Bilčik: Dijalog se mora nastaviti, ne postoji plan B, sve druge alternative su tragične

Dijalog je jedini put napred. Do sada nije ustanovljena jasna veza između zvaničnog Beograda i onoga šta se dogodilo u Banjskoj i pozivati na uvođenje sankcija pre kraja istrage nije konstruktivan put napred, kao što nije ni kritikovanje izvestilaca EU, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik.

Kako nastaviti i da li je moguće nastaviti dijalog Beograda i Prištine?

Ne postoji drugi način. Moramo nastaviti dijalog. Ne postoji plan B. Uvek smo govorili da svi koji su uključeni u ovo pitanje da jedini put napred u odnosima Beograda i Prištine jeste dijalog, a da su sve druge alternative tragične. Moramo da se vratimo dijalogu, svako mora da bude ozbiljan, i da se posveti dijalogu, to je u interesu svih, pogotovo ljudi koji su na Kosovu i Metohiji, svih koji su tamo, i Srbi i Albanci. U suprotnom, imaćemo veoma drugačiju sliku, koju se nikome od nas neće svideti. Dijalog je jedini način.

Pojedini evroposlanici su tražili sankcije protiv Srbije, a u četvrtak je sednica Evropskog parlamenta. Kako vi vidite događaje u Banjskoj?

Vidite, pričate o dve stvari. Jedan je o događajima u Banjskoj. Ono što se desilo u Banjskoj bilo je ozbiljno, i svi u Evropskom parlamentu i drugim evropskim institucijama su to shvatili veoma ozbiljno. Krucijalno je da znamo sve činjenice, potrebna nam je jasna i kredibilna istraga o tome šta se dogodilo, isporučivanje pravde i naučene lekcije. Šta se dogodilo u Banjskoj jeste primer šta se može dogoditi ako nas politika, dijalog i komunikacija iznevere. I to je potencijalno veoma eksplozivno, pogotovo na Zapadnom Balkanu i pogotovo kada pričamo o odnosima Beograda i Prištine. Reći ću veoma otvoreno da do Banjske, mnogi koji pažljivo prate dijalog bili su veoma frustirani Prištinom i činjenicom da nije bila posvećena, pogotovo kada je u pitanju ZSO, ali posle Banjske sve oči su uperene takođe prema Beogradu i na to ćemo obratiti pažnju u rezoluciji. Pripremamo rezoluciju, pregovaramo o tome, sve političke grupe imaju neke tekstove i na kraju imaćemo jedan tekst koji će biti u Evropskom parlamentu u četvrtak. Ne znam kakva će biti konačna verzija, ali voleo bih da kažem dve stvari. Jedna je restriktivne mere biće adresirane u rezoluciji i nema sumnje u to. Moj osećaj i moja politička grupa je za to da usvojimo restriktivne mere protiv Srbije i Beograda samo ukoliko bude utvrđena jasna konekcija između događaja u Banjskoj i liderstva u Beogradu. Do sada to nije bilo ustanovljeno. Druga stvar jeste da EP će imati političku rezoluciju, ali odluka o bilo kakvim merama protiv Beograda jeste u rukama članica EU i Saveta i očekujem da to bude nešto predloženo od strane Borelja i njegovog tima. Rano je reći šta će se dogoditi. Trebalo bi dobiti sve činjenice, pravdu, i istragu uraditi na najbolji mogući način i takođe vreme je od presudnog značaja.

U nedelju je bilo četiri meseca otkako je zabranjena srpska roba na Kosovu. Takođe, prelaz Jarinje je bio zatvoren tri nedelje, zbog čega su Srbi sa severa Kosova putovali i preko četiri sata do svojih poslova, domova i nazad. Može li EU nešto da učini po tom pitanju?

Ako čitate nacrt rezolucije moje političke grupe stavili smo takođe referencu potrebu da Priština mora da sprovede svoju poltiku u skladu sa principima otvorene trgovine. To je nešto što je bitno, videćemo šta će biti sa finalnim tekstom. U pravu ste, ako su granice zatvorene, ako nema trgovine, to stvara nesigurne okolnosti što tera ljude i odnose u sivu zonu. To povećava mogućnost krijumčaranja, prirodnu potrebu za određenim potrebštinama, opreme koje imaju veze sa radom škola i bolnica na severu Kosova. Mogućnost otvorene trgovine jeste u interesu boljeg kvaliteta života i sve mere koje to sprečavaju kažnjavaju ljude na terenu. To je pitanje kojem politički moramo da se posvetimo. Nije direktno u liniji dijaloga, ali je šire pitanje koje se tiče svih ljudi na Zapadnom Balkanu da imaju evropsku perspektivu. Zatvorene granice, sprečavanje trgovine i veza, to je nešto sasvim suprotno od evropske perspektive.

Kako do izbora - administrativim putem kao što traži Priština ili ostavkom gradonačelnika, ali  čak i ako gradonačenici sutra podnesu ostavke, to neće ništa značiti ukoliko lokalni odbornici ne urade isto? 

To je nešto što ljudi na terenu moraju da odluče. EU mora da odigra svoju ulogu, bili smo direktni prema Prištini. Mora biti novi proces koji vodi ka novim izborima koji mogu da iznedre legitimne poltilčke predstavnike ljudi koji žive na severu Kosova. To pričamo već mesecima i znam da otvarate pitanje hajde da uradimo to brzo, ali to ima svoju istoriju. Potrebno je dvoje za tango. Poslednji put Srbi nisu želeli da učestvuju na izborima, a sada su spremni hajdemo sutra da ih održimo. Ukoliko se politika dobro sprovede mora biti na određenim pravilima. Pozdravljam što su Srbi spremni da učestvuju u izborima, ljudi treba da izaberu svoje gradonačelnike, odbornike, kojima mogu da se obrate, a ne da imaju kancelarije gradonačelnika okruženi naoružanim snagama. To nije demokratija i taj kvalitet demokratije je izuzetno nizak. Kako sad da dođemo do izbora? To mora da bude na osnovu međusobnog razumevanja između Prištine i Srba na Kosovu. Izbori ne mogu postati novi izvor sukoba i tenzija. Nadam se da može postojati dobar i brz način od strane Prištine da se ponove izbori, ali to mora na osnovu procesa. Možda ostavkama preko noći ili duži proces koji bi na kraju možda dao kredibilnije rezultate. Ne znam, nemam recept šta bi trebalo da se dogodi, jedino znam da se mora desiti na osnovu razumevanja. Kada su Srbi sada spremni za izbore, to su sjajne vesti i nadam se da je isto s Prištinom jer kada postoji plan nije toliko bitno da li je u pitanju par dana, nedelja ili meseci već je važno da ima razumevanja da će na kraju procesa biti vlast kojoj će ljudi moći da veruju i koja neće biti zarobljena od strane jedne strane ili biti uz mere kao što su teško prisustvo bezbednosnih snaga oko kancelarija. To je neprihvatjivo. Proces deeskalacija kad obe strane idu napred.

Kurti i Osmani su već više puta tražili sankcije protiv Srbije pre nastavka dijaloga, a bilo je i mnogo kritika na račun Lajčaka i Borelja od strane Prištine. Kako vi gledate na to?

Kao što sam rekao, samo jedan put je napred, a to je dijalog. Ako ima puno kritika prema Lajčaku i Borelju mislim da to nije konstruktivni pristup dijalogu, koji nam je potreban. EU je tu da nadzire proces, ali na kraju na Prištini i Beogradu da se dogovore i lokalnoj populaciji da bude na liniji sa dogovorom. To je bitno. Napadi na EU pregovarače ne pomažu. Nema plana B, nema alternative i to je izbegavanje pravog pitanja kako doći do rešenja. I ponovo, pitanje sankcija je na članicama EU i siguran sam da će biti jasna poruka od EP, a moja pozicija i pozicija moje grupe da sve restriktivne mere moraju biti bazirane na činienicama. Za sada nemamo sve činjenice. Ne možemo sankcije da pretvorimo u političke izjave. Otvoreno govoreći, Srbija je već dobila deo sankcija u vidu gubitka poverenja, kredibiliteta i simpatija oko dijaloga zbog Banjske. Mislim da nije bilo ni u čijem interesu u Beogradu ko je posvećen dijalogu da se Banjska dogodi. To je Beograd koštalo mnogo kredibiliteta. Tu smo danas politički. Pozivati na uvođenje sankcija dok traje istraga nije konstruktivan put napred, ali istovremeno je bitno da Beograd isporuči jasnu i otvorenu istragu o tome šta se dogodilo u Banjskoj, da pravda bude isporučena i pouke da se izvuku iz ovoga. Da ne dižemo tenzije, temperatura je već previše vruća za ljude na terenu i to mora da se promeni.