Kusari-Ljilja: Strane investicije na Kosovu posustaju, glavni problem korupcija i birokratija

Nivo direktnih stranih investicija pokazatelj je poverenja potencijalnih investitora, a politička stabilnost jedan je od ključnih faktora koji utiče na odluku investitora da ulažu, piše Ekonomija Onlajn.

Bivša ministarka trgovine i industrije Mimoza Kusari-Ljilja kaže da je glavni problem zbog kog su investitori otišli sa Kosova ​​korupcija i birokratija.

Kusari-Ljilja je optimistična da će se dolaskom nove vlade stvoriti adekvatni uslovi za strane investitore na Kosovu.

"Ono što smo videli u većini izjava investitora, kako domaćih tako i stranih, glavni problem je birokratija i korupcija. Znajući da imamo vladu koja dolazi sa jasnim mandatom u borbi protiv korupcije, u olakšavanju uslova za poslovanje na Kosovu, smatramo da na početku ulazimo sa mnogo većim kredibilitetom od dosadašnje vlade i da je Skupština spremna da pruži podšku“, navela je ona.

Kušari-Ljilja je ukazala, da bi u tom pogledu trebalo računati i na dijasporu, koja je i na izborima pružila podršku.

"Njihovo bogatstvo je do sada uglavnom imalo uticaj na potrošnju i doznake iz inostranstva,  ali je vrlo malo dijaspora imala ulogu u podršci i aktivnom učešću u ekonomiji kroz investicije i strateško planiranje, ali ne svojom krivicom, već zbog nedostatka uslova“, istakla  je ona.

Prema njenim rečima, Kosovo ima prirodne resurse i ima mlade ljude koji mogu biti angažovani na poslu.

Ekonomski stručnjak Bard Ahmeti rekao je da strane investicije na Kosovu već neko vreme posustaju, i ne dostižu vrednost od  300 miliona evra.

"To je rezultat kriza i nestabilnosti institucija koje imamo, na  šta možemo dodati nezadovoljavajući nivo vladavine prava i korupciju“, rekao je on.

Ahmeti je ukazao da je najveći investitor na Kosovu IPKO.

"Institucije imaju vrlo jednostavnu apsorpciju investicija, jer imamo niz komparativnih prednosti sa regionom koje nas mogu učiniti zanimljivim mestom za investitore zbog činjenice da imamo vrlo konkurentnu radnu snagu“,  smatra on.

Pored toga, kako je naveo, postoji i liberalizacija carina, sporazumi o slobodnoj trgovini, stabilna valuta i finansijski sistem, povoljan geografski položaj i putna infrastruktura.

Ahmeti smatra da je prisutna i nesposobnost zvaničnika kosovskih institucija da pravilno promovišu mnoge resurse koje Kosovo poseduje.

"Potreban nam je ozbiljniji pristup ekonomskoj diplomatiji, saradnja sa trateškim partnerima i jačanje vladavine prava. Sve to bi nam pomoglo da bolje iskoristimo svoj potencijal i kapacitete koje moramo da apsorbujemo u investicije“, rekao je Ahmeti.