Ričard Rekord: Zapadni Balkan beleži ekonomski rast uprkos okruženju sa mnogo izazova

Glavni ekspert Svetske banke za region Ričard Rekord u intervjuu za Glas Amerike, komentarišući privredni rast šest zemalja Zapadnog Balkana, kaže da su optimistični, ali i oprezni u pogledu mogućnosti. Rekord navodi da region u celini beleži rast sa 2,6 odsto prošle godine na 3,3 odsto ove godine, ali da je važno razumeti da se to dešava u okruženju sa mnogo izazova i sa mnogo neizvesnosti spolja.

"Evropska unija, posebno Nemačka, koja je najveći trgovinski i investicioni partner u čitavom regionu, sada je u nepromenjenom stanju i njena ekonomija je verovatno u recesiji. Usred tolikih nestabilnosti u spoljnom okruženju, činjenica da region doživljava ubrzani ekonomski rast je veoma ohrabrujuća. I naravno, činjenica da Zapadni Balkan raste brže od Evropske unije znači određeni stepen konvergencije u pogledu životnog standarda", naveo je Rekord.

Dodaje da su uvek želeli da vide brži rast jer je glavni izazov u ​​kom trenutku će moći da vide podudaranje životnog standarda na Zapadnom Balkanu i proseka Evropske unije.

Prema njegovim rečima, ekonomski rast iznad 3 odsto je ohrabrujući znak.

"Želeli bismo da je brže. Povećanje je uglavnom zbog viših nivoa potrošnje, što znači da je inflacija opala, poverenje je poraslo i videli smo veće javne investicije, koje podstiču privrednu aktivnost. Spoljno okruženje je i dalje teško. Nismo videli povećanje izvoza. Ali možda ćemo, dok ekonomija Evropske unije počne da raste, videti i mogućnosti za povećanje izvoza. Međutim, u srednjoročnom periodu, u cilju bržeg ekonomskog rasta i bržeg poboljšanja životnog standarda na Zapadnom Balkanu, potrebno je izvršiti duboke strukturne reforme, poboljšanje standarda veština, obrazovanja, veće privatne investicije i poboljšanje produktivnosti", dodaje.

Kaže da su najveći izazovi za Albaniju i Kosovo strukturalni - pitanja poput razlika u kvalitetu veština radne snage, neusklađenosti između sektora obrazovanja i potrebe privatnog sektora, kao i obezbeđivanje kvalitetnih investicija, koje bi obezbedile stabilnija radna mesta.

Navodi i da postoji poboljšanje u procentu stanovništva koje je zaposleno, koji se postepeno povećava.

"Tokom prošle godine dostignut je najviši nivo zaposlenosti ikada zabeležen, sa skoro 49 odsto u celini na Zapadnom Balkanu, u odnosu na 48 odsto prošle godine. Tokom protekle godine na Zapadnom Balkanu otvoreno je oko 114.000 novih radnih mesta. Naravno, i dalje postoji jaz u odnosu na zemlje EU, gde je prosek zaposlenosti oko 54 odsto. Dakle, ima još posla, ali ide u pravcu postepenog poboljšanja u smislu smanjenja nezaposlenosti, iako su to rezultat relativno visokog nivoa potrošnje", navodi.

Na pitanje koje akcije treba da preduzmu vlade u Albaniji i na Kosovu da bi se suočile sa spoljnim pretnjama, Rekord kaže da je za male otvorene ekonomije poput onih na Kosovu i Albaniji, diversifikacija važna.

"To znači balansiranje eksterne tražnje sa unutrašnjom tražnjom, obezbeđivanje ravnoteže u smislu sektora privrede, na primer da ima roba za trgovinu, kao i usluge, turizam i srodne aktivnosti. Videli smo da je uprkos prilično slabom rastu u evrozoni, došlo do snažnog rasta u sektoru usluga, doznakama iz dijaspore i turizma. Ovde vlade mogu da odigraju svoju ulogu i možda nije slučajno što ove i sledeće godine dve vlade, na Kosovu i u Albaniji, povećavaju javne investicije u nastojanju da podrže ekonomski rast", dodaje.

Ističe da obe zemlje doživljavaju ohrabrujući ekonomski rast i obe su u dobroj poziciji da iskoriste mogućnosti koje im pruža njihova blizina Evropi.

Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Rekord kaže da je to dobrodošao plan i prilika i da pruža konkretne mogućnosti za ekonomije Zapadnog Balkana ako uspeju da ih iskoriste.

"Šest milijardi evra je dobrodošla investicija. Ali mislim da najveća prilika dolazi iz reformi i nekih posebnih aspekata zajedničkog tržišta koji se mogu ubrzati. Na primer, jedan od sektora koji obećava je olakšavanje trgovine kroz ono što se naziva zelenim trakama, prilika da se zaista ubrza proces transporta robe sa jedne strane granice na drugu. Ovo može napraviti stvarnu razliku u integraciji ekonomija sa globalnim lancima snabdevanja i proizvodnim mrežama kako bi se privuklo više investicija i više mogućnosti", navodi.

Još jedan potencijalni aspekt je, kako kaže Rekord, mogućnost da se ekonomije Zapadnog Balkana pridruže zajedničkom području plaćanja.

Navodi da je polovina sredstava Plana rasta dodeljena infrastrukturnim investicijama i da dve od njih vide kao važne.

"Oni su izvori energije i transportne veze, posebno za Kosovo, gde postoji potreba za dekarbonizacijom snabdevanja energijom", kaže.

Ističe da je to ogroman investicioni plan.

"Moramo videti različite izvore, iz javnog i privatnog sektora koji to rade. Ali dugoročno, ovo predstavlja priliku za zadovoljenje povećane potrebe za električnom energijom (na domaćem tržištu), kao i za kretanje ka putu koji se manje oslanja na upotrebu fosila, koji bi istovremeno poboljšao kvalitet vazduha, postavlja se ova kritika. Takođe, iako se ovo više odnosi na Albaniju, saobraćajne veze su podjednako važne. Korisno je napraviti zelene trake, što će smanjiti prepreke na granici. Ali da bi se privuklo više kvalitetnih investicija, koje stvaraju stabilnija radna mesta, važno je integrisati transportne mreže na tržišta Evropske unije", dodaje.

Govoreći o migracijama, Rekord kaže da su realnost i da su izveštaju osvetlili neke oblasti u kojima vlade mogu da rade na stvaranju procesa koji koristi svima.

"Radi se o razvijanju veština unutar zemlje, strategijama kako održavati veze sa dijasporom, podsticati investicije i doznake iz dijaspore i vraćanje ideja, tehnologije, inovacija u privredu zemlje i kako održati ove veze u različitim periodima", kazao je.