Grdžaljiju: Ne živi se od folklornog patriotizma

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju ocenio je da su ekonomski trendovi na Zapadnom Balkanu, u poređenju sa Slovenijom i Austrijom, pokazatelj značajnih strukturnih razlika i niže izvozne produktivnosti u regionu.

Grdžaljiju je u objavi na Fejsbuku naveo da ukupna vrednost izvoza šestorke sa Zapadnog Balkana prošle godine iznosi oko 49 milijardi evra, uz znatno niže vrednosti izvoza po glavi stanovnika u odnosu na Austriju i Sloveniju.

„Ukupna vrednost izvoza šest zemalja Zapadnog Balkana iznosi oko 49 milijardi evra - Srbija 33,1 milijardi evra, Bosna i Hercegovina 8,6 milijardi evra, Severna Makedonija 4,5 milijardi evra, Albanija 1,9 milijardi evra, Crna Gora 0,572 milijarde evra, Kosovo 0,9 milijardi evra proizvoda. Šest zemalja Zapadnog Balkana ima oko 17 miliona stanovnika, što znači da po glavi stanovnika izvoze 2.970 evra“, naveo je Grdžaljiju.

Primećuje da je ukupan izvoz Zapadnog Balkana manji od slovenačkog, iako region ima skoro osam puta više stanovnika od Slovenije.

„Slovenija je prošle godine izvezla oko 72,05 milijardi evra, a ima oko 2,2 miliona stanovnika, što znači da po glavi stanovnika izvozi 33.800 evra. Austrija je 2025. izvezla 197 milijardi evra, a ima oko 9,2 miliona stanovnika, što znači da po glavi stanovnika izvozi 21.400 evra. Šta to znači? Slovenija ostvaruje približno 11 puta veći izvoz po stanovniku od proseka Zapadnog Balkana. Austrija ostvaruje oko sedam puta veći izvoz po stanovniku od proseka regiona“, konstatuje Grdžaljiju.

Strukturne razlike, prema njegovim rečima, ogledaju se u tome što Austrija i Slovenija imaju razvijene sektore mašinske, automobilske i farmaceutske industrije, kao i proizvodnje elektronike i visoke tehnologije, dok se Zapadni Balkan i dalje u većoj meri oslanja na sirovine, niže nivoe prerade i radno intenzivne industrije.

Iz svega toga, ističe, proizilazi i značaj političke stabilnosti i ekonomskog usmerenja ka jačanju partnerstava u regionu i Evropi.

„Ne živi se od folklornog patriotizma i nedostatka vizije ka višedimenzionalnoj budućnosti“, zaključio je Grdžaljiju.