Šatri: Budžet materijalna osnova za funkcionisanje, ako se on uruši – sledi bankrot

U moru političkih neizvesnosti koje su pratile Kosovo poslednjih nedelja i meseci, pitanje usvajanja budžeta za narednu godinu možda nije najviše u fokusu, ali je bez sumnje jedno od najvažnijih, piše danas Radio Slobodna Evropa. Bivši kosovski ministar ekonomije Haki Šatri kaže da je budžet materijalna osnova funkcionisanja države i ako se ona uruši – država bankrotira. Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna navodi da privreda već trpi jer institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu.

Prema zakonu, budžet mora da prođe kroz više faza kako bi stupio na snagu 1. januara 2026. Da bi to bilo moguće, neophodno je da postoje funkcionalna vlada i skupština.

Priprema budžeta počinje već u martu, kroz nekoliko budžetskih cirkulara, koji se potom dostavljaju svim institucijama koje se finansiraju iz državnog budžeta.

U idealnim uslovima, krajnji rok da vlada usvoji budžet je 30. oktobar. Posle toga, poslanici imaju dva meseca - od 1. novembra do 31. decembra - da dokument razmotre u dva čitanja, u skupštinskim odorima i da izvrše eventualne izmene.

Kosovo trenutno ima vladu u tehničkom mandatu, sa ograničenim ovlašćenjima. Zakon ne koristi termin „vlada u tehničkom mandatu“, već „vlada u ostavci“ - ona funkcioniše od raspuštanja Skupštine do izbora nove vlade. Takva vlada ne može usvajati nove zakone, ali može predložiti skupštini usvajanje državnog budžeta, piše RSE.

Drugi problem je taj što se čeka odluka Ustavnog suda o tome da li je Skupština Kosova konstituisana u skladu sa zakonom. U zavisnosti od te odluke, proces usvajanja budžeta može se dodatno odužiti.

Bivši ministar ekonomije Haki Šatri upozorava da je budžet materijalna osnova funkcionisanja države.

„Ako se ta osnova uruši, država bankrotira i ne može da funkcioniše. Ako ostanemo bez vlade i skupštine, od 1. januara ne bi bilo budžeta i nijedna isplata ne bi mogla da se obavi bez odluke Skupštine“, napominje Šatri.

To bi značilo blokadu isplata plata, penzija, troškova za gorivo za policiju i vojsku, kao i nabavki za državne institucije.

„Praktično, to bi bilo kao da se država stavi pod katanac“, ocenjuje Šatri.

Da bi se izbegla potpuna blokada, postoji mogućnost da vlada predloži izmenu Zakona o budžetu, kako bi se omogućilo privremeno finansiranje za januar ili februar. U tom slučaju, potrošnja bi bila ograničena na mesečni prosek prethodne godine - tzv. pravilo 1/12.

Šatri podseća da je Kosovo ovakav režim imalo dva-tri puta od proglašenja nezavisnosti.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna kaže da privreda već trpi zbog odsustva punopravnih institucija.

„Poslovnom sektoru je potrebna predvidljivost - da zna kakva će biti fiskalna politika, koja su planirana kapitalna ulaganja, jer javne investicije podstiču privatne“ kazao je Rafuna.

Prema njegovim rečima, fokus budžeta za 2026. treba da bude na fiskalnim reformama, povećanju kapitalnih investicija i poboljšanju imidža države, što bi otvorilo prostor za strane investicije.

Šatri dodaje da je neophodno bolje korišćenje mogućnosti za javne zajmove, kako bi se obezbedio prostor za dinamičan razvoj.

Prema izveštaju Svetske banke, predviđa se pad ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu - sa 3,6 posto u prošloj . na tri odsto u ovoj godini.

Najveći pad očekuje se u Srbiji i na Kosovu, iako Kosovo ostaje nešto iznad regionalnog proseka.