Suđenje u slučaju Banjska; Maksimović: Ispada da je svako ko je imao maskirnu jaknu ili šajkaču kriv

Iznošenje odbrane Dušana Maksimovića danas je pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini nastavljeno suđenje u slučaju koji se vodi protiv Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića. Maksimović je ukazao da tužilaštvo predstavlja ljude lažnim imenima samo kako bi ga povezalo sa događajima u Banjskoj i komentarišući fotografije koje su uvrštene u dokaze kazao da ispada da je svako ko je imao maskirnu jaknu, šajkaču ili nešto drugo kriv.

Maksimović je istakao da ostaje pri svojoj izjavi datoj Specijalnom tužilaštvu Kosova i da bi eventualno imao da pojasni deo o uniformi koja se nalazi na fotografiji u optužnici.

„Na pitanje tužilaštva kako sam nabavio uniformu, odakle mi i kako sam bio angažovan, odgovorio sam. Međutim, kada sam gledao zapisnik, primetio sam da nedostaje deo mog odgovora koji se odnosi na angažovanje. Nisam bio angažovan ni u čemu, slika je nastala u mojoj kući, slikao sam se iz zabave jer mi je bilo prvi put da vidim i imam takvu uniformu. Da sam je imao ranije, sigurno mi ne bi bilo zanimljivo da se slikam”, rekao je Maksimović.

Dodao je da je slika nastala decembra 2022. godine i da je uniformu uzeo da bi je koristio u lovu.

„Kao što sam i rekao tužilaštvu, Banjska je malo mesto koje je okruženo brdima, a ja sam svoje slobodno vreme godinama provodio u lovu i u prirodi”, kazao je on i dodao da je aktivni lovac.

Govoreći o fotografiji uniforme koja je pronađena u njegovom telefonu, Maksimović je istakao da je uniformu probao i slikao se kada ju je kupio.

„Probao sam je kao svaku novu stvar kada je kupite. Tu je bila i moja sestričina od sedam godina. I ona je probala i slikala se. Da je to uniforma kao što se ovde predstavlja, da li bih je dao detetu da je proba? Kao što smo videli, tu nema nikakvog oružja. Tvrdim da ta uniforma nije ni slična onoj koju su koristili u napadu na Banjsku”, kazao je Maksimović.

Uniforma nema veze sa Banjskom

Objašnjavajući kako je došao do uniforme, naveo je da na njegovom Fejsbuku postoje poruke koje je pisao grupama koje prodaju takve uniforme i da se raspitivao kako da ih naruči.

„Ovu uniformu sam dobio na poklon. Ja sam hteo da je kupim, ali mi je drugar koji se bavi pejntbolom poklonio. Obukao sam je samo tada i nikada više. U mojoj kući se desila poplava 18. ili 19. januara, to potvrđuju i fotografije u mom telefonu. Tada sam izgubio sve za pet minuta, bukvalno sam ostao na ulici. Sve stvari su mi bile potopljene, među kojima i ova uniforma. To se desilo mesec dana nakon što je nastala fotografija”, kazao je on.

Naveo je da se nedugo zatim preselio sa majkom i sestrama u Zvečan.

„Ne znam odakle advokatu Rudariju takva tvrdnja i informacija da je uniforma pronađena kod mene u sobi. Znam da je uniforma bila potopljena. Kada sam čistio kuću od mulja i blata, bacao sam potopljen nameštaj, znam da sam bacio i ovu uniformu, tako da nije mogla biti pronađena tu sigurno”, kazao je Maksimović.

Dodao je da ta uniforma nema nikakve veze sa događajima u Banjskoj.

Fotografije iz lova kao dokaz tužilaštva

Kako je istakao, većina fotografija koje tužilaštvo koristi protiv njega objavljene su na Instagramu.

„Sigurno ne bih na Instagramu postavio fotografije koje imaju veze sa terorizmom. Većina njih je nastala na Badnji dan, kada mi momci idemo u selu po badnjak. Tradicija je da se nosi šajkača... neki nacionalni simbol, kako ko šta ima. I datum potvrđuje da je to 6. januar”, rekao je Maksimović.

Na pitanje advokata da li je na Instagramu imao i fotografije iz lova, odgovorio je potvrdno, kao i da tužilaštvo te fotografije koristi protiv njega i tereti ga za krivično delo.

„Ispada da je svako ko je imao maskirnu jaknu, šajkaču ili nešto drugo kriv. Da je svako bio u Banjskoj”, rekao je.

Na pitanje da li poznaje ostalu dvojicu optuženih, Maksimović je rekao da ih lično nije poznavao.

„Blagoja sam viđao da radi na benzinskoj pumpi u Mitrovici. Nikada nismo imali nikakav kontakt. Što se tiče Vladimira, takođe ga nisam znao. Viđao sam ga da igra folklor. Čak i tu gde sam radio, kada su se održavale kulturne manifestacije, igrao je sa svojim kulturno-umetničkim društvom. Moram da navedem jednu stvar. Zamolio sam advokata da mi taj deo odštampa. Kada sam dao izjavu u tužilaštvu, tužilac mi je rekao da postoji izveštaj i fotografija na kojoj sam ja sa Tolićem. Moja prva reakcija je bila da je to nemoguće, međutim kada me je tužilac suočio sa slikom, video sam da ona postoji, ali da na njoj nije Tolić, već moj drug iz Banjske Stefan Anđelković”, istakao je Maksimović.

Kako je naveo, tužilaštvo je išlo do te mere da predstavlja ljude lažnim imenima samo kako bi njega povezalo sa događajima u Banjskoj.

Nisam smeo da idem kući

Naveo je i da je 24. septembra ujutru oko sedam sati došao iz vikendice gde je boravio prethodnu noć kod kolege koji je, kako kaže, hteo da svedoči.

„Dana 23. septembra sam oko devet sati došao na posao u Rajsku Banju, započeo sam svoju smenu, proverio grejanje, hlađenje, pitao kolege da li im je nešto potrebno. Nakon toga sam bio tu, nisam imao neke aktivnosti, išao sam do kafane, vraćao se... Negde oko 16 sati sam spakovao stvari za vikendicu. U toj vikendici svakog poslednjeg ili pretposlednjeg vikenda u mesecu neko od nas drugara bio je domaćin. Ovoga puta to je bio Dušan Kostić. Stigli smo u vikendicu, nekih četiri kilometra od Banjske, u selo Suvi Do. Potpalio sam roštilj, Đorđe i Dušan su vadili stvari iz auta. Nakon toga su sređivali vikendicu i prostor oko nje. Pili smo, zezali se, slušali muziku. Nakon nekog vremena došli su i ostali drugari. Pripremio sam svoj deo posla, nakon toga se pilo. Posle nekog vremena pokrenuli smo temu kako bi trebalo da završimo kupatilo koje smo dozidali u sklopu vikendice tri-četiri meseca ranije i ostao je deo da išalujemo neke stubove oko vrata. Pošto je sutradan bila nedelja, bio sam slobodan, obećao sam da ostanem da završim taj posao, i dvojica drugara su rekla da će ostati sa mnom da mi pomognu. Negde oko ponoći moji drugari su otišli. Pokupili smo sudove i Đorđe i ja smo legli da spavamo. Nakon toga, negde oko pola četiri kroz san sam čuo da Dušan priča telefonom i da govori o nekoj pucnjavi. Pitao sam šta se dešava, rekao mi je da je pucnjava u Banjskoj. Uzeo sam svoj telefon, prvi utisak je bio da je u pitanju neki incident, jer je bilo dosta krijumčarenja”, dodao je on.

Kazao je da su izašli iz vikendice, čuli pucnjavu, ali da su, pošto je bio mrak, odlučili da ne odlaze u selo već da sačekaju jutro.

„Kuvali smo kafu, kada je svanulo odlučili smo da idemo u selo. Bilo je oko pola sedam. Onda sam ušao u stambenu zgradu zajedno sa njima, tu sam ostao celog dana, do sutra ujutru”, rekao je.

Kako je istakao, povremeno je radio i kao konobar u kafiću u Banjskoj i vodio popis šanka i smene radnika.

Na fotografijama vikendice koje je uslikala advokatica Jovana Filipović vide se stubovi koje je, kako je naveo, tog dana trebalo da uradi.

„Izgleda da to još nije odrađeno, izgleda da mene to čeka”, kazao je.

Na pitanje zašto nije otišao kući 24. septembra, Maksimović je kazao da je na društvenim mrežama video da se sve u Banjskoj dešava na 30 metara od njegove kuće.

„Nisam mogao, a nisam ni smeo da odem tamo”, kazao je on.

Kako je kazao, uhapšen je 25. septembra, a na pitanje da li je imao pristup telefonu 28. septembra, Maksimović je odgovorio – apsolutno ne.

Povodom fotografije pronađene u njegovom telefonu, koja se koristi u dokaznom postupku, a prema nalazu je nastala 28. septembra, Maksimović je istakao da to samo potvrđuje da je neko koristio njegov telefon dok se on nalazio u pritvoru, čime objašnjava i ostale fotografije koje su pronađene u njegovom telefonu.

Priveli su me zbog snimka

Objašnjavajući na koji način je uhapšen, Maksimović je kazao da je u Banjskoj prišao policajcima i pitao ih da li može i na koji način da ode do Zvečana, na šta su mu odgovorili da može samo pešice.

„Nakon toga sam sa drugom Nemanjom prišao čuvaru u Rajskoj Banji, pitali smo ga kako je. Krenuli smo dalje do hotela, ali nismo ušli, već smo nastavili ka mojoj kući. Sišao sam do svoje kuće, otvorio vrata da vidim da li je nešto razbijeno, izašao sam i zatvorio vrata. Onda smo ugledali policiju kod moje komšinice Suzane. Prišao sam ponovo policiji i pitao ih da li mogu da prođem, objasnio sam im da idem u Zvečan jer tamo živim zbog poplave u kući. Pustili su me. Nemanja i ja smo potom popili kafu u kafiću i onda sam krenuo. Tada me je zaustavila policija, tražili su ličnu kartu, pitali me da li imam telefon, rekao sam da imam i dao ga. Kada je video da imam snimak na kojem se čuju pucnji, pitao me je gde je to, pokazao sam na zgradu. Nakon toga je stigao automobil marke „škoda”, nisu me vezali. Mislio sam da će me samo odvesti do Zvečana. Kada nisu skrenuli, pitao sam šta se dešava, rekli su mi da moramo do Južne Mitrovice. Pitao sam da li sam uhapšen, rekli su mi da nisam i uzeli mi telefon. Dugo sam čekao u policijskoj stanici, a onda su mi dali neki papir sa pravima i rekli da čekam advokata po službenoj dužnosti. Stigao je advokat, Albanac koji nije znao srpski jezik. Policajac je rekao da sam optužen zbog nekih snimaka. Taj advokat mi je rukama objašnjavao da se branim ćutanjem. Nije mi predato ništa, nikakav papir. Nisam bio prisutan kada se vršio pretres telefona”, kazao je Maksimović.

O fotografijama na kojima je sa maskom i bez maske, Maksimović je rekao da su nastale na protestu u maju ispred Opštine Zvečan.

„Nikada nisam pozvan na razgovor o tome, jer osim što sam bio tamo kao i stotinu drugih građana, nisam ništa uradio. Nisam nikoga povredio, udario, niti naneo neku štetu. Protest je demokratski način izražavanja nezadovoljstva. Videlo bi se da sam ja nešto uradio. Očigledno se na snimku vidi da sam se okrenuo i da odlazim sa protesta”, kazao je Maksimović.

Po pitanju ostalih fotografija, on je kazao da nijedna nema veze sa događajima u Banjskoj.

Tolić i Spasojević brane se ćutanjem

Za razliku od Maksimovića, Tolić i Spasojević su na prethodnom ročištu istakli da će se braniti ćutanjem.

Završne reči u ovom potupku održaće se 15. i 20. aprila.

Maksimović, Tolić i Blagojević optuženi su za napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova i terorizam, a uhapšeni su neposredno nakon dešavanja u Banjskoj 2023. godine i od tada se nalaze u pritvoru.                 

Oni su deo optužnice koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo 11. septembra 2024. godine protiv 45 osoba u slučaju Banjska.

Suđenje optuženima počelo je 9. oktobra 2024, da bi 16. januara ove godine bilo vraćeno na početak zbog promena u sudskom veću.