Gutereš: Velike sile treba da prepoznaju granice svoje moći

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da danas živimo u svetu koji odlukuje duboka geopolitička podela - u kojoj su dve supersile direktno uključene u sukobe i koja stvara klimu nekažnjivosti, jer Savet bezbednosti UN nije u stanju da deluje odlučno radi očuvanja mira i bezbednosti.

„Pored toga, sledeći primer supersila, i srednje sile veruju da mogu da rade šta god požele. Svedoci smo širenja sukoba i potpune nekažnjivosti: međunarodna zajednica nema nikakav mehanizam da kazni one koji postupaju uz tako izraženo nepoštovanje pravila“, objasnio je Gutereš u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“ upitan u kojoj meri snosi odgovornost za situaciju u svetu u kojoj ima više oružanih sukoba nego ikada.

Govoreći o posledicama, ukazao je da, budući da su sukobi poput onih u Ukrajini ili na Bliskom istoku veoma duboki, oni punom snagom pogađaju globalnu ekonomiju – a najteže one najugroženije zemlje. 

„Suočavamo se sa rastom cena hrane, troškova energije i kamatnih stopa. To stvara okruženje u kojem razvoj postaje otežan. Naročito ugrožene nacije plaćaju visoku cenu dok tonu u dugove usled rasta kamatnih stopa. Ali čak i u razvijenim društvima, rastuća inflacija – u kombinaciji sa činjenicom da ljudi ne vide rešenja za mnoge svoje probleme – podstiče uspon populističkih snaga i ugrožava normalno funkcionisanje demokratskih društava“, objasnio je Gutereš.

Upitan da li je, budući da ima značajan moralni autoriret, dovoljno glasno protestovao tokom proteklih deset godina – protiv Putina, Netanjahua, pa i Trampa, on je odgovorio da ako se pogleda kako su ga napadali, verovatno može da se donese zaključak da je u tome svakako uspeo.

„Ne radi se o kritikovanju ljudi radi same kritike. Radi se o insistiranju na poštovanju osnovnih vrednosti – Povelje UN i međunarodnog humanitarnog prava. I radi se o tome da se javno ukaže na one koji krše ta osnovna načela i upuštaju se u ratove u kojima civilno stanovništvo neizmerno pati i gde je često ugrožen sam opstanak čitavih naroda“, podvukao je Gutereš.

Poručio je da, ako se sagledaju sukobi, kako opstaju i kako su se razvijali, onda bi supersile trebalo da budu svesne ograničenja sopstvene moći

„Jer istina je da, pored činjenice da ne možemo prihvatiti da pravo jačeg nadvlada snagu zakona, postoji još nešto očigledno: u sprovođenju svoje moći, one pokazuju koliko im je zapravo teško da ostvare svoje ciljeve“, naglasio je prvi čovek svetske organizacije.

Na pitanje da li koristi veštačku inteligenciju, Gutereš je rekao da je nikada nije koristio prilikom pripreme svojih govora.

„Naravno, uvek radim na njima sa svojim timom, ali ne koristimo veštačku inteligenciju za pisanje nacrta govora. Ovde, u Ujedinjenim nacijama, međutim, veštačka inteligencija se koristi za prevođenje i u mnoge druge svrhe. A u okviru administracije organizacije, iskoristili smo mnoge mogućnosti koje je veštačka inteligencija otvorila. Ali, što se tiče poruke koju želim da prenesem kao generalni sekretar: ljudi moraju zadržati kontrolu“, istakao je Gutereš.

On je napomenuo da je ključno voditi ozbiljan dijalog među nacijama sa najvećim potencijalom u oblasti veštačke inteligencije – a to uključuje ne samo Kinu i Sjedinjene Države, već i Evropu.

„U tom ozbiljnom dijalogu moramo shvatiti da se tempom razvoja veštačke inteligencije mora adekvatno upravljati i da su potrebni određeni zaštitni mehanizmi – mehanizmi kojih se svi pridržavaju. Pitanje je sada: hoćemo li imati dovoljno poverenja da to pretvorimo u stvarnost? Upravo smo videli pozitivan signal: američki ministar finansija  izjavio je da je spreman da sarađuje sa Kinom na pitanjima bezbednosti veštačke inteligencije“, dodao je Gutereš.

On je upozorio da bi bila katastrofa kada bi države – a posebno supersile – verovale da moraju da se takmiče što je brže moguće kako bi porazile drugu supersilu. 

„Podsetimo se: tokom Hladnog rata, nakon Kubanske raketne krize i drugih incidenata, uspostavljen je dijalog između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Uspostavljena su pravila, pa su čak uspeli da postignu i ozbiljno razoružanje. Verujem da nam je potrebna upravo takva vrsta poverenja među ključnim nacijama. Na kraju krajeva, primarna odgovornost za obezbeđivanje bezbednosti u vezi sa veštačkom inteligencijom leži na vladama – one su te koje moraju da štite živote i bezbednost svojih građana“, rekao je Gutereš.

Govoreći o očekivanjima od Austrije, koja od 1. januara 2027. na dve godine preuzima mesto nestalne članice u Savetu bezbednosti UN, a u vezi sa autonomnim oružjem, rekao je da se zalaže za zabranu autonomnog oružja i da smatra da je to pravi put. 

„U suštini, radi se o tome da se osigura da ljudi zadrže kontrolu kada je reč o odluci o upotrebi oružja koje – nažalost – ubija ljude. To je nešto što se ne sme prepustiti mašinama. Po mom mišljenju, roboti ubice su neprihvatljivi i verujem da će Austrija biti u prvim redovima te borbe, tog nastojanja. Istovremeno, smatram da od demokratske zemlje koja je članica Saveta bezbednosti očekujemo da uvek jasno brani Povelju UN, međunarodno pravo i međunarodno humanitarno pravo – te da osuđuje kršenja, čak i kada ih počine druge članice Saveta“, kazao je Gutereš.

Na pitanje da li bi mu bilo drago da ga nasledi žena, kazao je da ne sme da se meša u proces izbora novog generalnog sekretara UN, jer bi time favorizovao jednu kandidaturu u odnosu na drugu. 

„Ali ako me pitate da li bi mi bilo drago da vidim ženu na toj funkciji, moram reći: bilo bi mi veoma drago“, konstatovao je Gutereš.

Upitan da li će njegovi unuci odrastati u svetu u kojem vrednosti Ujedinjenih nacija i dalje imaju težinu, izrazio je uverenje da je upravo to cilj ka kojem svi treba da težimo. 

„A ako me pitaju da li sam po tom pitanju optimista ili pesimista, uvek odgovaram citatom Žana Monea: nisam ni optimista ni pesimista, već odlučan. Svi moramo biti čvrsto odlučni u zastupanju demokratskih vrednosti“, naglasio je Gutereš.

Dok se u sedištu Ujedinjenih nacija priprema početak Velike nedelje, Srbija u Njujork dolazi sa pitanjem koje za nju nije samo deo spoljnopolitičke agende već jedno od ključnih državnih pitanja – Kosovom i Metohijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra uzima učešće u radu 81. zasedanja Generalne skupštine UN, a za govornicom će se pojaviti 23. septembra, kao peti govornik, za Kosovo onlajn napisao je Željko Šajn, specijalni izveštač iz Njujorka.