Hoti o izveštaju MMF-a: Kontinuirani rast uvoza i inflacije

Poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti podelio je izveštaj misije MMF-a koja je 13. februrara završila dvonedeljnu posetu Kosovu i naglasio da je jedan od glavnih zaključaka da je ekonomski rast pao na 3,25 posto u odnosu na 4,75 odsto prošle godine.

„Dana 13. februara 2026. misija MMF-a iz Vašingtona završila je dvonedeljnu posetu Kosovu u okviru konsultacija prema Članu IV Sporazuma MMF-a. Prema ovom članu, MMF ima mandat da nadgleda ekonomske i finansijske politike zemalja članica kako bi obezbedio globalnu monetarnu stabilnost. Od članstva Kosova u MMF-u 2009. godine, što je bio istorijski uspeh za novu državu, MMF je obavio nekoliko takvih misija u Kosovu. Na kraju ove posete, misija je objavila detaljnu izjavu u kojoj se ističu određena pitanja koja predstavljaju rizik za ekonomsku i fiskalnu stabilnost Kosova“, napisao je Hoti na Fejsbuku.

Dodao je da, iako su misije MMF-a obično konzervativne u svojim stavovima, pitanja koja su ove godine istaknuta poklapaju se sa zapažanjima koja je on isticao u poslednje četiri godine u vezi sa ekonomskim i fiskalnim politikama Vlade Kosova.

„Iako MMF takođe ističe i pozitivne ekonomske razvojne pokazatelje, sve u svemu, navedena upozorenja ukazuju na nedostatak adekvatnog makroekonomskog i fiskalnog menadžmenta u Kosovu poslednjih godina. Dodatni argumenti MMF-a: Godinama je izostala javna ulaganja, što je ostavilo polovično izgrađene glavne saobraćajne arterije, ograničavajući ekonomski rast i koštajući ekonomiju stotine miliona evra kroz neimplementirane kapitalne projekte“, navodi Hoti.

Ističe da je potpuno zapostavljena železnička infrastruktura, koja je vitalna za smanjenje transportnih troškova i zaštitu puteva.

„Nove linije nisu izgrađene, a postojeće nisu održavane; jedna linija, od Kline do Prizrena, gotovo je nefunkcionalna zbog neizvršenih manjih intervencija. Nedostatak fiskalnih politika, posebno industrijskih, doveo je do stagnacije domaće proizvodnje. Rastuća privatna i javna potrošnja pokriva se gotovo u potpunosti uvozom, koji se u poslednje četiri godine udvostručio na sedam milijardi evra. Nepodesno usklađivanje plata, penzija i socijalnih programa sa inflacijom smanjilo je kupovnu moć građana. Jednokratna povećanja nisu rešila problem, a delovala su više motivisano politički. Loše upravljanje javnim troškovima dovelo je do kašnjenja subvencija poljoprivrednicima, koji se prisiljeni zadužuju za osnovne inpute. Mikrofinansijske institucije daju kredite sa kamatama od 16 - 21 posto što se smatra prevelikim i rizičnim“, nabrojao je političar.

Naglašava da finansijski sektor Kosova ostaje nerazvijen, fokusiran uglavnom na kreditiranje dok je osiguravajući sektor ograničen na obavezna osiguranja.

„Autor smatra da nova vlada verovatno neće adresirati ova pitanja, jer ekonomske i fiskalne politike zahtevaju stručnost, koja u trenutnoj vladi, kao i u prethodnoj, nedostaje. Umesto toga, nova vlada se fokusira na pripremu zakona o plafoniranju cena određenih proizvoda, što nije rešenje problema inflacije i pada kupovne moći građana.Istina je da, osim za proizvode i usluge na monopolizovanim tržištima (energija, voda, železnički transport), rast cena ne može biti ograničen zakonima; cene se mogu kontrolisati smanjenjem troškova proizvodnje, transporta i poreskih opterećenja, kao i primenom industrijskih politika koje podržavaju domaće proizvođače. Poslednjih pet godina nijedna od ovih mera nije preduzeta; rezultat je kontinuirani rast uvoza i inflacije“, zaključuje Hoti.