Opao trgovinski bilans Kosova - uvoz iz Srbije porastao za više od 100 odsto

Proizvodi iz Srbije su se ove godine snažno vratili na kosovsko tržište, nakon što su prethodnih godina bili u padu. Uvoz robe srpskog porekla u prvih pet meseci ove godine više je nego udvostručen u poređenju sa istim periodom 2024. godine, piše Kosova pres.

Prema zvaničnim podacima Carine Kosova, iz Srbije je uvezeno robe u vrednosti od 91 milion evra u prvih pet meseci 2025, što je 49 miliona evra (116 odsto) više nego u istom periodu prošle godine, kada je uvoz iznosio 42 miliona evra.

Promena bezbednosne mere, sa potpune zabrane na pojačanu kontrolu, doprinela je bržem protoku srpske robe na Kosovo.

Visok nivo uvoza stavio je Kosovo u nepovoljan ekonomski položaj, sa ogromnim trgovinskim deficitom. Ovaj negativni bilans nastavlja da šteti Kosovu, s obzirom na nizak nivo izvoza, što je posledica nedostatka subvencija i nepovoljnih politika za lokalne proizvođače.

Uvoz je značajno porastao u prvih pet meseci 2025. godine, dok je vrednost izvoza u istom periodu pala u odnosu na prošlu godinu.

Trgovinski odnosi Kosova i Nemačke iz godine u godinu postaju sve intenzivniji. Prema podacima Carine Kosova, Nemačka je u periodu januar–maj 2025. prvi trgovinski partner po uvozu, pretekavši Tursku sa malom razlikom.

Izvoz opao za 12,7 miliona evra u prvih pet meseci 2025.

Kosovska carina je za Kosova pres potvrdila da je vrednost izvoza robe iz Kosova u prvih pet meseci ove godine opala za 12,7 miliona evra u odnosu na isti period 2024. U istom vremenskom okviru, vrednost uvoza je porasla za skoro 380 miliona evra.

U periodu od januara do maja 2025. izvoz je iznosio nešto više od 356 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine bio oko 369 miliona evra. Istovremeno, uvoz je porastao sa 2,38 milijardi evra u 2024. na 2,76 milijardi evra u 2025.

Stavovi ekonomista o uzrocima rasta uvoza i pada izvoza su različiti. Jedni ističu politički uticaj i izostanak saradnje sa privatnim sektorom, dok drugi navode strukturne slabosti ekonomije, uključujući slabu proizvodnu bazu, nedostatak inovacija i probleme na tržištu rada.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju smatra da je politička agenda ugušila privredni razvoj i da odsustvo javno-privatnog partnerstva ozbiljno slabi proizvodni sektor.

„Zaista je to gorka realnost na Kosovu, gde politička agenda dominira. Agenda koja guši ekonomski razvoj, a ekonomija na Kosovu doživljava različite oblike neuspeha – počev od nedostatka dijaloga i partnerstva između javnog i privatnog sektora, do sve veće arogancije vlasti prema privatnom sektoru... Nažalost, pad izvoza beleži se iz godine u godinu, naročito u poslednje tri–četiri godine. Sama činjenica da sada imamo pad izvoza za 12 miliona evra i ogroman rast uvoza najbolje pokazuje koliko je privatni sektor urušen. Nema pravog dijaloga, pokušava se da se sektor privatnog biznisa parališe, nema podsticaja za inovacije i kreativnost“, ističe Grdžaljiju.

S druge strane, programski direktor Instituta Riinvest, Visar Vokri, kaže da su razlozi visokog trgovinskog deficita pre svega strukturne prirode. On smatra da je slaba proizvodna osnova jedan od ključnih problema koji ograničava sposobnost Kosova da bude konkurentno na izvoznim tržištima.

„Osnovni razlog za visoki trgovinski deficit su strukturni izazovi. Počev od proizvodne baze u Kosovu, zatim nedovoljnih ulaganja u inovacije, istraživanja i razvoj u privatnom sektoru, praznina na tržištu rada i sličnih faktora, sve to doprinosi tome da još nismo dovoljno konkurentni na izvoznim tržištima“, kaže Vokri.

Kako bi se ovaj trend preokrenuo, Vokri ističe potrebu za posebnim politikama koje će sektor izvoza učiniti privlačnijim kroz jasne mere podrške izvoznicima i podsticanje privatnog sektora ka inovacijama.

„Potrebna su ozbiljna ulaganja u inovacije, istraživanja i razvoj kako bismo povećali konkurentnost u odnosu na druge izvozne zemlje. Politike koje sektor izvoza čine privlačnijim treba da počnu od konkretnih mera za naše izvoznike i da motivišu privatni sektor da se usmeri ka inovacijama... Takođe je neophodno usklađivanje šema podrške. Dosadašnje šeme, posebno one za promociju izvoza, bile su fragmentisane. Potreban je bolji koordinacioni mehanizam između donatorske zajednice i same vlade, kako bi se bolje odgovorilo na potrebe izvoznika“, navodi Vokri.

Neophodna politička stabilnost 

Prema Grdžaljiju, za zaustavljanje negativnog trenda u izvozu Kosovu je neophodna politička stabilnost. On dodaje da je potrebno unaprediti imidž zemlje kroz aktivnu političku i ekonomsku diplomatiju, kako bi se uklonile ekonomske sankcije.

„Kosovu je potrebna politička stabilnost. Zatim, zemlja mora da popravi imidž kroz aktivnu političku i ekonomsku diplomatiju, kako bi se uklonile ekonomske sankcije. Treće, potrebno je više raditi na promociji investicija. Ne možemo biti atraktivni za strane investitore ako ne učinimo više za privatni sektor i domaće proizvođače“, kaže Grdžaljiju.

Proizvođači na Kosovu stalno apeluju na institucije da kreiraju povoljne fiskalne politike kako bi povećali izvoz. Pored ogromnog rasta uvoza, trgovinski deficit u periodu januar–maj 2025. produbljen je na 2,4 milijarde evra.

Tri zemlje iz kojih je Kosovo najviše uvozilo u tom periodu su Nemačka (oko 384 miliona evra), Turska (381 milion) i Kina (329 miliona).

Slede Albanija, Italija i Severna Makedonija.

Prema podacima Carine Kosova zemlje koje su najviše uvozile kosovsku robu su Severna Makedonija (54 miliona evra) i Albanija (52 miliona).

Zatim Nemačka i Švajcarska, a potom Crna Gora (oko 21 milion evra).

Kosovo je 2024. godine zabeležilo rekordnu vrednost uvoza, 6,38 milijardi evra, dok je izvoz iznosio 889 miliona evra.

U 2023. izvoz je bio 819 miliona, a uvoz 5,88 milijardi evra.

U 2022. izvoz je iznosio 920 miliona, a uvoz 5,64 milijarde.

Godine 2021. izvoz je bio 755 miliona, a uvoz 4,68 milijardi.

U 2020. izvoz je iznosio 474 miliona, a uvoz 3,29 milijardi evra.