Ekonomisti: Postoji rizik da u 2026. godini inflacija nastavi da raste

Tokom 2025. godine nivo inflacije na Kosovu ostao je na više od četiri odsto. Sektori koji su najviše pogođeni inflacijom bili su proizvodnja i usluge, dok ekonomski stručnjaci upozoravaju da problemi sa cenama električne energije i uvoznim troškovima mogu dodatno pogoršati stanje i u 2026. godini.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da je pitanje električne energije uticalo na to da vrednosti inflacije ne opadnu, prenosi Indeks onlajn.

„Zabrinjava što je inflacija rasla ove godine, a još je zabrinjavajuće što niko ne preduzima ništa povodom inflacije. Mi smo sami izazvali inflaciju, nije da smo je uvozili, jer u Evropi je inflacija pala i ima država gde je 2 odsto. Međutim, kroz nepromišljene ili nekordinisane akcije sa privatnim sektorom, stimulisali smo inflaciju. Na primer, pitanje električne energije je jedan od faktora koji je najviše uticao da inflacija u proseku za proteklih 11 meseci bude 4,6 odsto“, izjavio je Rafuna.

Objašnjava da je inflacija direktno uticala na poslovanje preduzeća.

„Zbog inflacije preduzeća su bila primorana da reaguju, a to je na kraju naplaćeno građanima kroz više cene. Cena električne energije je operativni trošak i preduzeća su bila primorana da ga prebace na potrošače. Kada je to urađeno, građani su kupovali naše proizvode ili koristili usluge po višim cenama nego ranije. Drugi problem je što ovo stavlja domaću proizvodnju u nepovoljan položaj u odnosu na uvoz“, kaže Rafuna.

Ako se ovakav trend nastavi, Rafuna upozorava da će proizvodi iz inostranstva biti jeftiniji od kosovskih, što bi naškodilo proizvodnji.

Da se Kosovo suočava sa rizikom da i u 2026. godini zabeleži rast inflacije potvrđuje Kuštrim Ahmeti iz Privredne i industrijske komore.

„Rizik da inflacija nastavi da raste postoji, jer raste i uvoz. Troškovi proizvodnje su se povećali na Kosovu, promet je počeo značajno da opada. Za jednu normalnu vladu i normalnu državu, ovo je veoma zabrinjavajuće. Ovo treba da bude alarm. Rizik je veliki da se i u 2026. godini suočimo sa rastom inflacije“, kaže Ahmeti.

Još jedan rizik, Ahmeti vidi u tome što mnoga kosovska preduzeća preusmeravaju svoj investicioni kapital u inostranstvo, jer, prema njegovim rečima, na Kosovu ne postoji institucionalna spremnost da se rešavaju problemi preduzeća.

Da inflacija ne može da se kontroliše bez aktivnog ekonomskog parametra ističe ekonomista Safet Grdžaljiju.

„Taj parametar je uvoz i potrošnja. U tom smislu, potrebno je prvo rešiti akutne probleme, posebno cenu električne energije, a zatim pružiti podršku domaćem proizvodnom sektoru i sektoru izvoza da rastu, a ne da opadaju, kao što je trenutno slučaj gde je 90 odsto opalo“, kaže Grdžaljiju.

On inflaciju smatra kancerogenim problemom za ekonomiju, koji se lakše rešava što se ranije prepozna i interveniše.