Više od 15 milijardi evra doznaka za 18 godina, za šest meseci Kosovu stiglo 692 miliona evra

Doznake na Kosovu u prvoj polovini 2026. godine dostigle su 692 miliona evra i beleže rast od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dijaspora je poslala više od 15,2 milijarde evra od 2008. do 2025. godine, a transferi iz Nemačka i Švajcarska zajedno čine više od polovine tog iznosa.

Transferi iz dijaspore i dalje predstavljaju vitalan izvor prihoda za ekonomiju Kosova, pri čemu doznake beleže dalji rast u 2026. godini. Prema podacima Centralne banke Kosova, koje je objavila Privredna komora Kosova, doznake primljene na Kosovu dostigle su 692 miliona evra u periodu od januara do juna 2026. godine, piše Monitor.

U poređenju sa istim periodom 2025. godine, kada je vrednost transfera bila niža, to predstavlja rast od 5,7 procenata.

Podaci ukazuju na to da doznake nastavljaju da igraju značajnu ulogu u ekonomiji zemlje, ne samo kroz direktnu podršku porodicama, već i kroz uticaj na potrošnju, štednju i ekonomsku aktivnost. 

Prema podacima Centralne banke Kosova i Agencije za statistiku Kosova, ukupna vrednost doznaka primljenih na Kosovu iznosila je približno 15,2 milijarde evra u periodu između 2008. i 2025. godine.

Doznake su 2008. godine iznosile 608,7 miliona evra, dok je do 2025. godine ta cifra porasla na 1,4137 milijardi evra. 

Pored rasta apsolutne vrednosti, podaci ukazuju na značajan udeo koji doznake imaju u bruto domaćem proizvodu (BDP) Kosova. Doznake migranata 2008. godine činile su 17,2 odsto BDP, dok su prošle godine činile 12,8 odsto BDP, koji je iznosio približno 11,026 milijardi evra.

Značajan deo doznaka potiče iz evropskih zemalja u kojima živi veliki broj iseljenika sa Kosova.

Prema podacima Centralne banke Kosova za period od 2008. do 2025. godine, Nemačka je najveći izvor doznaka, sa iznosom od 5,808 milijardi evra, što čini 38,2 odsto ukupnog iznosa.

Švajcarska je na drugom mestu, jer je iz te države u istom periodu poslato približno 3,105 milijardi evra, što predstavlja 20,4 odsto ukupnog iznosa.

Sjedinjene Američke Države su na trećem mestu sa približno 979 miliona evra, odnosno 6,4 odsto. Slede Italija sa 839 miliona evra ili 5,5 odsto, Austrija sa 709 miliona evra, Francuska sa 566 miliona evra, Švedska sa 446 miliona evra i Belgija sa 428 miliona evra.

Samo Nemačka i Švajcarska zajedno čine 58,6 odsto doznaka zabeleženih u periodu od 2008. do 2025. godine, a najnoviji podaci pokazuju da su agencije za transfer novca glavni kanal putem kojeg dijaspora šalje novac na Kosovo, skoro 58 odsto.

Oko 17 odsto novca stiže kroz komercijalne banke, dok se približno 25 odsto realizuje putem drugih alternativnih metoda transfera novca.

To pokazuje da, pored bankarskog sistema, značajan deo dijaspore i dalje koristi druge kanale za slanje novca članovima porodice na Kosovu.

Prema analizi Privredne komore Kosova, doznake doprinose povećanju potrošnje, štednje i investicija, istovremeno pomažući u održavanju makroekonomske stabilnosti.

Za mnoge porodice, taj novac pokriva svakodnevne troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, stanovanje i druge potrebe domaćinstva. Deo novca se usmerava na investicije i pokretanje ili razvoj ekonomskih aktivnosti.