Grdžaljiju: Budžet više usmeren na opstanak nego na ekonomski razvoj

Ekonomista Safet Grdžaljiju ocenio je da budžet Kosova za 2027. godinu, koji iznosi 4,27 milijardi evra, ne predstavlja nužno realni ekonomski rast, jer je njegovo povećanje uglavnom posledica inflacije.

Grdžaljiju je za Ekonomiju onlajn rekao da povećanje budžeta za 300 miliona evra u odnosu na 2026. godinu ne bi trebalo da izaziva euforiju, budući da, prema njegovim proračunima, uticaj inflacije od 7,8 odsto iznosi oko 311 miliona evra.

On je naveo da Kosovu nije potrebno samo numeričko povećanje budžeta, već suštinski rast koji će se odraziti na ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda građana.

Prema njegovim rečima, svaki usvojeni budžet trebalo bi da bude praćen strateškim dokumentom u kojem bi jasno bilo određeno u šta će novac biti uložen, kakve će koristi biti od toga i kako će investicije uticati na život građana.

„Ne bi trebalo da imamo euforiju zbog usvajanja budžeta za 2027. godinu. Reč je o povećanju od 300 miliona evra, ali ako analiziramo budžet za 2026. godinu i pomnožimo ga sa inflacijom od 7,8 odsto, koliko ona trenutno iznosi na Kosovu, onda se vidi da je reč o povećanju od 311 miliona evra. Dakle, ovo povećanje budžeta na 4 milijarde i 270 miliona evra mnogo je više inflatorno, odnosno zasnovano na inflaciji, nego što predstavlja rast ekonomskih performansi. Sve to trebalo bi da pošalje jasnu poruku: Kosovu nije potrebno numeričko povećanje, već suštinsko povećanje budžeta. Svaki usvojeni budžet trebalo bi da bude praćen strateškim dokumentom u kojem će biti navedeno gde će sredstva biti uložena, kakve će koristi od toga imati država i kako će se kroz investicije u strateške i kapitalne projekte poboljšati život građana na Kosovu“, rekao je on.

Analizirajući strukturu budžeta, ocenio je da raspodela sredstava pokazuje da je veći fokus na socijalnoj podršci i redovnim rashodima nego na ekonomskom razvoju.

„Činjenica da će na prvom mestu biti raspoređene tri kategorije budžeta: jedna u iznosu od milijardu i 450 miliona evra, koja se odnosi na subvencije i transfere; drugi deo iznosi milijardu i 85 miliona evra, odnosno četvrtinu budžeta za rashode, dok je za kapitalne investicije predviđeno milijardu i sedam miliona evra, a za robu i usluge 547 miliona evra, najbolje pokazuje da će ovaj budžet mnogo više biti budžet opstanka nego budžet razvoja i ekonomske održivosti“, izjavio je Grdžaljiju.

On je ukazao i na zabrinjavajuće nizak stepen realizacije kapitalnih projekata predviđenih za 2026. godinu, ističući da bi usvajanje budžeta trebalo da bude praćeno konkretnom strategijom sprovođenja i merljivim pokazateljima efekata investicija.

Ekonomista je pomenuo i izazove sa kojima se Kosovo suočava, među kojima su sankcije Evropske unije, nedostatak funkcionalnih institucija i dugotrajni izborni procesi.

„Zato je definitivno, u okolnostima u kojima je Kosovo živelo poslednjih godina, sa sankcijama Evropske unije, nedostatkom institucija i maratonskim izborima, ovo ono što je moglo da se postigne. Međutim, reč je mnogo više o usmerenosti na socijalnu održivost kroz ovaj budžet nego o održivom ekonomskom razvoju. Posebno kada se zna da smo 2026. godine imali predviđanja, odnosno projekcije ulaganja u kapitalne projekte, ali je realizovan samo mali procenat. Vreme je da usvojeni zakon zaista bude praćen vizijom ili strategijom sprovođenja, uz merljive pokazatelje efekata budžeta“, rekao je Grdžaljiju.

Kao dodatni razlog za zabrinutost naveo je mali iznos sredstava koje je Kosovo dobilo iz Fonda za rast Zapadnog Balkana. Prema njegovim rečima, zbog neispunjavanja predviđenih kriterijuma Kosovo je izgubilo 43 miliona evra.

„Tačno je da Kosovo u 2027. godinu ulazi sa brojnim izazovima. Najveći izazov je svakako činjenica da je Kosovo u prošlosti iz Fonda za rast Zapadnog Balkana, u kojem su akumulirane milijarde evra, dobilo veoma mali procenat sredstava. Izveštaji nam pokazuju da je Kosovo izgubilo 43 miliona evra jer nije ispunilo predviđene kriterijume“, zaključio je on.