Novi plan EU za Zapadni Balkan nije dovoljan: Premali da bi doneo promene

Stručnjaci na panelu koji je organizovao think-tank "Bruegel" sa sedištem u Briselu tvrde da je novi plan Evropske unije za rast Zapadnog Balkana premali da napravi značajnu razliku u privredi regiona, prenosi "Albanijan post".

Plan koji je predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom samita u Tirani u oktobru, uključuje nekoliko tačaka: ubrzavanje integracija Zapadnog Balkana u zajedničko tržište EU, stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta za Zapadni Balkan i podršku strukturnim reformama i investicijama kroz dodelu novih sredstava.

Reč je o fondu od šest milijardi evra: dve milijarde evra grantova i četiri milijarde evra kredita, a cilj je, kako je istakla Fon der Lajen, smanjenje jaza između EU i zemalja Zapadnog Balkana.

Iako je inicijativa ocenjena pozitivno, na diskusiji "Kako zemlje Zapadnog Balkana treba da iskoriste novi plan rasta EU?" čule su se i neke primedbe.

Matteo Bonomi, viši saradnik u Istituto Affari Internazionali, rekao je da je plan dobrodošao, ali da "ima neka jasna ograničenja".

Predviđena sredstva nisu dovoljna da se premosti jaz sa članicama EU, istakla je Krisela Hačkaj, izvršna direktorka Instituta za saradnju i razvoj u Albaniji, uz napomenu da su ljudi na Zapadnom Balkanu malo izgubili strpljenje za proces pridruživanja.

Branimir Jovanović, ekonomista i stručnjak za Severnu Makedoniju i Srbiju na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije izneo je slične stavove.

"Novi plan je promena, ali ne u dobrom pravcu", rekao je Jovanović, ukazujući i na malu veličinu paketa, koji sa šest milijardi evra "bledi" u poređenju sa prethodnim Ekonomskim i investicionim planom od 30 milijardi evra za Zapadni Balkan.

"Prethodni plan je bio pet puta veći i znamo da nije postigao ništa suštinski, pa zašto da očekujemo da će novi plan rasta nešto postići?", upitao je Jovanović, napominjući da dve milijarde evra predstavlja samo 0,3 odsto ukupnog BDP-a regiona.

On je dodao da će glavni problemi sa kojima se suočavaju kompanije sa zapadnog Balkana u vezi sa pristupom jedinstvenom tržištu i dalje biti prisutni, a to su necarinske barijere.

Ne treba zaboraviti da, kada su u pitanju Srbija i Kosovo, za dobijanje sredstava postoji preduslov povezan sa procesom normalizacije odnosa: za njih neće biti sredstava, čak i ako budu sproveli reforme, a izostane napredak u dijalogu.