Grdžaljiu: MMF ignoriše nezaposlenost, nedostatak stranih investicija i korupciju na Kosovu

Izvor: Kosovo Online

Ekonomista Safet Grdžaljiu kritikovao je pristup Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ekonomskim prognozama na Kosovu, podsećajući da pozitivne ocene za Grčku u prošlosti nisu zaustavile duboku ekonomsku krizu koja je dovela do bankrota te zemlje.

U intervjuu za Ekonomiju onlajn, Grdžaljiu je naglasio da MMF prati uski pristup na Kosovu, fokusirajući se samo na bankarstvo i makro-fiskalnu stabilnost, ignorišući druge važne faktore kao što su nezaposlenost, nedostatak stranih investicija i korupcija.

„Predviđanja MMF-a da će Grčka imati pozitivan privredni rast tokom godina dovela su ovu zemlju do bankrota. Ekonomski parametri u Grčkoj od 2003. su prilično zabrinjavajući, posebno u pogledu zapošljavanja, stranih investicija, korupcije, ekonomske stagnacije i pada izvoza. Pomoć iz EU i potrošnja bili su ono što je funkcionisalo samo u vreme kada su institucije funkcionisale, sve dok se Grčka nije našla pred bankrotom i bila joj je potrebna hitna intervencija EU i drugih međunarodnih institucija da bi je spasila“, rekao je Grdžaljiu.

Prema njegovim rečima, Kosovo se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, na koju utiču i kaznene mere EU, masovno iseljavanje, zavisnost od uvoza i povećanje potrošačkih kredita.

„Na Kosovu se misija MMF-a zasniva samo na praćenju bankarske i makrofiskalne stabilnosti, što je pogrešan pristup. Kosovu je potreban horizontalni monitoring, gde se analiziraju i drugi ekonomski parametri i daju preporuke i realne prognoze ekonomskog rasta. Kosovo je danas pod ekonomskim merama ili sankcijama Evropske unije, koje nanose štetu po ekonomski, politički, socijalni, stabilni politički i ekonomski razvoj Kosova. Kosovo ima najniži procenat stranih investicija, zaobilazeći dijasporu“, rekao je Grdžaljiu i naglasio da je neophodna dublja i sveobuhvatnija analiza da bi se pomoglo privrednom razvoju i da bi se izbegle iluzije o stvarnoj situaciji na Kosovu,

„Kosovo je zemlja zavisna od uvoza, a mi smo uvezli i preko milijarde evra. Inflacija, koja poskupljuje živote građana, viša je nego u Evropi. Mladi ljudi nečujno beže sa Kosova, što je opasnije bekstvo od egzodusa. Od početka vizne liberalizacije Kosovo je napustilo 170.000 građana. Privatni sektor je suočen sa političkim pritiscima bez presedana i nedostatkom javno-privatnog dijaloga. Korupcija i tenderi iz jednog izvora su na rekordnom nivou i nastavljaju da rastu“, dodao je on.

Grdžaljiu naglašava da su javni projekti i njihova realizacija u kritičnoj tački i guše privatni sektor.

„Rast bankarskih kredita je zabrinjavajući, potrošački krediti brzo rastu, a kada se tome doda i činjenica da građani koriste prekoračenja, to predstavlja ekonomsku realnost Kosova. Kada analizirate minimalnu zaradu, prosečnu platu i penzije, razumete gde je Kosovo u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana i Evropske unije. Sa ovim ekonomskim pokazateljima, i to samo nekima od njih koji su trenutno na Kosovu, reći da Kosovo ima najveći ekonomski razvoj u Evropi ne čini čast ni Kosovu, ni njegovim građanima. Kosovu je potrebna konstruktivna kritika koja je u funkciji razvoja, a ne segmentirana predviđanja koja više iritiraju nego što pomažu“, zaključio je ekonomista.