EU zainteresovana za razvoj Zapadnog Balkana

Učesnici Konferencije o perspektivama rasta za Zapadni Balkan smatraju da je EU zainteresovana za razvoj ovog dela Evrope, te da su u najavi neke nove perspektive za zemlje koje žele da napreduju na putu evropskih integracija. 

Konferencija je održana u organizaciji Centara za spoljnu politiku i Hans Seidel Fondacije pod nazivom "Perspektive plana rasta za Zapadni Balkan i osnaživanje Berlinskog procesa". 

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić kazao je da je plan rasta zapravo uslovno niz geopolitičkih instrumenata koje je EU najavila 8. novembra 2023. 

"Postoje četiri osnovna stuba na kojima  bi ovaj plan trebalo da počiva. Prvi stub jeste ubrzavanje i podsticanje integracije sa jedinstvenim tržištem EU, dakle da se regionalne ekonomije više usklađuju sa pravilima EU, da se postepeno integrišu u određenim sektorima. Drugi stub jeste regionalna ekonomska integracija koja je započeta  kroz Berlinski proces i koja treba da bude podstaknuta i produbljena određenim konkretnim merama. Treći stub je nastavak fundamentalnih reformi koje bi države trebalo da sprovode u okviru klastera u pristupnim pregovorima sa EU, ali koje su, kao što možemo da vidimo, zapele u velikom broju slučajeva. Četvrti su finansijski instrumenti pomoći gde je EU odvojila određena sredstva, konkretno šest milijardi evra u narednom periodu, četiri kroz zajmove, dve kroz grantove, koji treba dodatno da podstaknu plan rasta", kaže Krstić.

Dodaje da je činjenica zašto se krenulo u taj projekat to što ekonomski rast Zapadnog Balkana "nije dovoljno brz, odnosno ekonomska konvergencija je dalja od one koja je predviđena da će biti". 

"Primera radi BDP je per kapita korigovan za kriterijum kupovne moći za negde između 30 i 50 odsto od proseka EU u zavisnosti od zemlje do zemlje. To ima i političke posledice i to je kao što sam rekao i politički i gepolitički instrument", kaže Krstić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić ocenjuje da je vidljiv zamor od integracija i od Evropske unije, ali i od regiona. 

"Jedan od primera je i stvaranje regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" koja je po meni više nastala iz političkih nego iz ekonomskih razloga. Imali smo situaciju da Albanija i Severna Makedonija  koje malo zaostaju, imaju blokadu, Srbija je bila frustrirana blokadom Cefte i onda smo imali pokušaj da na tom polju nešto ostvarimo. Otvoreni Balkan donosi neke metode olakšavanja trgovine, ali ključni deo ostaje u Cefti i mislim da je tu jedan od velikih problema ta inkluzivnost, odnosno što su samo tri privrede, od šest uključene, tako da te procese moramo uskladiti da ne bi došlo do preklapanja. Mnoge od mera koje su predviđene , a neke i primenjene u Otvorenom Balkanu su bile predviđene zajedničkim planom za regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa", kaže Bjelić. 

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kazao je da je 2024. godina u kojoj će biti obeležena decenija postojanja Berlinskog procesa koji je smišljen kao "instrument za ojačanu unutar regionalnu saradnju, kao i povezivanje sa EU". 

"I pored toga što su postojali izazovi formiranja paralelnih regionalnih ili semiregionalnih inicijativa koje su u ovom trenutku nepostojeće, čini se da je Berlinski proces ostao taj koji je dominantan koji ima jasno uporište u evropskom zakonodavstvu i evropskim standardima. Mislim da je zbog toga bitno, što ćemo na samitu u Berlinu ove godine, koji je najavljen, u gradu iz koga je krenuo čitav proces imati neku vrstu nove najave perspektive za Zapadni Balkan, odnosno za one zemlje koje žele da napreduju na putu evropskih integracija", kaže Đukanović.