Stejt department: Investiciona klima u Srbiji poboljšana, američki investitori pozitivni po pitanju poslovanja

Investiciona klima u Srbiji je skromno poboljšana poslednjih godina, podstaknuta je makroekonomskim reformama, finansijskom stabilnošću i fiskalnom disciplinom, navodi se u Izveštaju Stejt departmenta gde se ukazuje i na to da američki investitori generalno pozitivni po pitanju poslovanja u Srbiji.

U izveštaju o poslovnoj klimi se navodi da je privlačenje stranih investicija važan prioritet za vladu, a da su američki investitori pozitivni po pitanju poslovanja zbog strateške lokacije Srbije, dobro obrazovane radne snage i radne snage koja govori engleski, zatim konkurentnih troškova rada, izdašnih podsticaja za ulaganja i sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i drugim ključnim tržištima.

Ukazuje se na to da je Srbija svoj 30-mesečni instrument za koordinaciju politike (PCI) zamenila Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), novim dvogodišnjim stend-baj aranžmanom u decembru 2022. godine, koji obezbeđuje direktnu pomoć srpskom budžetu za pokrivanje visokih troškova uvoza energije.

Stend-baj aranžman umiruje izdavaoce državnih obveznica, a Srbija će verovatno imati koristi dobijanjem povoljnijih stopa nego što bi inače, navodi se.

Kada je reč o investitorima iz Amerike, u Izveštaju se navodi da američki investitori generalno uživaju u jednakim uslovima i mogu da iskoriste prednosti različitih programa dizajniranih da privuku direktne strane investicije (SDI).

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na probleme ulaganja, primećuje se i dodaje da su Sjedinjene Države i Srbija 2021. godine potpisale Sporazum o podsticanju investicija koji je omogućio garantnu šemu za kreditiranje banaka malim i srednjim preduzećima.

Ipak, kako se navodi, izazovi i dalje ostaju, posebno birokratska kašnjenja i korupcija, kao i državna preduzeća koja posluju sa gubitkom, zatim velika neformalna ekonomija i neefikasno pravosuđe.

Zabrinutost izaziva i, kako se navodi, politički uticaj na privredu.

"To pitanje je istaknuto u januaru 2022. kada je vlada iznenada povukla licence vezane za veliki predloženi projekat rudarenja litijuma kao odgovor na proteste javnosti", navodi se.

Dodaje se da je Vlada Srbije identifikovala ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta kao glavne prioritete i donela je značajne reforme u zakon o radu, a u vezi izdavanja građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije.

Te reforme, primećuje se, pomogle su u poboljšanju poslovnog okruženja.

"Ako vlada ispuni obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi trebalo da nastave da rastu. Sektori koji imaju koristi uključuju poljoprivredu i poljoprivrednu preradu, upravljanje čvrstim otpadom, kanalizaciju, zaštitu životne sredine, informacione i komunikacione tehnologije (IKT), obnovljivu energiju, zdravstvenu zaštitu, rudarstvo i proizvodnju", navodi se u izveštaju.

Kada je reč o digitalizaciji određenih vladinih funkcija, kao što su izdavanje građevinskih dozvola, poreska administracija i e-potpisi, kako se navodi, digitalizacija još nije donela dramatično poboljšanje vremena obrade i možda se neće dosledno ni sprovoditi.

Navodi se da Vlada polako napreduje u rešavanju problematičnih društvenih preduzeća i to kroz stečaj ili privatizaciju gde je to moguće.

"Vlada planira da privatizuje još 58 kompanija, a takođe polako smanjuje radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom kroz odlazak i zapošljavanje", dodaje se.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, u Izveštaju se navodi da je napad Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. u početku imao ograničen ekonomski uticaj na Srbiju, a da je bankarski sistem i dalje dobro kapitalizovan i likvidan.

Međutim, uočeno je da je inflacija porasla i to podstaknuta povećanim cenama uvoza energenata i goriva, uprkos odbijanju Srbije da se pridruži sankcijama SAD i EU ruskim entitetima.

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru 2023. godine dostigla 16 odsto, navodi se i dodaje da je podstaknuta cenama hrane i energenata koje su porasle po 25 odsto i novoizgrađenih stanova za 18 odsto.

Ukazuje se na to da je Rusija nastavila da snabdeva Srbiju prirodnim gasom i sirovom naftom i dodaje da je snabdevanje ranjivo zbog velikog ruskog uticaja u sektoru i potencijalnog efekta sankcija.

Trgovina Srbije sa Rusijom je inače ograničena, ali bi izvoz poljoprivrednih proizvoda mogao da pretrpi kontrakciju ili gubitak ruskog tržišta zbog sankcija i rezultirajućih finansijskih i logističkih barijera, navodi se u izveštaju.