Kusari Ljilja: Moramo da jačamo domaću proizvodnju kako bismo smanjili trgovinski deficit

Kako je navela, jedan od glavnih ciljeva je da se kroz zakonske izmene domaćim proizvođačima obezbedi prednost u javnim nabavkama, prenosi Ekonomija onlajn.

„Trgovinski deficit je na nivou do šest milijardi evra na godišnjem nivou, kao i prošle godine, dok je ove godine zabeležen rast izvoza od 16 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ipak, zbog veoma velikog jaza, uvoz je i dalje znatno izraženiji od rasta izvoza. Kao ministarstvo radimo na nekoliko nivoa. Prvi je direktna pomoć proizvodnim i prerađivačkim preduzećima, koju sprovodimo kroz programe grantova koji su trenutno u fazi evaluacije. Ukupna vrednost grant šema koje je ministarstvo pokrenulo u više sektora dostigla je 7,6 miliona evra. Od toga je pet miliona evra namenjeno proizvodnim i prerađivačkim kompanijama koje imaju izvozni potencijal i mogu da zamene uvozne proizvode. Druga šema odnosi se na digitalizaciju i automatizaciju usluga i proizvodnje kompanija, odnosno unapređenje proizvodnih procesa i pružanje savremenijih usluga potrošačima. Poseban program namenjen je inovativnim kompanijama i njihovim proizvodima, dok se druga šema odnosi na sertifikaciju i standardizaciju proizvoda, kako za domaće tako i za strano tržište“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, osim finansijske podrške privredi, ministarstvo ulaže i u razvoj industrijske infrastrukture i sarađuje sa međunarodnim partnerima na podizanju proizvodnih standarda.

„Mehanizmi vlade i ministarstva već su uspostavljeni. Intenzivno radimo na razvoju industrijske infrastrukture. Otvorili smo i promovisali više prostora za industrijske parkove, a radimo i na uspostavljanju standarda za eko-industrijske parkove, kako bismo uskladili zaštitu životne sredine i industrijsku proizvodnju. Sa nekoliko međunarodnih organizacija, poput Svetske banke i IFC-a, kao i sa Evropskom komisijom, razgovaramo o uspostavljanju standarda koji će omogućiti prelazak sa eko-industrijskih zona na proizvodnju i postepeno povećanje konkurentnosti naših proizvođača. Za nas je veoma važno da se to odrazi i kroz novi zakon o javnim nabavkama, kojim bi domaći proizvodi, u skladu sa utvrđenim standardima, imali prednost u javnim ugovorima. Mi još nismo članica Evropske unije. Naprotiv, imamo obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Važno je da u ovom periodu, dok naš zahtev za status kandidata još nije razmatran, povećamo proizvodne kapacitete i damo prednost domaćoj proizvodnji“, navela je ona.

Dodala je da se oko milijardu evra godišnje troši na javne nabavke i ocenila da bi usmeravanje većeg dela tih ugovora domaćim proizvođačima direktno uticalo na ekonomski razvoj.

„Vrednost javnih nabavki na lokalnom i centralnom nivou iznosi približno milijardu evra godišnje. Zamislite kada bi makar deo, odnosno 50 ili 70 odsto tog iznosa, bio usmeren na ugovaranje domaćih proizvoda. Time bi domaća proizvodnja dobila ne samo prednost, već i dodatnu snagu, energiju i kapital za dalji razvoj i konkurentnost. O ovim pitanjima razgovaramo i sa međunarodnim partnerima i Kancelarijom Evropske komisije, koja prati rad i procenjuje napredak. Verujem da ćemo uskoro, kroz zakonske izmene, uključujući Zakon o preduzetništvu i inovacijama, osnivanje Fonda za inovacije i korišćenje sredstava iz Plana rasta Evropske unije, moći direktno da ulažemo u domaću privredu, ojačamo ekonomiju i unapredimo trgovinski bilans“, kazala je ministarka.

Kusari Ljilja je navela da je sektor usluga jedini sa pozitivnim trgovinskim bilansom, posebno izdvojivši informaciono-komunikacione tehnologije.

„Jedan od sektora koji uliva nadu jeste sektor usluga. Tu imamo pozitivan trgovinski bilans. Ukupna vrednost transakcija u ovom sektoru iznosi 4,2 milijarde evra, od čega se više od polovine odnosi na izvoz usluga. Sam ICT sektor ostvaruje oko 400 miliona evra, pri čemu gotovo dve trećine čini izvoz, a jedna trećina uvoz. To pokazuje vrednost ljudskog kapitala kojim zemlja raspolaže. To je jedini sektor koji u ukupnoj ekonomskoj proceni ima pozitivan trgovinski bilans. Moramo nastaviti da podstičemo njegov razvoj, ali i da povećavamo proizvodne kapacitete u drugim industrijskim granama“, rekla je ona.

Govoreći o uvozu semenske pšenice iz Srbije, Kusari Ljilja je navela da je MINTI u završnoj fazi razmatranja pritužbi i nije isključila uvođenje antidamping mera.

„Sve zavisi od rezultata procene, ali za proizvođače pšenice već sprovodimo određene analize. Bilo je pritužbi na uvoz semenske pšenice i damping cene iz Srbije. Procena je u završnoj fazi i, ukoliko se potvrdi postojanje dampinga, što se očekuje u narednih nekoliko dana kada bude objavljen kompletan izveštaj, biće uvedene antidamping mere na uvoz semenske pšenice. I dalje postoji prostor za razvoj domaće proizvodnje. Naprotiv, povećani su i uvoz i tražnja, ali i domaći proizvodni kapaciteti. Zato moramo učiniti maksimum, kroz zakonske mere i druge instrumente, kako bismo dali prednost domaćoj proizvodnji. Tu su važni i infrastruktura kvaliteta, unapređenje standarda i jačanje poverenja građana u domaće proizvode“, rekla je ona.

Osvrnula se i na Zakon o određivanju cena u situacijama destabilizacije tržišta, ističući da formiranje odbora za određivanje cena zavisi od konstituisanja Skupštine.

„Usvojili smo, na sreću, u oba čitanja Zakon o određivanju cena u situacijama destabilizacije tržišta, poznat kao Zakon o ograničenju cena. Zakon je stupio na snagu, ali zbog nepostojanja Skupštine nije formiran odbor koji određuje cene osnovnih proizvoda, jer ga bira Vlada, a potvrđuje Skupština. Ministarstvo u tom procesu ima ulogu sekretarijata odbora. Nadam se da ćemo već tokom naredne sedmice imati konstituisanu Skupštinu i novu vladu, nakon čega će odmah biti raspisan poziv za prijavu članova odbora i njegovo funkcionisanje. To je najsigurniji mehanizam koji garantuje stabilnost i zaštitu interesa građana, jer se neretko dešava da rast maloprodajnih cena nema uporište u povećanju nabavnih cena uvezenih proizvoda. Kod derivata, na primer, precizno pratimo ulaznu cenu goriva. Međutim, u maloprodaji, posebno kada je reč o osnovnim životnim namirnicama, dešava se da proizvodi koji su ranije uvezeni ili proizvedeni po nižim cenama poskupe zbog dnevnih promena ili mogućih regionalnih i evropskih kriza. Takve situacije neće biti dozvoljene kada odbor za određivanje cena osnovnih proizvoda u uslovima destabilizacije tržišta bude u punoj funkciji“, zaključila je Kusari Ljilja.

Prema poslednjim podacima, u prvih pet meseci 2026. godine Kosovo je uvezlo robu u vrednosti od oko 2,9 milijardi evra, dok je izvoz iznosio oko 419,2 miliona evra.