Fotiju: Kipar ne menja stav o nepriznavanju Kosova, Srbija ključni partner EU u regionu

Pozicija Kipra o Kosovu je jasna i dosledna – nismo priznali nezavisnost Kosova jer smo posvećeni međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija i taj stav se neće menjati, poručio je ambasador Kipra u Srbiji Andreas Fotiju.

Fotiju, čija zemlja je 1. januara preuzela predsedavanje Savetu EU, istakao je i da Kipar iskreno podržava evropsku perspektivu Srbije i veruje da je njena budućnost u EU, navodeći da je Srbija ključni partner za EU i ključni akter u regionu Zapadnog Balkana.

„Bili bismo više nego srećni ako bismo tokom našeg predsedavanja Savetu EU mogli da održimo međuvladinu konferenciju“, rekao je kiparski ambasador u intervjuu za Kosovo onlajn.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, kojim posreduje EU, Fotiju je je rekao da će Kipar, kao predsedavajući, omogućiti razgovore u Savetu EU kada god bude potrebno i apelovati na sve uključene strane da se konstruktivno angažuju i primene sve što je do sada dogovoreno, pružajući podršku naporima specijalnog izaslanika EU Petera Sorensena.

Kipar predsedava Savetu EU u trenutku velikih geopolitičkih zbivanja. Koliko su važni i aktuelni prioriteti koje je Nikozija postavila preuzimajući predsedavanje?

Kipar je preuzeo predsedavanje po drugi put od prijema u članstvo u Evropskoj uniji. Preuzeli smo predsedavanje u vremenu globalnih izazova i promena. Ali, pošto je ovo drugi put da predsedavamo osećamo više samopouzdanja i odgovornosti da možemo da delujemo efektivnije i da se suočimo sa izazovima koji su pred nama.

Ovo je vreme korenitih geopolitčkih, ekonomskih i bezbednosnih izazova za Evropu. Predsedavanje će biti vođeno velikom odgovornošću i potrebom za isporučivanjem opipljivih rezultata građanima. Moto koji smo odlučili da koristimo za naše predsedavanje je - „Autonomna EU otvorena prema svetu“. Time se šalje prava poruka da će EU postati snažnija, sposobna da opstane i dokaže se na globalnoj pozornici snagom i fokusom na odbrani i zaštiti interesa građan EU. Mi ćemo raditi na jačanju strateške autonomije EU, na jačanju ekonomske otpornosti i konkurentnosti, uz napredovanje po pitanju bezbednosti i promovišući aktivnu spoljnu politiku EU.

Istovremeno veliki značaj pridajemo politici proširenja. Vidimo to kao jedini način da proširimo evropske vrednosti i principe na ceo kontinent. Naravno, Zapadni Balkan je glavni deo tih prioriteta. Vidimo to kao stratešku investiciju u evropsku stabilnost, bezbednost i prosperitet. Predsedavanje Kipra će delovati kao iskreni broker,  blisko sarađujući sa zemljama članicama i institucijama, u cilju jačanja jedinstva, dijaloga i postizanja konsenzusa. Mnogi se čude kako 27 članica može donosiiti zajedničke odluke. Naša snaga se zasniva na tom diversitetu, da uz sve razlike na kraju uvek uspevamo da dogovorimo stav. U mnogim slučajevima i konsenzusom. To je zadatak predsedavanja, da bude medijator kako bi se napredovalo u sprovođenju agende.

Koliko rat u Ukrajini, američki upad u Venecuelu i zahtev SAD za preuzimanjem Grenlandom otežavaju položaj zemalja koje, poput Kipra i Srbije, imaju problem sa nepoštovanjem njihovog teritorijalnog integriteta i suvereniteta?

Suočeni smo sa mnogo izazova na globalnom nivou. Predsedavanje ima specifičan zadatak da posreduje diskusijama i omogući donošenje odluka. Predsedavajući neće nametati rešenja. Uvek će to biti u skladu sa sporazumima i odlukama Saveta EU.

Kada se radi o pitanjima od takvog značaja kao što su situacija u Venecueli ili u vezi sa Grenlandom, predsedavanje će uvek pokušati da sačuva stabilnost. Naš prioritet je da zaštitimo naše transatlantske odnose. Tražićemo dijalog, i međusobno razumevanje. Uzećemo u ozbir stav našeg partnera, ali očekujemo da on uzme u ozbir i naše inetrese i stav. Za zemlju kakva je moja, koja je podeljena, mi se uvek rukovodimo međunarodnim pravom. Naš pristup je zasnovan na međunarodnom pravu, Povelji UN i tražićemo rešenja i diskusiju u okvirima Ujedinjenih nacija.

Da li je, na osnovu vašeg iskustva, moguće ući u EU sa otvorenim pitanjima, ili je, kako insistiraju u Briselu nemoguće postati član dok se otvorena pitanja ne reše?

Prošlog decembra Danska, koja je predsedavala EU u drugoj polovini prošle godine, pokušala je da postigne dogovor sa članicama Unije o zaključcima na temu proširenja. Na kraju to nije bilo moguće. Predsedavanje je usvojilo sopstvene zaključke. U njima se nalazi posebna referenca na ovo pitanje i oni reflektuju dugu težnju Evropske komisije, koja ohrabruje partnere da reše svoja bilateralna otvorena pitanja, rasprave u skladu sa međunarodnim pravom i sporazumima o sukcesiji.

Iskustva su pokazala da ne postoji automatski odgovor na ovo pitanje, ali postoje mnoge lekcije koje su naučene. Nerešena pitanja čine pristupni proces težim i politički osetljivijim. To mogu reći i kao Kipranin. Moja zemlja je podnela zahtev za članstvo kao podeljena država i primljena je kao takva, iako smo težili da to pitanje rešimo. Do sada nismo bili u stanju da rešimo kiparski problem. Ali. lekcija je da uvek postoji potreba da se reše otvorena pitanja, uvek u skladu sa međunarondim pravom. Na kraju krajeva, kandidat koji će pristupiti EU imaće potrebu da bude u poziciji da deluje kao normalna članica, da efektivno učestvuje u mehanizmima donošenja odluke EU.

Da li bi po mir i stabilnost bilo korisno da ceo Zapadni Balkan bude primljen u EU?

Kipar je stalno podvlačio podršku članstvu Zapadnog Balkana u EU. Konstantno smo podržavali evropsku perspektivu regiona. Pristupni proces je, međutim, međuvladin proces, zasnovan na zaslugama. Svaka zemlja kandidat se procenjuje na osnovu svojih zasluga sa različitim okvirima za pregovore. To stvara situaciju u kojoj će članice ocenjivati kandidate na osnovu performansa i zasluga. To ne znači da će čitav region napredovati simultano u isto vreme. Mi podržavamo evropsku perspektivu regiona, ali u realnosti svaka zemlja se procenjuje na osnovu sopstvenih zasluga. Kandidati imaju različite evropske puteve na osnovu svog performansa. Što više isporuče - to brže napreduje proces.

Da li je i koliko Kipru pomoglo članstvo u EU u očuvanju stabilnosti i mira?

Pristupanje Evropskoj uniji je uvelo Kipar u snažan politički i pravni okvir. Unija je najveći mirovni projekat u istoriji sveta. Privilegija je biti deo te Unije koja nudi institucionalnu stabilnost, ekonomsku otpoornost, koja je važna za male zemlje u veoma krhkom regionu kao što je naš. Pristupanje je podstaklo osećaj bezbednosti kod građana i predvidivost, ojačalo demokratske institucije i vladavinu prava. Mi smo podneli zahtev za članstvo imajući u vidu naše političko pitanje, činjenicu da je zemlja podeljena. Najveća prednost 22 godine članstva je u osećaju bezbednosti građana. Pripadnost velikoj porodici nacija daje snažniji osećaj bezbednosti građanima, imajući u vidu da smo samo par kilometara udaljeni od Turske, koja nastavlja da okupira 36 odsto kiparske teritorije.

Članstvo u EU je internacionalizovalo kiparski problem. Set zakona i sporazuma EU se primenjuje na Kipar i postavlja standarde da svako rešenje kiparskog problema mora biti u skladu sa evropskim zakonom. Na kraju dana kiparski građani ne mogu biti smatrani kao građani drugog reda u poređenju sa drugima u EU. Realna dodatna vrednost je da su svi važni elementi EU, kao što su poštovanje međunarodnog prava i sporazuma sada deo budućeg rešenja. To je osiguralo da rešenje mora biti kompatibilno sa evropskim pravilima.

Moramo biti iskreni da članstvo nije pomoglo da postignemo dogovor tako brzo kao što smo želeli, ali je pomoglo značajno u procesu pregovaranja, jer je uveo evropski aspekt u pregovarački proces. Na kraju dana rešenje će zavisti od političke volje onih koji učestvuju u pregovorima. Mi smo potpuno posvećeni okviru međunarodnog prava i UN. EU je podržala proces i spremna je da pomogne, što smo i tražili. Apelujemo na sve koji učestvuju u ovom problemu da se angažuju više sa EU, jer verujemo da će to biti ključno u postizanju rešenja koje bi moglo lako da se implementira na terenu, a to bi bila primena evropskog zakona.

Kakav je stav Kipra prema Kosovu?

Pozicija Kipra o Kosovu je bila jasna i dosledna. Nismo priznali jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, jer smo posvećeni međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, potrebi poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Taj stav je poznat i nije se menjao, već je dosledno i kredibilno zadržan i neće se menjati.

Podržavamo evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana i verujemo da EU ima stabilizujući efekat u regionu. Angažovanje, dijalog i, pre svega, napori da se usaglase sa evropskim standardima i politikama ključni su za trajnu stabilnost i mir u regionu.

Kipar, kao predsedavajući će delovati kao iskreni broker u Savetu EU, gde ćemo podržati dijalog, regionalnu stabilnost i ostaćemo privrženi svojim principima i poziciji u pogledu međunarodnog prava. Verujemo da će mirovno pitanje napredovati kroz angažovanje strana. Imamo specijalnog izaslanika za dijalog kojeg potpuno podržavamo.

Koliko Kipar kao predsedavajući EU može uticati na dijalog Beograda i Prištine kojim posreduje EU?

Predsedavanje neće zameniti ili pokušati da zaseni visokog predstavnika EU ili ulogu izaslanika za dijalog  Petera Sorensena koga u potpunosti podržavamo. Kao predsedavajući, mi ćemo omogućiti razgovore u Savetu EU kada je potrebno i apelovati na sve uključene strane da se konstruktivno angažuju i primene sve što je do sada dogovoreno u dijalogu. Imaćemo i kao prioritet zaštitu i dobrobit građana. Kao predsedavajući u potpunosti podržavamo napore specijalnog izaslanika Petera Sorensena oko ovog pitanja.

Na koji način Kipar u narednih šest meseci može da pomogne da se put Srbije ka EU ubrza?

Kipar je oduvek bio iskreni podržavalac evropske perspektive Srbije. Podržali smo taj proces od samog početka pristupnih pregovora. Verujemo da je budućnost Srbije u EU. Srbija je ključni partner za EU i naravno ključni akter u regionu Zapadnog Balkana. Prepoznajemo napore koje je Srbija uložila proteklih godina na reformskom putu. Mnogo je urađeno i ohrabrujemo da se reforme nastave, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa, medijskih sloboda i usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije. Bilo je mnogo napretka proteklih godina, uključujući i u ekonomiji. Želimo da ohrabrimo srpske prijatelje da naprave dodatni napor u sprovođenju dodatnih reformi u pristupnom procesu i uvereni smo, optimisti da će to omogućiti napredak u pristupnom procesu.

Bili bismo više nego srećni ako bismo tokom našeg predsedavanja Savetu EU mogli da održimo međuvladinu konferenciju. Ona se održava samo ako postoje jasni, opipljivi rezultati na terenu.

Tokom predsedavanja radićemo na održavanju teme proširenja visoko na agendi. Osiguraćemo da se pristupni proces sprovodi na fer način, na osnovu zasluga i u saglasnosti sa uspostavljenim kriterijuma. Verujemo da kredibilni proces proširenja koristi pre svega kandidatima i njenim građanima, ali i EU. Poslao bih poruku srpskim prijateljima da smo uvek otvoreni i da se kiparsko predsedavanje raduje registrovanju napretka na terenu koji bi omogućio da članice EU daju saglasnost za otvaranje novih poglavlja.