Završne reči odbrane u slučaju Banjska, izricanje presude 24. aprila

Tolić i Spasojević istakli su da neće prisustvovati, dok je Maksimović naveo da će prisustvovati izricanju presude.

Advokat Blagoja Spasojevića, Ljubomir Pantović, istakao je u svojoj završnoj reči da smo došli do kraja pretresa u vezi sa događajem koji je uzburkao kosovsku javnost.

„I van ove sudnice raspravljano je o raznim pitanjima ovog slučaja. Mnogi su se bavili ovim slučajem, mogli smo čuti različita mišljenja. Mnogi su i pre presude osudili optužene, što je u mnogome otežalo ovaj proces“, kazao je Pantović.

Kako je istakao, pretpostavka nevinosti je prvo i osnovno pravo svakog optuženog.

„Čuli smo i završne reči tužilaca i punomoćnika oštećenih, i tu se ništa nije promenilo. Jedan od punomoćnika je prošle srede pet puta zatražio maksimalnu i najtežu kaznu. Prema zakonu on nema prava na to. Ako smo svi za vladavinu prava, onda moramo da pokažemo minimum poštovanja prema elementarnom pravu okrivljenih“, kazao je Pantović.

Dodao je da je proces od početka vođen korektno i da se njegova ocena neće promeniti bez obzira na to kakva bude odluka suda. Međutim, kako kaže, centralna tema ovog slučaja je optužnica.

„Podignuta je godinu dana od događaja, na 150 strana, prate je fotografije, snimci... i izgleda da je sa optužnicom sve u redu. Ali nije tako. Izdvojiću dva primera iz kojih se vidi da optužnica nema sistem i koncept, da je pogrešno sastavljena. Na 20 stranica obrazloženja potpuno nepotrebno se daje hronološki prikaz tužilaštva u toku istrage. Tome nije mesto u obrazloženju optužnice, već moraju da se iznesu razlozi za podizanje optužnice i dokazi. Drugi primer: samo obrazloženje optužnice ima 121 stranicu, a ime Blagoja Spasojevića je pomenuto samo tri puta, gde je opisan momenat njegovog hapšenja. Kao da je to važno za utvrđivanje nečije odgovornosti. Nije važno. Moj branjenik se optužuje za teška krivična dela, on je drugooptuženi, odmah iza Milana Radoičića, a u obrazloženju optužnice spomenut je tri puta. Mnogo više se spominju neki drugi optuženi koji nisu ovde“, naveo je Pantović.

Govoreći o materijalnim dokazima, Pantović je naveo da je odbrana imala ozbiljne primedbe na optužnicu.

„Postoje velike sistemske greške u optužnici koje se odnose na njenu srž. Da je postupak kontrole optužnice sproveden u skladu sa zakonom, ona nikada ne bi došla ovde u ovom obliku. Nažalost, nije bilo tako i zbog toga i sada na kraju postupka imamo jednu nepreciznu i lošu optužnicu“, poručio je advokat.

Kako je naveo, u optužnici se ne pominje reč saizvršilaštvo, što je, kako dodaje, veoma neobično.

„Tužilaštvo je smatralo da je 43 optuženih zajedno delovalo. Tu nailazimo na problem. U optužnici nemamo reč saizvršilaštvo, što je više nego neuobičajeno. Ne znamo kako se desio propust, ali mi sada imamo optužnicu koja je neprihvatljiva. To je suštinski propust. Kada tužilaštvo tvrdi da je više lica izvršilo krivično delo, onda to zajedničko delovanje mora da bude objašnjeno. O tome ko je kakvu ulogu imao nema ničega u optužnici. U obe tačke optužnice imamo potpuni sukob između činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije. Tvrdim da ovo nije tehnička greška, već veliki nedostatak optužnice“, rekao je advokat.

Kako je istakao, to nije jedini nedostatak optužnice.

„Verujem da će sudije imati problem sa ovakvom optužnicom“, kazao je.

Prema njegovim rečima, nije moguće utvrditi šta je Spasojević uradio u Banjskoj.

„Postupak je odavno razdvojen, sudi se trojici optuženih, a optužnica je ostala ista. Tvrdim da je tužilaštvo moralo precizno da navede šta je uradio Blagoje Spasojević, a toga u optužnici nema. Mislim da to ne može da utvrdi nijedno sudsko veće jer toga nema u optužnici. Sud nije ovlašćen da menja optužnicu, to može samo tužilaštvo, a ono to nije učinilo, optužnica je ostala ista kao 11. septembra. Da li se zapitalo da li je o konkretnim radnjama Spasojevića rekao neko od svedoka. Ne, niko ga nije spomenuo, osim dvojice svedoka koji su rekli da su za njega čuli u medijima. Koja je bila uloga mog branjenika, gospodine tužioče? Šta je konkretno on uradio? To nismo čuli“, kazao je Pantović.

Navodeći primere na Kosovu kada u optužnicama nije navedena konkretna radnja, Pantović je naveo da po tom pitanju postoji izgrađena sudska praksa i da je jasno da Apelacioni i Vrhovni sud Kosova traže da se u optužnici opišu radnje optuženih.

„Očigledno je da se tužilaštvo krije iza grupe i da želi da se osudi pojedinac bez konkretizacije šta je taj pojedinac uradio toga dana. Specijalno tužilaštvo pokušava da kroz opšti opis događaja dokaže krivičnu odgovornost optuženog. Svako odgovara za ono što je on uradio, a ne za ono što su uradili drugi“, kazao je Pantović.

Naglasio je da je pravna kvalifikacija u obe tačke konfuzna i pogrešna, te da mora biti podvrgnuta korekciji od strane sudskog veća.

Predstavljajući fotografiju mape severa Kosova, kazao je da ona ne može biti dokaz za pokušaj otcepljenja dela teritorije Kosova, dodajući da je to bio oružani napad, a ne rušenje ustavnog poretka.

„Imamo pripadnike Kfora, policije i KBS... a 43 ljudi koji se nisu pomerili iz Banjske su pokušali da otcepe deo teritorije. To je moguće samo u filmu. Navodi se da je grupa bila veoma organizovana. To nije tačno. To je bila neorganizovana grupa koja je izvela napad na policiju i pobegla, ostavili su i ranjene članove i oružje, uniforme, čak i lična dokumenta. To nije mogla biti organizovana grupa kako tvrdi tužilaštvo. U pitanju je grupa koja je oružanim putem pokušala da zauzme selo Banjska. Da li su imali druge ciljeve, možemo samo da nagađamo, jer u optužnici nije obezbeđen nijedan dokaz. Napadači se nisu pomerili iz Banjske, čak nisu ni tu bili stacionirani, već su većinu vremena proveli u manastiru. Rušenje ustavnog poretka, otcepljenje i pripajanje dela teritorije, to se nije desilo“, kazao je Pantović.

Dodao je da je Spasojević na početku bio spreman da prizna krivicu, ali da su kasnije odlučili drugačije zbog tačke u optužnici u kojoj se navodi kršenje ustavnog poretka i otcepljenje dela teritorije.

„Da je ova optužnica ostala na jednoj tački, on bi priznao krivicu, ali tužilaštvo je bez osnova u optužnici ubacilo drugu tačku, pa moj branjenik nije mogao da prizna krivicu“, rekao je on.

Kako je dodao, na osnovu analize barutnih čestica, nema sumnje da je Spasojević koristio oružje, ali da nije isto da li je ispaljen jedan metak ili 120.

„On tvrdi da je ispalio dva metka u reflektor. Da li je Spasojević opasni terorista – to je teško reći. Uhapšen je narednog dana, nije pobegao sa ostalima, nego je ostao, uhapšen je dok spava pored puta. U njegovom stanu nikada nije izvršen pretres, pretresena je samo kuća njegovih roditelja. To nam govori koliko je bio važan član grupe. Da je bio vođa, svaki milimetar njegovog stana bi bio pretresen“, kazao je Pantović.

Povodom zahteva tužilaštva i advokata oštećenih za doživotnom kaznom zatvora, Pantović je istakao da je to nemoguće.

„Predlozi nisu prihvatljivi i paušalni su jer gube iz vida sve norme zakona. Tvrdim da postoje olakšavajuće okolnosti na strani mog branjenika. Nikada nije osuđivan, uhapšen je dok spava, radi se o mlađem čoveku, nije bio komandant, iskazao je spremnost za materijalnu naknadu i otac je dvoje maloletne dece. Najteža kazna se izriče samo ako je delo izvršeno bez olakšavajućih okolnosti, a to ovde nije slučaj“, rekao je advokat.

Izrazio je uverenje da će sud uvažiti olakšavajuće okolnosti.

„Nemojte da dozvolite da Blagoje Spasojević plati ceh za sve druge okrivljene koji se nalaze na slobodi. Nemojmo da osudimo celu grupu preko njegovih leđa. To bi bilo postupanje izvan zakona i pretvorilo bi se u osvetu, a osveta nije zakonski cilj. To ne bi bila pravda za moga branjenika, kao ni za porodicu pokojnog Afrima Bunjakua“, zaključio je Pantović.

Blagoje Spasojević istakao je da je mnogo puta razmišljao da prizna krivicu i da bi to i uradio da je optužnica bila pravedna.

„Kriv sam što sam bio u selu Banjska, to je moja najveća greška, ali za sebe ne mogu da kažem da sam terorista, jer nikoga nisam ubio niti povredio. Nijedan jedini metak nisam ispalio u pravcu policije. Ako je moja puška ispitana, može da se utvrdi da je iz nje ispaljeno dva metka, i to oba u reflektor“, kazao je on.

Kako je naveo, nikada se u životu nije bavio krivičnim radnjama.

„Mnogo nakon hapšenja razmišljao sam o tom danu, shvatio sam da se tog dana ne sećam, jer sam zaspao i tako sam uhapšen. Šta god drugi da misle, meni je žao zbog pogibije policajca, žao mi je svih poginulih i ranjenih, i što sam ja bio učesnik tog događaja. Rekao bih i za Dušana Maksimovića da stvarno mislim da on nema nikakve veze sa događajima u Banjskoj“, rekao je Spasojević.

Delević: Nijedan svedok nije identifikovao Tolića kao učesnika događaja u Banjskoj

Advokat Miloš Delević istakao je da je Vladimir Tolić ceo život proveo u Zvečanu i da se bavio podučavanjem dece folkloru.

Kako je naveo, onda se sa pravom postavlja pitanje odakle on u Banjskoj, ističući da se mora uzeti u obzir i politički kontekst.

„Kriza na severu Kosova traje od završetka sukoba. Dolaskom Aljbina Kurtija na vlast došli smo do takve situacije da je on sproveo u delo ukidanje institucija Republike Srbije. Prvo je počelo sa registarskim tablicama. Ta kriza je na neki način dovela do sukoba u Banjskoj. Građani na severu Kosova su mogli da upravljaju vozilima koja je izdavala Srbija. Politika vlade u Prištini je bila da se to spreči, što je izazvalo da dođe do događaja u Banjskoj. Po mom mišljenju, prvi pogrešan potez srpske politike bio je kada su policajci napustili posao. Drugi, kada su sudije i tužioci napustili službu. Ovu krizu su produbili i albanski mediji kada su objavili vest da postoji spisak od 600 Srba za hapšenje. Omladina na severu se uplašila za opstanak. Hapšenja su bila svakodnevna. Reakcija Srba je prvo bila nenasilna, postavljene su barikade“, istakao je Delević.

Govoreći dalje o krizi na severu Kosova, rekao je da predmet ovog suđenja nije politička situacija, već da predmet mora biti konkretna radnja trojice optuženih.

„Siguran sam da nismo došli do radnje trojice optuženih. Optužnica opisuje događaj i grupu, navodi da je vođa bio Milan Radoičić, da su optuženi bili deo grupe, među njima i Vladimir Tolić. To su tvrdnje optužbe, međutim, u krivičnom postupku tvrdnja nije dokaz“, kazao je Delević.

Po pitanju prve tačke optužnice, Delević je kazao da ona nije dokazana u odnosu na Tolića.

„Ako sud donese osuđujuću presudu, onda se terorizam pretvara u političku kvalifikaciju. Nema dokaza o posebnoj nameri Tolića da izvrši krivično delo. Imajući u vidu da se oružani sukob desio na području sela Banjska, ne može se govoriti o radnji usmerenoj prema državnim organima niti o radnji zastrašivanja stanovništva. Iz dokaznog postupka se vidi da se okršaj desio između pripadnika grupe i Policije Kosova“, kazao je Delević.

Kako je istakao, po drugoj tački optužnice ne postoji nijedan dokaz da bi se Tolić osudio.

„Ni dan-danas ne znamo kakva je bila uloga Vladimira Tolića. Jedini dokaz koji poseduje tužilaštvo jeste na strani 116, a to je mapa koja je pronađena na licu mesta“, kazao je on, navodeći da obeleženi deo na mapi čini 10 odsto cele teritorije severa Kosova.

„To je dokaz tužilaštva da su članovi grupe imali nameru da otcepe sever Kosova“, kazao je Delević, navodeći da su te tvrdnje izneli zaštićeni svedoci koji nisu prisustvovali događaju.

Nijedan svedok nije identifikovao Tolića kao učesnika događaja u Banjskoj, dodao je Delević.

Delević je istakao da prisustvo nitrata i nitrita ne predstavlja dokaz pucanja.

„Pitanje forenzike je ključno. Glavni dokaz tužilaštva protiv Tolića je dokaz pod brojem 21. Istraživao sam i prisustvo nitrata i nitrita ne dokazuje pucanj. Radnja pucanja se dokazuje tako što se uzima uzorak sa šake okrivljenog“, istakao je Delević.

Kako je naveo, DNK analiza nije monolinijska već je kontaminirana drugim DNK.

„U predmetu protiv Tolića nema dokaza koji ga povezuje sa konkretnim radnjama. Ne može se jedno lice osuditi samo zato što je bilo prisutno. Činjenica da je on bio ranjen ne dokazuje da je izvršio krivično delo“, kazao je Delević.

U zaključku, kako je naveo, nije dokazana konkretna radnja Tolića i forenzički dokazi ne dokazuju njegovu krivicu.

„Neću tvrditi da je Tolić nevin, ali nije kriv za ovo krivično delo. On je učestvovao u oružanom napadu, ali prilikom razmatranja kazne moraju se imati u vidu olakšavajuće okolnosti da nije pucao, da nije osuđivan i da je otac dece. On je bio deveta rupa na svirali, potpuno nebitan čovek u ovom događaju. Pretrpeo je teške posledice, imao je dve operacije i njegova deca rastu bez njega. Za organizaciju oružanog napada može se izreći kazna do 10 godina zatvora, a što se tiče terorizma, tu nema nijednog dokaza. Da ne govorim o drugoj tački koja se odnosi na ugrožavanje teritorijalnog integriteta“, rekao je Delević.

Vladimir Tolić je u završnoj reči rekao da se slaže sa rečima svog advokata.

„Ne mogu da govorim jezikom zakona, ali ću vam se obratiti kao čovek koji snosi posledice ovog događaja. Bio sam u Banjskoj tog dana i to nikada nisam negirao, ali sve ono što mi se stavlja na teret i što mi se optužnicom pripisuje kao moja radnja, to nije istina. Nisam znao šta će se desiti tog dana, krenuo sam na slepo. Niko nije ni rekao gde idemo, i sam sam se začudio kada sam se našao u Banjskoj. Nisam mogao da pretpostavim da će doći do tragedije niti sam želeo da u tome učestvujem, a kamoli da izazovem bilo kakvo nasilje. Tog dana sam bio teško ranjen i bio sam na granici života i smrti i da u tom trenutku nisam sebi pružio prvu pomoć, a i da kasnije nije bilo lekara koji su me operisali i spasili život, a to ne kažem prvi put, njima dugujem veliku zahvalnost. To me je promenilo - od tog trenutka, kada vam život zavisi od nečijih ruku, drugačije gledate na život, ljude i posledice. Na prethodnom ročištu smo imali priliku da čujemo da se u ovoj sudnici nije čulo izvinjenje i pokajanje za sve što se desilo. Od advokata oštećenih me i ne čudi to, jer i sami nisu bili prisutni na većini ročišta. Čudi me od tužioca, on je dužan da bude na svakom ročištu. Ja sam u jednom od svojih uvodnih izlaganja ovde rekao, a sada ponavljam: žao mi je zbog svega što se dogodilo, izgubljenih života i onih koji su povređeni, ali sve to nije nešto što sam ja učinio i nisam kriv za nešto tako. Ja sam porodičan čovek, imam suprugu i dvoje dece i ceo život živim u Zvečanu. Kao mali smo ostali bez oca, a majka nas je uvek učila da budemo pošteni ljudi. Takav sam uvek bio, živeo sam mirno i povučeno i nikada nisam imao problema sa zakonom. Radim u kulturi, bavim se folklorom i to nije moj hobi, već način života“, kazao je on.

Kako je dodao, danas za sebe čuje da je terorista, odgovoran za smrt policajca, da je hteo da otcepi sever Kosova, i pita se gde su dokazi za sve to.

„Niko nije rekao da sam pucao, da sam nekoga napao ili povredio, da sam imao komandu, a kako to niko nije rekao i kako nema dokaza za to, ja vas molim da se zapitate da li ja treba da budem osuđen za nešto što nisam uradio, za nešto za šta su odgovorni ljudi koji su u bekstvu. Ne tražim ništa više od onoga što zakon daje svakom čoveku, da mu se sudi na osnovu dokaza, a ne na osnovu pretpostavki, podmetnutih i lažnih dokaza. U optužnici se kaže da sam bio ranjen i teško naoružan. Ovde u sudnici sam demantovao tužilaštvo zbog oružja koje mi je podmetnuto, mislim na pušku koja je po navodima policijskih izveštaja u trenutku kada sam pronađen na licu mesta bila na mom ramenu. U optužnici imamo samo jednu moju fotografiju, a to je trenutak kada me policajci odvode sa lica mesta. Pitam se gde su svi ti snimci i fotografije policijskih službenika koji su me snimali kada sam pronađen. Možda sam bio teško ranjen, ali sam bio svestan okoline. Na sedam metara od mene prilazili su mi policajci koji su isto to oružje nosili u rukama. Kada me je jedan upitao šta je ovo, rekao sam da to nije moje. Kada sam u optužnici video fotografiju i da je to oružje pronađeno kod mene, šokirao sam se. Samim tim što ne postoje fotografije trenutka pronalaska govori o tome koliko je ovaj dokaz jak. Borio sam se za život. Što se tiče kamuflažne jakne, na fotografiji možete da vidite da me u istoj toj jakni policajci odvode sa lica mesta“, ispričao je on i dodao da se na fotografiji vidi da policajci drže tu istu jaknu.

„Sada se pitam da li su oni pucali. Mislim da je to dovoljno. Svi se bavimo posledicama ovog događaja, pa ću navesti svoj primer. Možda ne znate, ali mi u pritvoru imamo pravo da pratimo medije, i ovo nije nešto što mi je neko preneo, već ono što su moje oči videle. Nakon pretresa mog stana, na scenu stupa jedna popularna televizija na Kosovu. Nakon odlaska policajaca, oni su ušli u zgradu, snimili sprat na kome živim, ulazna vrata mog stana, broj stana i natpis na vratima i sve to emitovali bez cenzure, što je za posledicu imalo to da moja porodica od tada više ne živi u našem stanu“, kazao je Tolić.

Kako je dodao, specijalni tužilac je hteo da spoji njega i Dušana Maksimovića, navodeći da je Maksimovića upoznao u pritvoru, dok ga zapravo zna kao radnika kompleksa Rajska banja, gde je često bio sa KUD-om.

„Siguran sam da on nije bio pripadnik grupe koja je tog dana bila u Banjskoj. Za kraj ću se obratiti porodici. Molim se svakoga dana Bogu da im da snagu i strpljenje za sve ove teške dane. Poručujem im da budu ponosni na mene i da mirno spavaju, jer ja mirno spavam. Ove moje ruke ni u koga nisu pucale, nisu povredile, a ne daj Bože nekoga ubile. Želim samo da se vratim svojoj porodici i deci. Molim vas da me gledate kao čoveka, a ne kao deo neke priče. Sve ovo što mi se stavlja na teret nisam učinio. Nisam kriv“, kazao je Tolić.

Zastupnica Dušana Maksimovića, advokatica Jovana Filipović, istakla je u završnoj reči da se slaže sa prigovorima po pitanju optužnice.

„Bez obzira što je prošla inicijalnu kontrolu, optužnica se ne može odnositi na Dušana Maksimovića. Od samog početka nismo mogli da dokažemo šta se Dušanu stavlja na teret – da li pomaganje, učestvovanje ili izvršenje. Pored svih imena za koja tužilaštvo smatra da su uključena u događaj, nalazi se i ime Dušana Maksimovića“, kazala je ona.

Kako je istakla, Maksimović kritičnog dana nije bio na licu mesta.

„On je bio u vikendici i ima alibi. Taj alibi su mogli da potvrde njegovi drugovi koji su bili predloženi kao svedoci, međutim sudsko veće je to odbilo. Postavlja se pitanje zašto tužilaštvo nije želelo da prezentuje izjavu svedoka Miloša Radosavljevića, koji je dao izjavu 12. septembra. Posredan alibi se može izvući i iz iskaza svedoka Radeta Radosavljevića. Tužilac se smejao kada je pitao Dušana da li je slučajno da je on uveče napada bio u Suvom Dolu. Ja ću reći da je slučajno“, rekla je ona.

Kako je dodala, druženje u vikendici je možda Dušanova nesreća, ali možda i sreća jer ima jak alibi.

„Dušan je objasnio gde je bio tog dana i to je ono što ste svi mogli da vidite. Nijedna od ekspertiza ne povezuje Dušana sa slučajem“, kazala je Filipović.

Govoreći o dokazima iz Dušanovog telefona, Filipović je rekla da je sav sadržaj iz telefona jednog od optuženih, koji nije uhapšen, pripisan Dušanu.

Govoreći o fotografijama Dušana u uniformi, Filipović je, upoređujući ih sa uniformama iz Banjske, istakla da se razlika vidi. Povodom navoda da je uniforma pronađena u njegovoj kući, Filipović je pokazala fotografije na kojima se vidi poplava u Dušanovoj kući, u kojoj je, kako je istakla, Maksimoviću sve uništeno. Pokazala je i da fotografija Milana Radoičića iz njegovog telefona potiče sa portala N1, a ne da je nastala u kafani tokom njihovog druženja.

Kako je dodala, u vikendici u kojoj je Dušan bio nije pronađeno oružje.

„Mislim da je jedini razlog zbog kojeg je Dušan uhapšen snimak na kojem se vidi njegov drug u holu, na kojem se čuje pucnjava. On je snimak prosledio devojci koja nije deo optužnice“, kazala je Filipović, nakon čega je prikazan snimak.

Ona je istakla da bi svako snimao u takvoj situaciji i da snimak dokazuje da je Dušan govorio istinu.

„Molim sudsko veće da bude pravično, sve ono što je tužilaštvo tvrdilo mi smo osporili. Dušan je toga dana bio samo čovek, pisao je o svemu onome što je i sve nas zanimalo tog dana“, kazala je Filipović.

„Uniforma nije ista, stubovi na vikendici su stubovi, nisu barikade, slika Radojičića nije iz kafane, sve ono što je Dušan tog dana pisao ili govorio jeste prenošenje informacija dobijenih iz medija, snimak je prosleđen njegovoj devojci, a ne nekome iz grupe. Nijedna činjenica, nijedna reč tužioca nije potkrepljena dokazima. Stoga predlažem sudu da donese oslobađajuću presudu u slučaju Dušana Maksimovića“, rekla je Filipović.

Ročištu prisustvuju članovi porodice optuženih, a suđenje prati veliki broj medijskih ekipa.