Dimitrievski: Nikada nismo dobili zvaničan odgovor ko je scenarista, a ko reditelj scenarija iz Kumanova

Na dvostruke aršine međunarodne zajednice u reakcijama na nedavni sukob u Banjskoj i teroristički akt u Kumanovu 2015. godine proteklih dana ukazivali su zvaničnici iz Beograda, a gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, sećajući se, kako kaže, mini-rata od pre osam godina, kaže da je grupa "sa susednog Kosova ušla u grad i imala za cilj da ga destabilizuje".

Poredeći Banjsku i Kumanovo, Dimitrievski kaže da ima dosta sličnosti, ali da u Makedoniji nisu bile ubijene niti streljane osobe koje su bile na strani terorista, već da su zarobljene, pravosnažno osuđene i da trenutno izdržavaju zatvorsku kaznu.

Ni danas, ukazuje, nema zvaničnog odgovora ko je bio scenarista, a ko reditelj scenarija u Kumanovu.

Sećanje na tragične događaje u Kumanovu 2015. ovih dana ponovo je oživelo za sve nas u regionu. Kod vas u gradu, čini se, to sećanje nikada ne prolazi. Kako Vi pamtite maj 2015? Podsetite nas šta se desilo tada i šta je bila namera ljudi koji su sa Kosova došli u Kumanovo i ovde se pripremali za akciju?

Desio se klasičan teroristički akt. Upad militantne grupe u grad, koji srećom nije imao podršku lokalnog stanovništva, u deo grada pretežno naseljen Albancima, ali gde žive i Makedonci i manji broj Srba. Prema istrazi, bilo je i lica koja su bila saradnici ove terorističke grupe, a svemu tome je prethodio upad na karaulu Gošince, gde su nabavili ogromne količine naoružanja. Dva dana rata. 9. maja proslavljen je „Dan Evrope“, 10. maja u Moskvi proslavljena pobeda nad fašizmom, a u Kumanovu se odigrao dvodnevni mini-rat koji se završio tragično ubistvom osam policajaca i više od trideset sedam ranjenih policajaca. Na sreću, nije bilo civilnih žrtava i Kumanovo je do danas traumatizovano ovim događajem, a verujem i čitava država i ceo region. Nismo imali iskustva sa ovakvim dešavanjima sa terorističkim napadima u gradu, ali pre toga se osećalo da se nešto sprema, jer je bilo primetno veće prisustvo policajaca i njihovo postavljanje na pojedinim mestima u gradu, što znači da su naše državne službe imale neka saznanja. Ali mi kao građani nikada nismo dobili zvaničan odgovor ko je scenarista, a ko reditelj ovog scenarija.

Posle akcije, kontroverze je izazvala kvalifikacija tog čina i tretman prema onima koji su taj akt preduzeli. Naime, na sahrani ubijenim teroristima tada su bili zvaničnici političkih partija, zastave OVK, pripadnici te organizacije insistirali su da se sahrane uz najviše vojne počasti, što je i urađeno. Kasnije je jednom od njih podignut spomenik. Kakve su reakcije na to bile u Makedoniji?

Mislim da je u tom periodu, odmah nakon događaja, bilo osude od strane zvaničnika sa kosovske strane za taj događaj. Cela međunarodna zajednica je svakako osudila događaj. Reagovala je i naša država, nažalost sa velikim žrtvama. Ali ono što se mora pomenuti jeste upravo ono što tvrdite da su ti ljudi, kada su njihova tela vraćena na Kosovo, na neki način veličani kao heroji, što je za osudu, terorizam se ne sme veličati jer ako to uradite, ponoviće vam se i jeste za svaku osudu. Prvi put čujem od vas da je podignut spomenik i to je za svaku osudu. Potrebno je izvinjenje, a ne osuda, jer je ta grupa sa susednog Kosova ušla u naš grad i imala za cilj da destabilizuje grad, a pretpostavljam i državu. Ko je sve učestvovao u tom događaju, treba da kaže istraga.

Kako je reagovala međunarodna zajednica na okršaj u Kumanovu, kako je okarakterisan taj upad na teritoriju suverene države, a i kasnije na način na koji su ispraćeni teroristi?

Međunarodna zajednica je postupila veoma odgovorno, uključila se, prema mojim saznanjima, direktno u događaj i u deo pregovora koji su se vodili, jer da nije bila uključena, mislim da bi sukob trajao i duže i bila bi veća materijalna šteta, ali i ljudski gubici. Što se tiče materijalne štete, sva šteta vlasnicima objekata koji su oštećeni u toj akciji odmah je nadoknađena iz opštinskog i državnog budžeta. Inače, usledila je zvanična osuda međunarodne zajednice. A ako pokušavate da povučete paralelu sa onim što se desilo na Kosovu, pretpostavljam da vas zanima, mislim da ima dosta sličnosti u oba slučaja. Država treba da reaguje organizovano, ali sa druge strane, ni u jednom slučaju u Makedoniji nisu bila ubijena lica koja su bila povređena na strani terorista ili streljana, ali su zarobljena i pravosnažno osuđena i trenutno izdržavaju pravosnažnu zatvorsku kaznu.

Vi lično i Kumanovo imate aktivnosti u borbi protiv terorizma, koje tačno, i da li je to direktan vaš odgovor na taj dogadjaj i preventiva za eventualne slične?

Da, Kumanovo se odmah uključilo u „Mrežu jakih gradova“, koju finansiraju Stejt department Sjedinjenih Američkih Država, Danska i Norveška, kao i Evropska unija. Na tom polju smo aktivni. Oformili smo jake preventivne timove u zajednici, upravo da sprečimo nasilje i ekstremno delovanje, a sve kako bismo sprečili da nam se desi bilo kakav oblik ekstremnog i nasilničkog ponašanja, a kamoli terorističke akcije. Uključili smo se u „Mrežu jakih gradova” na svetskom nivou, gde postoji 160 gradova koji su imali ovakvo iskustvo u istoriji i koji to žele da spreče. Aktivno radimo na polju prevencije. Napravili smo lokalne timove u zajednici, akcijske timove koji rade u školama, sa srednjoškolcima... Najveća prevencija, verujte mi, pokazala se u tom dvodnevnom sukobu u gradu, koji je bio posledica terorističkog akta pojedinaca, najveća prevencija su bili građani opštine Kumanovo, koji potiču iz različitih vera, različitih političkih opredeljenja, a sve smo započeli akcijom Veća opštine Kumanovo koje je jednoglasno osudilo, bez obzira ko dolazi iz koje stranke, taj čin delovanja. Onda svi zajedno Makedonci, Albanci, Srbi, Romi, Vlasi, Turci... Kumanovo je opština multietničkog karaktera, mi smo glasali za osudu takvog čina na samom početku. Uključili su se i predstavnici, verski poglavari... Imamo različite oblike delovanja. Za sada su odlični rezultati, ali treba delovati na više polja, jer treba sprečiti ekstremno ponašanje, u školama i na svim drugim mestima u gradu i zemlji.