Gertner: Odbor za mir ne može zameniti UN, SAD time sebi stvaraju saveznike

Čini se da danas pravo jačeg preovladava, ali to ne znači da međunarodno pravo ne postoji, pa ostaje da se nadamo da će mu se svet vratiti, kaže za Kosovo onlajn profesor političkih nauka na Bečkom univerzitetu Hajnc Gertner.

Kada je reč o Odboru za mir, začetom pre nekoliko dana u Davosu, opisuje ga kao pokušaj Donalnda Trampa da stvori sopstveni svet kao konkurenciju Kini i da sebi stvori saveznike, zbog čega ne veruje da može da zameni Ujedinjene nacije, ali ni da pomogne u rešavanju pitanja Kosova i Srbije.

Kako izgleda međunarodni poredak na početku 2026. godine?

Čini se da pravo jačeg prevladava, jer je bilo mnogo kršenja međunarodnog prava - ulazak Rusije u Ukrajinu, bombardovanje Irana od strane SAD i otmica predsednika Nikola Madura u Venecueli. Ali, kada se velike sile ne pridržavaju međunarodnog prava, krivica nije na međunarodnom pravu, već na velikim silama. Ali, zato ne nestaje norma međunarodnog prava. Time što se velike sile ponašaju tako kako se ponašaju, ne znači da ne postoji međunarodno pravo. Ostaje da se nadamo da će se svet vratiti drugim normama, umesto prava jačeg.

Nalazimo se u svetu polarizacije, u kojem postoje konflikti velikih sila. Velike sile se plaše pada. Upad Rusije u Ukrajinu pokazuje strah Rusije da ispadne iz konkurencije velikih sila. Rusija više nije velika sila, već regionalna sila sa nuklearnim naoružanjem. Okružena je Nato državama, izgubila je saveznike u Latinskoj Americi, izgubila na ekonomskoj snazi. Imali smo tri velike sile, sada su ostale samo dve – SAD i Kina. Krećemo se ka bipolarnosti SAD i Kine.

Da li Odbor za mir može da zameni Ujedinjene nacije?

Mislim da ne. Ujedinjene nacije imaju sasvim drugačiji koncept, osnovane su na osnovu suverene jednakosti država članica. Sve države sveta su zastupljene u Generalnoj skupštini UN i postoji Savet bezbednosti koji su dogovorile članice. U Odboru za mir je malo država koje su kupile svoje mesto. U svetu bipolarnosti čini se da se radi o Trampovom pokušaju da stvori sopstveni svet kao konkurenciju Kini. U njemu postoji imperijalni odnos, kao odnos Rima prema provincijama. Naravno, postoji indirektna dobrovoljnost za priključenjem, iako je skupa. Odbor za mir je pokušaj stvaranja sopstvenmog sveta, ali neće moći da zameni Savet bezbednosti UN. Jedino pravo veta u Odboru za mir imaju Sjedinjene Američke Države.

Da li postoji opasnost da SAD izađu iz Ujedinjenih nacija ili prestanu da plaćaju, i da time oslabe UN?

Ne verujem da će SAD istupiti iz Ujedinjenih nacija. Ali, velike sile se više ne pridržavaju odluka UN, odnosno u većim konfliktima stavljaju svoj veto. Istovremeno žele da zadrže pravo veta. Radi se o paralelnom svetu. Jeste Savet bezbednosti UN oslabljen zbog ponašanja velikih sila. SAD će pokušati da zadrže jednu nogu u UN. Naravno da će pokušati da slabe UN, ali ne verujem da će to uspeti ovim Odborom za mir. Čini mi se da je Odbor novi savez, sa dominantnom Amerikom i da nema multilateralni efekat. Multilateralizam znači da sve države imaju ista prava, što ovde nije slučaj. SAD sebi stvaraju saveznike Odborom za mir.

Donald Tramp je rekao da je okončao osam ratova, a sada želi i ukrajinski. Da li će Odbor za mir moći da se bavi sprečavanjem i okončavanjem ratova umesto UN?

Države koje su zastupljene mogu to već sada. Tako je Katar u prošlosti preuzimao zadatke posredovanja i pomagao u uspostavljanju mostova kod većih ratova. Te posredničke mogućnosti države več sada imaju. Osam ratova koje navodi Tramp da je okončao su verovatno samo kratkoročni dogovori država i ako ne bude suštinskih mirovnih sporazuma, ti konflikti će ponovo početi. SAD mogu, kao i manje države, da nastupe kao posrednici. Imaju ekonomska sredstva pritiska i Tramp to rado koristi. Ali, tako nije nađeno rešenje za pitanja koja su izazvala konflikt.

Pitanje Kosova još nije rešeno. Prvo je bilo pod UN, a sada se pregovara uz posredovanje EU, bez uspeha. Može li Odbor za mir doneti rešenje?

Ne verujem da Odbor može da uradi ono što su drugi pokušali, a nisu uspeli na Kosovu. Tu nisu zastupljene strane u konfliktu, pa bi bilo nametnuto rešenje. Kada se interno ne reše međusobni sporovi nema održivog mira. Posrednika ima i drugih, ne mora biti Odbor. Evropska unija ima veće mogućnosti nego Odbor za mir.

 Da li je Evropska unija oslabljena sukobljavanjem sa Trampom?

Evropska unija se suzdržavala kada se radilo o kršenju međunarodnog prava prilikom bombardovanja Irana, ali i u napadu na Veneculu. Tramp očigledno ne želi da pita EU. Po pitanju Grenlanda, Unija je zapretila kontramerama ako bi SAD preuzele Grenland. Prodaja je još uvek na stolu i nema namere da se vojno preuzme. U SAD je raspoloženje prema Grenlandu negativno. Verujem da je Tramp  napravio dogovor, ne sa EU, već sa Natom. Najverovatnije će biti tako da će Nato preuzeti troškove za američke baze na Grenlandu. Grenland će biti najverovatnije integrisan u Nato strategije. Nato će preuzeti troškove, a suverenost nad bazama ostaje na SAD, jer u Savetu Natoa - SAD imaju najveći glas. Troškove će snositi Evropljani. Sada se čini da je to dogovor.

 Da li bi Austrija kao neutralna zemlja mogla da pristupi Odboru za mir i da li bi trebalo to da učini?

Austrija ima mogućnosti da bude graditelj mostova, ali ih nije iskoristila. Pitanje je koliko je to u saglasnosti sa neutralnošću Austrije ako bi Odbor imao vojnu komponentu. Austrija ima prednosti, jedina je zemlja u EU koja ima isti status kao većina država globalnog juga – nesvrstana je i nema nuklearno naoružanje.

Ulogu posrednika u istoriji je samo imala Jugoslavija tokom  70-ih i 80-ih godina. Jugoslavija je u procesu Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (Kebs) bila aktivna i imala vodeću ulogu kod nesvrstanih. Austrija bi trebalo takvu ulogu da preuzme u EU. Ne vidim prednosti za Austriju pristupanjem Odboru za mir.

Kako će se razvijati međunarodno pravo u budućnosti ?

Nakon svakog konflikta je svet pokušao da postavi nova zajednička pravila. Nakon Prvog svetskog rata to je bila Liga naroda, a za vreme vrhunca Hladnog rata to je bio Kebs/Oebs, koji je pokušao da uvede pravila konflikta istoka i zapada, zajedničke norme i pravila. Zajednička bezbednost je stavljena u fokus i izbegavali su se pojmovi poput neprijatelj, protivnik.

Što se tiče budućeg međunarodnog poretka, on bi trebalo da koristi taj princip. Videli smo šta se desava kada se krši princip, na primer u Kubanskoj krizi, kada je Kuba rekla da je suverena i postavila ruske rakete. Što se Evrope tiče potrebna je spoznaja kako mogu ponovo da se primene taj princip. Odbor za mir ga nema, zato i ne može da donese mir. Taj princip - nedeljivost mira i bezbednosti ne sadrži. Alternativno Odboru, Evropa bi mogla ponovo ojačati Oebs.

Na pitanju Grenlanda se videlo da evropske zemlje tražile poštovanje teritiorijalnog integriteta i suverenita, što u slučaju Srbije nije poštovano. Da li je to bio presedan koji je vodio ka učestalim kršenjima međunarodnog prava?

Intervencija Natoa na Kosovu, koja je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija, nije razlog što je Rusija upala u Ukrajinu. Ona je imala svoje razloge. Evropska unija ima dvostruke aršine. U slučaju Grenlanda podvlače nepovredivost granica i suvereniteta, insistiraju na međunarodnom pravu i odbijaju nasilno rešenje. A, Unija je bila tiha kod bombardovanja Irana, intervencije u Venecueli. To su bila jasna kršenja međunarodnog prava. Evropska unija je bila angažovana kod upada Rusije u Ukrajinu. Sada podvlače suverenost i zabranu primene sile u vezi sa Grenlandom, a u drugim slučajevima se Unija nije javljala za reč. To joj nanosi štetu.