojim sektorima i po kojoj šemi.

Rukići smatra da za iznošenje tih podataka u ovom trenutku postoji razlog, i da je Murati odabrao period kada kompanije prijavljuju  privremene radnike, odnosno radnike za letnju sezonu.

Kako kaže, poznato je da se tokom letnje sezone povećava broj turista koji posećuju Kosovo, kao i da kosovska dijaspora dolazi, što utiče na preduzeća da zaposle više radnika.

"Ne zaboravimo da su preduzeća u obavezi da i za jedan radni dan plate porez na lični dohodak", ističe Rukići, navodeći da u broj prijavljenih ulaze i oni koji imaju ugovore na neodređeno vreme.

Stoga, prema rečima Rukićija, sve dok Murati ne pokaže gde su radna mesta otvorena, ta brojka ostaje samo još jedna statistička manipulacija ministra finansija.

Ekonomista Erton Begaj navodi da su vladine mere podrške zapošljavanju možda uticale na prijavljivanje zaposlenih, ali i otvaranje novih radnih mesta, jer je to finansijska podrška koju preduzeća koriste za smanjenje troškova ili i za proširenje poslovanja.

"Subvencije u sektoru poljoprivrede su možda i imale uticaja, ali to nisu jedini faktori koji su povećali formalno prijavljivanje zaposlenih", objašnjava Begaj.

Međutim, tržište rada, kako je naveo, predstavlja paradoksalnu situaciju u mnogim aspektima, jer nezavisna istraživanja pokazuju da je nezaposlenost glavni problem građana.

"Ta novonastala situacija, posebno nakon pandemije, uticala je na preduzeća da ponude bolje pakete zapošljavanja, što uključuje i deklarisanje radnika sa realnim zaradama, pošto je potražnja za poslom ocenjena kao niska. Da bi se prilagodili njihovim potrebama, povećali su paket zapošljavanja formalnim prijavljivanjem radnika, podizanjem plata, većom primenom Zakona o radu, nuđenjem drugih beneficija pri zapošljavanju", pojasnio je Begaj.

Naglasio je da ti faktori ne zavise od Vlade Kosova.

"Da bi podstakli prijave za posao u privatnim kompanijama, preduzeća su ponudila bolje pakete zapošljavanja. Sa druge strane, radnici odbijaju da rade i bez ugovora o radu zbog situacije stvorene na tržištu rada, jer su svesni problema sa kojima se preduzeća suočavaju", navodi Begaj.

Murati je na Fejsbuku naglasio da je Kosovo, pozivajući se na zvanične podatke Poreske uprave, na kraju drugog kvartala ove godine imalo registrovano 404.965 aktivnih radnih mesta i istakao da je to najbolji dokaz da politike zapošljavanja funkcionišu.

Isto to je kasnije i Kurti objavio na Tviteru, na šta su usledile oštre reakcije opozionih poslanika.