Kosovo u prvih pet meseci 2026. uvezlo robu vrednu 2,9 milijardi evra, izvoz samo 419 miliona

Kosovo i dalje kupuje znatno više proizvoda iz inostranstva nego što svoje proizvode prodaje na stranim tržištima. Prema podacima Carine Kosova, tokom prvih pet meseci 2026. godine Kosovo je uvezlo robu vrednu 2,9 milijardi evra, dok je izvezlo proizvode u vrednosti od svega 419,2 miliona evra, prenosi Kosovo pres.

To znači da je Kosovo za uvoz potrošilo oko 2,5 milijardi evra više nego što je zaradilo od prodaje svojih proizvoda u inostranstvu.

U poređenju sa istim periodom prošle godine, uvoz je povećan za oko 150 miliona evra. U odnosu na 2024. godinu, Kosovo je uvezlo više od pola milijarde evra robe.

Ekonomista Ismet Muljaj ocenjuje da je povećanje uvoza posledica nedostatka strukturnih ekonomskih reformi, rasta potrošnje i slabosti domaće proizvodnje.

„Postoji mnogo faktora. Prvi je dugogodišnji nedostatak strukturnih ekonomskih reformi. Drugi je rast potrošnje, novac koji je Vlada Kosova raspodelila za povećanje penzija, plata i socijalnih davanja, posebno tokom poslednja dva izborna ciklusa. Takođe, dolazak doznaka iz dijaspore značajno je povećao potrošnju. Kao posledica rasta potrošnje, naravno, povećana je i inflacija, dok domaća proizvodnja nije dovoljno konkurentna u odnosu na proizvode koji dolaze iz uvoza“, rekao je Muljaj.

Ekonomista Ljuljzim Bećiri smatra da je 2026. godina jedna od najzabrinjavajućih kada je reč o zavisnosti Kosova od uvoza.

On je rekao da velika zavisnost od uvoza čini Kosovo osetljivim na svaku globalnu krizu, zbog nedovoljnih ulaganja u povećanje domaće proizvodnje.

„Kao ekonomista smatram da država koja nema odgovarajuću proizvodnju ulazi i u domen oblasti nacionalne bezbednosti. Zato institucije Republike Kosovo treba da ulažu u proizvodnju, ne samo deklarativno, kao što su bile poslednje izjave premijera Kurtija, već da se zaista investira i smanji potreba za kupovinom, uvozom i odlivom novca van zemlje bez opravdanog razloga. Uvoz je u poređenju sa izvozom sedam puta veći“, izjavio je Bećiri.

Navodeći da izvoz Kosova pokriva samo 15 do 20 odsto uvoza, Bećiri je ocenio da je to veoma zabrinjavajuće.

„Kosovo ne uspeva da pronađe pravi put za izvoz svojih proizvoda, osim nekih koji su već prisutni na tržištu i gotovo veoma uspešni na međunarodnoj sceni, kao što je Fruteks i druge kompanije koje se bave proizvodnjom povrća. Zato smatram da je veoma važno da institucije povećaju izvozne kapacitete kosovskih proizvoda na međunarodnom tržištu koristeći ekonomsku diplomatiju, što je u poslednjih pet godina gotovo bilo nepostojeće“, rekao je on.

Kosovska ministarka industrije u tehničkom mandatu Mimoza Kusari Ljilja je prilikom predstavljanja izveštaja o prvih sto dana rada priznala je pre nekoliko nedelja povećanje trgovinskog deficita, navodeći da to predstavlja dodatni pritisak na institucije da više rade na promociji domaće proizvodnje i povećanju njene konkurentnosti.

„Za nas je veoma važno povećanje zamene uvoznih proizvoda domaćim proizvodima, dok je fokus i na smanjenju trgovinskog deficita, za koji se slažemo da je visok. To nam daje poseban pritisak i podsticaj da više radimo na promociji domaće proizvodnje i zameni uvoznih proizvoda“, rekla je Kusari Ljilja.

Prema informacijama kojima raspolaže, kako je navela, Srbija nije među prvih deset zemalja po ukupnom uvozu na Kosovo.

„U ukupnom uvozu Republike Kosovo, Srbija, ako se ne varam, nije ni među prvih deset. U poređenju sa istim periodom prošle godine, bilo je manjeg povećanja, ali to je povezano sa određenim specifičnostima, posebno sa građevinskim materijalom i problemima koji su se pojavili unutar Kosova, kojima se intenzivno bavimo u odnosu na određene industrije. Ali, generalno, potrošnja ukupne robe iz Srbije nije u porastu i to je pozitivna vest“, rekla je ona.

Ekonomista Muljaj kaže da se jedan deo preduzeća, ali i građana, i dalje se snabdeva iz Srbije.

„To se odnosi na građane srpske nacionalnosti koji se direktno snabdevaju iz Srbije, ali i na deo proizvoda koji se proizvode u Srbiji i namenjeni su tržištu Kosova, a subvencionisani su kako bi ušli na kosovsko tržište. Treći faktor je taj što Srbija mnogo ulaže da bude prisutna sa svojim proizvodima na Kosovu. Ima veliki budžet koji odvaja za domaće biznise i snažno promoviše kompanije kako bi izvozile na Kosovo“, rekao je Muljaj.

On smatra da Vlada Kosova mora imati strateški pristup kako bi se u onim sektorima u kojima Srbija ima veliki potencijal za prodor na kosovsko tržište povećali domaći proizvodni kapaciteti.

Prema njegovim rečima, to se posebno odnosi na građevinski sektor, gde je najveći uvoz i gde je Srbija veoma jaka u odnosu na druge zemlje i domaću proizvodnju.

„Pre svega potrebna je dubinska analiza, ne samo vladinih institucija i ministarstava, već i poslovnih udruženja, privrednih komora i različitih stručnjaka, kako bi se utvrdilo gde su problemi koje nam Srbija stvara u ekonomskom smislu. Koji su proizvodi koji mogu biti zamenjeni, a koji se danas uvoze iz Srbije? Koji grantovi i u kojim sektorima treba da budu usmereni kako bi se povećala domaća proizvodnja i zamenili ti proizvodi? Zato pristup mora biti višedimenzionalan. Ne postoji čarobni štapić. Potrebna je dugoročna strategija, ali sa konkretnim koracima. Danas jedan korak, sutra drugi i tako dalje“, rekao je Muljaj.