Izvoz kosovskih prozvoda u SAD u 2023. godini manji za 30 odsto

Izvoz sa Kosova u SAD je dostigao vrednost od 103 miliona evra, što je za 30 odsto manje nego u 2022.godini, piše Reporteri.
2020. godine iznosio 23,6 miliona evra, u 2021. godini 123,4 miliona evra, a 2022. godine 136,5 miliona evra, da bi prošle godine počeo znatno da opada,

Izvoz je 2020. godine iznosio 23,6 miliona evra, u 2021. godini 123,4 miliona evra, a 2022. godine 136,5 miliona evra, da bi prošle godine počeo znatno da opada. Prema ovim statistikama, najveći deo izvoza čine dušeci i nameštaj, više od 88 miliona evra, odevni predmeti - devet miliona evra, plastika i proizvodi od plastike - 620.000 evra, aluminijum - 1,8 miliona evra, medicinska oprema u vrednosti - više od 500.000 evra.

Ekonomisti smatraju da kompanije koje rade izvoz moraju da pre svega imaju olakšice.

Naim Dedušaj iz mreže preduzeća dijaspore na Kosovu kaže da je u prošlosti bilo mnogo olakšica za kosovske proizvođače da izvoze svoje proizvode u Sjedinjene Američke Države.

„Koliko znam, bilo je nekih olakšica za izvoz u SAD. Znam da su neke gigantske kompanije, poput Devoli grupe, izvozile u Ameriku, i da su drugi kosovski proizvođači izvozili svoje proizvode u SAD“, rekao je Dedušaj.

Prema njegovim rečima, kosovske institucije treba mnogo više da rade kako bi povećale izvoz u zamlje poput SAD, umesto da se dešava suprotno.

Dodaje da čak i kada su američki investitori došli da ulažu na Kosovu, naišli su na brojne barijere, pa su nakon nekog vremena odustali. Prema njegovim rečima, postoji mnogo prepreka zbog kojih američke kompanije ne dolaze i to je nanelo štetu Kosovu.

„Ima kompanija koje su bile na Kosovu i pobegle sa Kosova, kao što je ova sa hidroelektranom i investicijom u Pensilvaniji, gde su nameravali da zaposle 2.000 ljudi, ali ima i drugih koje su pobegle u Srbiju, Crnu Goru i druge zemalje u regionu“, kaže on.

Gramos Agušolji, poslanik Pokreta Samoopredeljenje u Skupštini Kosova, kaže da postoji mnogo faktora koji su možda uticali na pad izvoza sa Kosova u Ameriku. Jedan od razloga, prema njegovim rečima, može biti promena tržišne tražnje za određenim proizvodima, zatim velika konkurencija iz drugih zemalja poput Indije, Pakistana, Bangladeša, gde je radna snaga znatno jeftinija.

„Smatram da izazovi sa uvoznim cenama, kao i logistički izazovi sa transportom do Amerike mogu biti veliki problem za naše proizvođače. Imam informaciju da su iz tih razloga neki od naših najvećih proizvođača izgubili ugovore sa američkim kompanijama“, rekao je on.

Agušoli kaže da SAD i Kosovo imaju stabilne diplomatske odnose i da je to faktor koji pozitivno utiče na ovu oblast.

„Slažem se da naše institucije treba da urade više, podržavajući lokalnog proizvođača subvencijama kao i savremenom opremom, pomažu u logistici proizvođača garantujući im trgovinsku diversifikaciju, pomažu u potrazi i ispunjavanju zahteva novih tržišta. Institucije treba da regulišu trgovinske sporazume i da preduzmu inicijative za razvoj biznisa pomažući vam da promovišete proizvode na američkom tržištu“, rekao je on.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kaže da "tamo gde dominira politička agenda, malo je prostora za ekonomski razvoj".

„Prošla godina je godina u kojoj smo zabeležili rast uvoza preko osam milijardi evra, ali imamo pad izvoza, ali ono što je indikativno je činjenica da imamo pad izvoza u SAD, ali povećanje izvoza iz Kine, Turske i drugih zemalja, što je pojava koja zahteva analizu. Odnose sa SAD treba iskoristiti. Hladni odnosi sa njima utiču i na ekonomiju“, rekao je Grdžaljiu.