Kosovo u dubokoj institucionalnoj krizi, rizikuje trajni gubitak miliona evra iz EU

Evropska unija je Kosovu, u okviru Plana rasta, za drugu polovinu 2026. godine namenila gotovo 170 miliona evra. Međutim, Kosovo rizikuje da izgubi značajan deo tih sredstava ukoliko se politička kriza i nefunkcionisanje institucija nastave, jer finansijska sredstva iz EU može da dobije samo ako sprovede neophodne reforme, prenosi RSE.

Više od dva meseca nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Skupština Kosova još nije konstituisana. Konstitutivna sednica, započeta 6. avgusta, dva puta je odlagana na zahtev lidera pobedničke stranke na izborima, Pokreta Samoopredeljenje.

Aljbin Kurti zatražio je dodatno vreme za konsultacije sa drugim strankama u vezi sa postizanjem šireg političkog dogovora, koji uključuje i pitanje izbora budućeg predsednika. Upravo je nedostatak konsenzusa o predsedniku doveo Kosovo do vanrednih izbora.

Evropska komisija (EK) upozorava da odlaganje formiranja novih institucija, nakon izbora 7. juna, može imati direktne posledice po sprovođenje reformi i pristup Kosova fondovima EU.

Portparol Evropske komisije Gijom Mersije ponavlja redovni poziv Brisela političkim akterima na Kosovu da obezbede institucionalnu stabilnost.

„Od ključne je važnosti da se institucije Kosova konstituišu bez daljeg odlaganja, u skladu sa ustavnim okvirom i utvrđenim procedurama“, rekao je Mersije.

Kako je dodao, kašnjenja u formiranju institucija rizikuju da ugroze važne reforme i mogu uticati na sposobnost Kosova da u potpunosti iskoristi mogućnosti koje nudi EU, uključujući i Plan rasta za Zapadni Balkan.

U decembru ove godine ističe rok za sprovođenje ukupno 27 reformskih koraka koje Priština treba da ispuni, a njihova ukupna vrednost iznosi 165,9 miliona evra.

Mnogi evropski zvaničnici već govore o višemilionskim gubicima koje bi Kosovo moglo pretrpeti kao posledicu institucionalne krize.

„Dok Evropska komisija procenjuje izveštaj Kosova o ovim koracima, politička situacija u zemlji neminovno je uticala na tempo sprovođenja i ograničila napredak u nizu ključnih reformi, dovodeći u pitanje deo finansiranja u okviru Instrumenta za reforme i rast“, rekao je za RSE jedan evropski zvaničnik pod uslovom anonimnosti.

Prvo u izradi Agende reformi, poslednje u izveštavanju

Kosovo je bilo među prvima koje je 2024. godine dostavilo Agendu reformi, ali je bilo poslednje koje je podnelo izveštaj o stepenu njenog sprovođenja.

Kosovske vlasti podnele su prvi zahtev za isplatu sredstava 15. jula 2026. godine, neposredno pred istek roka, izveštavajući o koracima iz Agende reformi koji je prvobitno trebalo da budu ispunjeni u decembru 2024, junu 2025, decembru 2025. i junu 2026. godine.

„Da bi se očuvalo dostupno finansiranje, od ključne je važnosti obezbediti efikasno funkcionisanje institucija i neophodan politički konsenzus kako bi se održao kontinuiran fokus na sprovođenju dogovorene agende reformi“, naglasio je evropski izvor.

Mersije ističe da je od posebnog značaja brzo postizanje dogovora između političkih stranaka o zajedničkom kandidatu za predsednika.

„Samo efikasan međustranački dijalog i zajednički osećaj svrhe omogućiće Kosovu da sledi zajedničke ciljeve i sprovede reforme koje njegovi građani zahtevaju“, rekao je on.

Za 18 meseci Kosovo je prošlo kroz tri izborna procesa – dva puta su održani parlamentarni izbori, kao i lokalni izbori u dva kruga.

Ispunjavanje reformskih koraka u okviru Plana rasta EU zahteva angažovanje obe grane vlasti: Vlade, koja kreira, pregovara i sprovodi konkretne ciljeve politika, i Skupštine, koja usvaja odgovarajuće reforme.

Decembar i rizik od trajnog gubitka sredstava

Kraj 2026. godine označava završetak perioda tolerancije, koji je u Briselu poznat kao „sivi period“, za reformske korake koji je trebalo da budu ispunjeni u državama regiona, uključujući Kosovo, u decembru 2024. i decembru 2025. godine.

Evropska komisija omogućila je ovaj period tolerancije, koji se odnosi na vreme nakon isteka roka, tokom kojeg se odložene aktivnosti još mogu ispraviti bez posledica koje bi nastupile zbog nepoštovanja roka.

Prema ovom principu, svi reformski koraci čiji je prvobitni rok bio tokom 2024. godine imaju dodatnih 24 meseca za sprovođenje. Za korake čiji je rok bio tokom 2025. godine, period tolerancije iznosi 12 meseci.

Za sve reforme predviđene za sprovođenje do decembra 2024, odnosno decembra 2025. godine, krajnji rok je kraj 2026. godine, kada postoji rizik od trajnog gubitka sredstava.

Ukoliko zemlje korisnice ne ispune uslove, odnosno ne sprovedu predviđene reforme, Evropska komisija ima pravo da zadrži sredstva namenjena tim reformskim koracima. Ta sredstva mogu biti preusmerena drugim zemljama koje su uspešnije u procesu reformi.

Kosovo – najveći korisnik samo na papiru

Paket EU za Zapadni Balkan planiran je za period od 2024. do 2027. godine. Vredan je šest milijardi evra i predstavlja najambiciozniji finansijski paket za region.

Sredstva iz Plana rasta raspodeljena su na osnovu broja stanovnika i bruto domaćeg proizvoda. Od ukupnog paketa, Kosovu je namenjeno 882,6 miliona evra, čime je ono najveći korisnik po glavi stanovnika.

U prethodnim periodima Kosovo nije bilo kvalifikovano za prijem sredstava iz Plana rasta, jer – takođe zbog političke blokade – nisu bili ratifikovani relevantni sporazumi koji se odnose na ovaj evropski paket.

Nakon što je Skupština Kosova u februaru ove godine ratifikovala sporazume povezane sa Planom rasta, Kosovo se kvalifikovalo za korišćenje evropskih sredstava.

Do sada je Kosovo dobilo samo sredstva za predfinansiranje u vrednosti od 61,8 miliona evra, što predstavlja sedam odsto ukupno namenjenog iznosa.

Za preostala sredstva Kosovo mora da dokaže sprovođenje reformskih koraka, tako što će dostaviti izveštaj o sprovedenim reformama.

Evropska komisija odlučuje o raspodeli sredstava dva puta godišnje, ali tek nakon što proveri da li je određena zemlja uspešno ispunila konkretne korake i ciljeve definisane u Agendi reformi.