Stručnjaci: Kosovo neprivlačno za strane investicije zbog političke nestabilnosti i loših uslova

Kosovo i dalje ostaje neprivlačno za strane investitore zbog političke nestabilnosti, loše poslovne klime i nedostatka institucionalne funkcionalnosti, upozoravaju ekonomski stručnjaci. Iako zvanični podaci beleže porast stranih investicija, većina tih ulaganja odlazi u sektor nekretnina, dok proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta ostaju zanemareni, piše Ekonomija onlajn.

Poznavaoci ekonomskih kretanja ocenjuju da je Kosovo sve manje atraktivno za strane investitore, uprkos zvaničnim podacima o rastu investicija. Kako piše Ekonomia Online, predsednik Kosovske alijanse za biznis, Agim Šahini, kaže da zemlje u regionu imaju znatno povoljnije okruženje za strane investicije nego Kosovo.

„Nijedan strani investitor na Kosovu ove godine nije napravio korak ka otvaranju proizvodnje, neke usluge ili pokušaju da podstakne dolazak stranih investitora. Mi smo ih zvali, ali oni ne dolaze jer Balkan ima privlačnije ekonomske politike, bolju poslovnu klimu, bolje investicione politike, jeftiniju infrastrukturu i bolje uslove za svakog investitora. Kosovo se sada nalazi među zemljama koje nemaju prijateljsku klimu za strane investicije. Sve ovo što smo pomenuli mora se promeniti u pozitivnom smeru i kroz promociju ekonomskih vrednosti koje Kosovo ima“, rekao je Šahini.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova, Safet Grdžaliju, još je oštriji u oceni trenutne situacije i navodi da su strane investicije, u ovim političkim okolnostima, samo „prazna nada“.

„Najveća utopija Kosova je da u ovakvim okolnostima govorimo o stranim investicijama ili da ih brojimo – bilo direktne, bilo indirektne – koje uopšte ne postoje na Kosovu. Pre svega, imamo nedostatak političke stabilnosti, pod sankcijama smo EU i nemamo institucije. Nemamo vladu. Kosovo je u rukama vršilaca dužnosti, umesto da imamo funkcionalne institucije. I kada imamo ovakvo povećanje cena električne energije, onda ne treba da nas čudi što nemamo strane investicije i investitore, već treba da nas brine to što građani odlaze, kapital beži, a proizvodnja se postepeno povlači. Ne treba da nas iznenadi činjenica da imamo ogroman porast uvoza, ali postepeno smanjenje izvoza, što je najveća beda jedne države“, rekao je on.

Grdžaliju je takođe upozorio da ekonomski razvoj ne može doći bez depolitizacije sektora i jačanja domaće privrede.

„Danas je najopasniji trend zapošljavanje partijskih aktivista i neprofesionalaca. Što više imamo neobrazovanih partijskih aktivista, kako onda možemo imati funkcionalnu diplomatiju – bilo političku, bilo ekonomsku? Ne možemo privući strane investitore da dođu na Kosovo ako ne podržimo proizvodni sektor i biznise unutar Kosova. Ne možemo biti atraktivni za strane investitore, ako nismo atraktivni ni za kapital dijaspore, koji je jedno neiskorišćeno blago. U tom pravcu verujem da vlada treba da depolitizuje ekonomiju. O ekonomiji treba da govore profesionalci“, rekao je Grdžaliju.

Prema podacima Agencije za investicije i podršku preduzećima, strane investicije su u 2024. godini dostigle 856 miliona evra, što je blagi porast u odnosu na 840 miliona iz prethodne godine. Ipak, stručnjaci ističu da je najveći deo tih sredstava otišao u sektor nekretnina, a ne u proizvodnju.

Ulaganja u nekretnine prošle godine iznosila su preko 647 miliona evra, dok je u proizvodni sektor uloženo svega 21 milion evra, pokazuju podaci Agencije.