Ekonomisti: U porastu stanogradnja, stanara sve manje - “pranje para” ili ulaganje dijaspore?

Stambena izgradnja na Kosovu je svakim danom u porastu i sve skuplja, dok najnoviji podaci Agencije za statistiku govore da je veliki procenat ovih stanova neuseljen. Samo u Prištini u više od 30 odsto stanova niko ne živi. Ekonomisti tvrde da je reč o nepokretnostima građana dijaspore i da doznake iz inostranstva i dalje premašuju budžet vlade, ali da treba proveriti i da li se kroz građevinski sektor “peru pare”, prenosi Telegrafi.

„Verujem da zakon o ponudi i potražnji više ne može da važi na Kosovu, jer da je postojala takva zakonitost, sigurno bi došlo do sniženja cena, imali bismo atraktivnije ponude. Ali svedoci smo kakve su cene. čak i dalje, one su prilično visoke i imaju realan trend rasta. I, sve ovo dokazuje da je na Kosovu definitivno ogromna većina doznaka, suma novca, veća od budžeta Kosova koji se usvaja u Skupštini“, kaže ekspert za ekonomska pitanja Safet Grdžaliju.

Tvrdi da je dijaspora ta koja na Kosovu najviše troši na kupovinu nekretnina, ali dodaje da treba analizirati da li ima prostora za pranje novca.

„Dijaspora troši mnogo više, kupovina nekretnina od dijaspore održava ove cene, ali smatram da treba analizirati da li ima prostora i za pranje novca, jer neko ko ulaže da bi prodao ili da bi imao opticaj, ima cenovne ponude, a na Kosovu je nema“, kaže Grdžaliu.

Objašnjava da prema podacima popisa stanovništva na Kosovu ima oko 600.000 stanova, od čega 200.000 neiskorišćeno.

“Što znači da je 33 odsto izgrađenih objekata neuseljeno. To zahteva ozbiljnu analizu, ali veliki doprinos izgradnji je dala dijaspora, kaže Grdžaliju.

Naglašava da je u naseljenijim opštinama primetniji i veći ekonomski razvoj.

„Drugo, vidite koliko je važan ekonomski razvoj opština i vidite da opštine koje su naseljenije imaju nalet ekonomskog razvoja, ali je istina da je veliki broj kuća nenaseljen“, kaže Grdžaliu.

Ističe da je građevinski sektor među glavnim sektorima na Kosovu koji generiše zapošljavanje, prodaju, bankarske transakcije i istovremeno povećava proizvodnju građevinskog materijala.

Ocenjuje da bi u narednim godinama moglo da dođe do pada visokih cena gradnje.

„Trendovi su takvi da cene padaju, verujem posle sezone, a sledeće godine može doći do pada cena, u suprotnom, ako ne bude prodaje i bude hiperkonstrukcije, onda Kosovo čeka ekonomska blokada. Cene moraju da se kreću“, smatra ovaj stručnjak.

Kao drugi problem izdvaja da bi prioritet vlati trebalo da bude legalizacije koja bi bila međunarodno prihvaćena.

Predsednik Udruženja građevinara Kosova Faton Hodža smatra da je najveći broj stanova prazan zato što su ih kupili građani koji žive i rade u inostranstvu.

„Izgradnja traje sve dok postoji potražnja za otkupom. U poslednjih 5-6 godina imamo manje-više istu količinu kvadrata koju Priština izdaje, ove godine u prvih šest meseci bila je manja potražnja. Upravo sada, dok postoje zahtevi za građevinske dozvole i izdavanje dozvola, onda je izgradnja vezana za zahtev za kupovinu“, rekao je on.

Međutim, Hodža kaže da cena stanova ne zavisi od toga koliko su popunjeni.

„Cena stanova se ne određuje po tome koliko su popunjeni ili ne; cena je određena cenom izgradnje i cenom zemljišta. U poređenju sa zemljama regiona, kolika je cena zemljišta tamo i koliko je na Kosovu, cena stanovanja na Kosovu ostaje najniža u regionu“, naglasio je on.

Prema preliminarnoj statistici iz poslednjeg procesa popisa stanovništva od strane Agencije za statistiku, Kosovo ima 1.589.659 stanovnika.

Iz ovog procesa popisa stanovništva i imovinskog stanja, koji je sproveden u periodu april-maj 2024. godine, zabeležen je visok procenat nenaseljenih stanova i kuća.

Uprkos činjenici da je prestonica uvek tražena za stanovanje, na osnovu statistike, čini se da je 30,7 odsto stanova i kuća nenaseljeno.