Rukići i Zeka kritikuju neusvajanje međunarodnih finansijskih sporazuma

Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići i predsednik Američke privredne komore Kosova Arian Zeka kritikovali su verečas neratifikaciju međunarodnih finansijskih sporazuma za koje se očekuje da će Kosovu doneti oko 300 miliona evra.

Rukići i Zeka su u emisiji "Desku" na KTV istakli da je političko nejedinstvo na Kosovu pridodato kao problem ekonomskoj krizi sa kojom se Kosovo suočava.

"Ekonomske krize uvek imaju posledice. Kada postoji ekonomska kriza, dolazi do izražaja uloge države, vlade, kako bi intervenisala sa određenim merama. Ovog puta imamo krizu kakvu nikada ranije nismo videli. To se može potvrditi time zato što dolazi u vreme kada su svi ekonomski pokazatelji išli dobro. Kad je počela pandemija, sve se pomerilo", istakao je Rukići.

Prema njegovim rečima, Kosovo se za kratko vreme suočilo sa onim sa čim nikada nije imalo problema, sa smanjenjem ekonomskog rasta, sa smanjenjem uvoza, što je značilo pad kupovne moći i proizvodnje, sa smanjenjem budžetskih prihoda.

"Svakoj državi je postalo sve teže, jer su se suočile sa dva prioriteta, sa teškim odlukama, da li da spasu ekonomiju ili zdravlje. Obično nema dileme da je zdravlje primarno, ali bila je nepoznata situacija. Imamo nestabilan model ekonomskog rasta. Mi ne možemo da imamo posao i jako smo zavisni od javnog sektora i dijaspore", dodao je Rukići.

Naveo je da je vlada pala u vreme pandemije, automatski ograničavajući procedure i dodao da je došla nova vlada koja je istovremeno imala izuzetno zgusnutu političku agendu, dijalog i sada Specijalni sud.

"Sve to bi i u zemlji sa velikim resursima predstavljalo bi problem, a kamo li našoj zemlji", ocenio je Rukići i naveo da će ekonomska kriza imati dugoročne posledice na Kosovu.

Istakao je da postoje mnogi akteri koji moraju biti uključeni za spas privrede na Kosovu. Potrebno je, dodao je, usvojiti međunarodne sporazume, kako bi se videlo da spasavanje  ekonomije nije politički interes, niti deo programske politike stranke, već državni interes.

"Na kraju, iako ne znamo kada se pandemija može završiti, imaćemo dugoročne ekonomske posledice. Kada bude oštrijeg uticaja na blagostanje, imaćemo novi ciklus migracije i ekonomske nerazvijenosti, dugoročnile probleme. Akteri koji trebaju spasiti ekonomiju su ti koji donose odluke. Primarna je uloga  vlade, da da pravi smer, kako će utrošiti budžet", poručio je Rukići.

Sa druge strane, Zeka je rekao da neusvajanje ovih sporazuma predstavlja loše poruke ekonomiji na Kosovu.

"Neusvajanje sporazuma koji bi trebalo da bude važan izvor finansiranja i pošto neke mere nisu sprovedene vanrednim paketom dovode do loše poruke preduzetnicima i pogođenim zaposlenima koji čekaju državnu pomoć. Već 12 godina smo nezavisna država i kao privatni sektor do sada nismo bili zavisni od državne pomoći", istakao je Zeka.

Prema njegovim rečima, sada je prva prilika kada se privatni sektor obraća državi, koja je na kraju krajeva obavezna da mobiliše sve resurse kako bi podržala preduzeća i očuvanje radnih mesta.

"Institucije sada koriste trenutak da podignu stranačke zastave i prave politiku u okolnostima kad bismo trebali videti konsenzus barem o ekonomskim pitanjima. Kasnimo, imamo fiskalni paket za hitne slučajeve čije mere ostaju neizvršene. Loš signal za međunarodnu zajednicu sa kojom su ispregovarani neki sporazumi, a na njihovo usvajanje čeka se predugo", istakao je Zeka.

Istakao je da je druga loša poruka, ozbiljnost i način na koji se upravlja i doslednost barem u ekonomskom upravljanju i poručio da ne postoji doslednost i da zakonodavna vlast nije u mogućnosti da usvoji sporazume o kojima su pregovarale važeće ili legitimne institucije.