Pavlović: Srbiji nedostaju mašinski i građevinski inženjeri, arhitekte, lekari

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da Srbiji nedostaju mašinski i građevinski inženjeri, arhitekte, medicinsko osoblje i lekari, dok po uvozu radne snage prednjače građevinski i saobraćajni sektor.

Unazad pet godina, kako ističe, izražen je deficit kadrova u sektoru građevinske industrije. 

„To je bilo specifično orijentisano na neka zanatska zanimanja poput zidara, molera, tesara, keramičara. Potom se sektor saobraćaja pojavio kao izuzetno ugrožen, nedostajali su vozači. A, sada posle tih pet godina, gotovo da ne postoji nijedan privredni sektor, a da u njemu ne postoji deficit kadrova. Fale nam i izuzetno visokokvalifikovani ljudi, mašinski inženjeri, građevinski inženjeri, arhitekte, medicinsko osoblje, lekari“, izjavila je Pavlović za Kosovo onlajn. 

Srbija, kaže, uvozi kadrove koje nema ili kada za određena  zanimanja nije moguća laka i brza prekvalifikacija. Prvi radnici koji su u nju došli bili su u građevinskom sektoru.

„I oni uglavnom spadaju u kvalifikovanu radnu snagu, bilo da se radi o građevinskoj industriji koja se bavi visokogradnjom, bilo da se radi o građevinskoj industriji koja se bavi niskogradnjom. Potom i u saobraćajni sektor. Svi smo svedoci ko nas vozi kroz naš grad, tako da je taj sektor takođe izuzetno izražen kada je u pitanju uvoz radne snage. Odskoro su i ugostitelji pribegli uvozu radne snage, pa i tu imamo puno ljudi koji nam dolaze sa strane i koji se bave ovom delotnošću kod nas“, navodi naša sagovornica. 

Na drugoj strani, iz Srbije odlaze ljudi koji, kako kaže, idu trbuhom za kruhom, odnosno koji u okviru svog zvanja i zanimanja nemaju adekvatnu povratnu reakciju u smislu zarade ili uslova i načina života. 

„Teško je odrediti koje su to specifično kategorije zanimanja, ali ako govorimo u nekom u najširem smislu uglavnom nam odlaze ljudi koji su visokoobrazovani“, ističe Pavlović. 

Registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema njenim rečima, je ispod 9 odsto. 

„To su podaci koje dobijamo iz Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, naravno, da je taj broj verovatno i veći ako uđemo u kategoriju onih osoba koje nisu registrovane na evidenciji ove službe“, objašnjava Pavlović.

Ona ukazuje da će veštačka inteligencija u velikoj meri promeniti način na koji smo do sada radili u vrlo kratkom periodu, kao i da se njen uticaj i sada oseća.  

„U ovom trenutku veštačka inteligencija može da zameni sve one poslove koji se ponavljaju. To su repetitivni poslovi, koji se odnose prevashodno na administraciju, na neki finansijski sektor. U bankarstvu sve više koristimo digitalne modele i za preuzimanje novca i sve su nam manje potrebni neki ljudi koji rade na šalteru. Nema bojazni od toga da će se neka mesta ugasiti, prosto, veštačka inteligencija će promeniti način na koji će se raditi na nekim određenim pozicijama. Definitivno ćemo morati da izađemo iz onog koncepta 'jedno zanimanje za ceo život'. Moraćemo da se prilagođavamo i da učimo kako da koristimo sve te alate koje nam nudi veštačka inteligencija“, ističe Pavlović.