Kapčan: Ne očekujem da će se Kurti potruditi oko dijaloga sa Srbijom

Izvor: Kosovo Online

Američki stručnjak za spoljne poslove Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose u Vašingtonu u intervjuu za Kosovo onlajn ističe da će se nakon održanih izbora na Kosovu i formiranja nove Vlade, srpska zajednica suočiti sa istim pritiscima kao do sada. Ocenjuje da se Aljbin Kurti neće potruditi oko dijaloga sa Srbijom, kao i da će nova Vlada nastaviti sukobe sa SAD i EU, što će, kako navodi, dovesti Kosovo do izolacije od međunarodne zajednice.

Kapčan je u intervjuu za Kosovo onlajn istakao da veruje da će Vjosa Osmani uspeti da dobije potreban broj glasova za drugi predsednički mandat. Takođe je poručio da je za bolji odnos Prištine sa EU i SAD potreban kooperativniji odnos sa Srbima.

Nakon izbora na Kosovu Aljbin Kurti će verovatno ponovo postati premijer, sa procenjenih 67-68 poslanika, oslanjajući se na podršku nesrpskih manjinskih stranaka. Šta ovaj ishod znači za političku stabilnost i upravljanje Kosovom u narednom periodu?

Rekao bih da postoje dobre i loše vesti. Dobra vest je da je Kurti nadmašio očekivanja i da je spreman da formira Vladu sa značajnom većinom. Loša vest je da je Kurti nadmašio očekivanja i da će verovatno postati premijer. Pod tim mislim da je Kosovo veći deo godine bilo u političkom limbu jer poslednji izbori nisu doveli do formiranja vlade. Sada imate izbore koji će verovatno dovesti do formiranja vlade, ali pretpostavljam da će ona nastaviti da bude u sukobu sa Sjedinjenim Državama i sa Evropskom unijom, što će posledično dovesti do izolacije od međunarodne zajednice. Očekivao bih da Kurti, kao što je to činio u prošlosti, neće mnogo učiniti da unapredi dijalog sa Srbijom i, kao posledica toga, brinem da će u narednih nekoliko godina neće biti pomaka u procesu dijaloga.

Samoopredeljenje se pojavilo kao jasan pobednik izbora. Šta bi kosovska srpska zajednica realno trebalo da očekuje od nove Vlade koju predvodi Kurti u pogledu političke inkluzije, bezbednosti i dijaloga?

Mislim da je prerano reći i da postoje različite teorije o pravcu u kom će se sudovi i svet kretati. Jedna opcija je da je pobedio, i to prilično ubedljivo, i kao posledica toga, neće morati da igra na kartu etnonacionalizma na isti način kao što je to radio. Ne očekujem to delimično, zato što mislim da je Kurtijev pristup ovom pitanju manje politički instrumentalizam, to jest da je to dobar način da se dobiju glasovi, a više jedan od njegovih iskrenih stavova o pitanjima, o etničkoj pripadnosti, o multikulturalizmu, o pravu Kosova da se reši paralelnih institucija. Dakle, moja najbolja pretpostavka je da se krećemo ka periodu u kojem će se srpska manjina suočiti sa istim pritiscima sa kojima se suočava otkako je Kurti na vlasti. I opet, ne znamo da li će to biti slučaj, ali to bi bila moja prognoza.

Mandat predsednika Kosova se bliži kraju, a za izbor novog predsednika potrebna je dvotrećinska većina (81 poslanik) - prag koji trenutna većina ne ispunjava. Koliko je ozbiljan rizik od nove institucionalne krize i koje opcije postoje da se ona izbegne?

Prošli smo kroz period političke paralize jer se stranka Samoopredeljenja i opoziciona stranka nisu mogle složiti. Mislim da je predsednica Osmani neko ko će verovatno moći da osvoji dve trećine glasova, delom zato što je, na neki način, pokušala da bude iznad politike i nije se jasno vezala za političku platformu ili političku stranku. Moguće je da je parlament naučio lekciju da paraliza ne funkcioniše dobro i da je bolje imati funkcionalnu vladu. Zato je moja najbolja pretpostavka da ovo neće biti još jedan period paralize kada je u pitanju izbor predsednika.

Šta bi nova kosovska vlada trebalo da uradi kako bi resetovala i poboljšala odnose sa Sjedinjenim Državama pod Trampovom administracijom, posebno imajući u vidu da su mnogi američki kreatori politike, stručnjaci i bivši zvaničnici u Vašingtonu izrazili kritičke stavove o gospodinu Kurtiju, a Strateški sporazum je i dalje na čekanju?

Kurti deluje donekle imun na spoljne kritike i donekle imun na stepen u kojem se i EU i Sjedinjene Države zapravo povlače od raznih vrsta partnerstava - Strateškog dijaloga, u slučaju Sjedinjenih Država, ekonomske pomoći u slučaju EU, delom zbog onoga što su smatrali kurtoaznim, nepotrebno provokativnim stavom prema određenoj zajednici i njegovom nevoljnošću da preduzme korake koji bi otvorili vrata saradnji sa Beogradom. Unapređenje dijaloga i pokretanje procesa normalizacije bilo je predviđeno Ohridskim sporazumom. Mislim da bi bilo u interesu Kosova da sarađuje sa EU i sa Sjedinjenim Državama, ali to će verovatno zahtevati kooperativniji pristup pitanju rešavanja srpske manjine i ponovno pokretanje konstruktivnog dijaloga sa Beogradom. Da li je Kurti spreman da krene tim putem ili ne, mislim da samo treba da sačekamo i vidimo.