Hoti: Vlada da prestane da obmanjuje javnost podacima o privrednom rastu

Poslanik Demokratskog saveza Kosova i bivši premijer Avdulah Hoti rekao je da se ispostavilo da je ekonomski rast kosovske privrede od više od 10 odsto u 2021. rezultat spoljnih faktora, a ne vladine politike, kao i da se takvi rezultati ne mogu ponoviti, prenosi Gazeta ekspres.

Hoti je ukazao na izveštaj koji je Svetska banka nedavno objavila i u kojem se za 2023. predviđa, kako je navedeno, "skromni privredni rast" Kosova, koji neće biti veći od 3,7 odsto.

Gazeta ekspres piše da je vsina privrednog rasta izazvala sukob vlasti i opozicije, pa je tako Vlada tvrdila da su podaci odlični, dok je opozicija rekla da je reč o nominalnim ciframa kojima je manipulisala izvršna vlast.

Svetska banka objavila je 6. aprila izveštaj za Kosovo, gde se ističe da je privredni rast za 2022. godinu iznosio 3,5 odsto, dok se za ovu godinu očekuje skroman rast privrede, koji može ići do 3,7 odsto.

Ovi podaci za 2022. i 2023. dolaze nakon što je Kosovo 2021. ostvarilo ekonomski rast od preko 10 odsto.

Za Hotija, ovi podaci pokazuju da je dvocifren učinak kosovske privrede za 2021. nastao zbog normalizacije društvenog i ekonomskog života, kao rezultat prethodne godine u kojoj je kovid-19 pandemija bila u centru, a većina segmenata ekonomsko-socijalne organizacije bila je blokirana.

„Rast 2021. bio je rast nakon pandemije. Očekuje se da će privredni rast u prvoj godini nakon pandemije biti visok, pošto se poređenje pravi sa veoma niskom ekonomskom bazom iz godine pandemije kada je pad iznosio pet odsto. Efekat pandemije se mora ukloniti da bi se izračunao održiv i realan ekonomski rast. To se radi pronalaženjem proseka dugoročnog privrednog rasta, koji obuhvata četiri do pet uzastopnih godina, kao i uklanjanjem iz proračuna godine pandemije i godine neposredno posle pandemije", rekao je Hoti.

Vlada Aljbina Kurtija je više puta ikao uspeh isticala privredni rast koji je približno 11 odsto, ali Hoti kaže da javnost ne treba da se obmanjuje nominalnim podacima.

„Oni koji ne razumeju ovakav pristup daju pogrešne informacije javnosti i obmanjuju sebe i javnost“, rekao je ovaj opozicioni poslanik.

Za njega, izveštaj Svetske banke koji tvrdi da ekonomski rast nije visok zbog spoljnih faktora - inflacije i energetske krize, 'nije sporan, ali dodaje da nedostaje stimulativna politika izvršne vlasti. 

„Jedno je ekonomska kriza zbog inflacije i energetska kriza, koju smo uvezli iz inostranstva, ali se ona produbila na domaćem tržištu zbog nepostojanja adekvatnih mera za sprečavanje pada agregatne tražnje na nivou zemlje. Drugi problem je nedostatak podsticajnih politika za povećanje ponude uopšte i stranih investicija posebno“, naveo je Hoti.