Petrič: Sorensenu za uspeh potrebna snažna podrška Brisela, ali i Berlina i Pariza

Novi specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Peter Sorensen iskusan je diplomata i ozbiljan medijator, ali za uspeh na toj poziciji potrebna mu je snažna podrška Brisela, ali i Berlina i Pariza, i drugih glavnih gradova članica EU, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn Volfgang Petrič, koji je krajem ’90-ih bio upravo specijalni izaslanik EU za Kosovo. Kada je reč o nedavnim izborima na Kosovu, Petrič – s obzirom na izjave političkih aktera, povlači paralelu sa situacijom u Austriji i primećuje da sa pobednikom niko ne želi u koaliciju. Savetuje višepartijsku vladu, sa uključenom srpskom zajednicom.

„Sorensena poznajem lično, mislim da je veoma iskusan diplomata. Sigurno da poznavanje ’našeg jezika’ nije njegova snaga, što je bio slučaj sa Miroslavom Lajčakom. Ali, verujem da je Sorensen ozbiljan medijator. Međutim, potrebna mu je puna politička podrška Brisela, ali i iz glavnih gradova, poput Berlina i Pariza“, ukazuje Petrič.

Smatra da je Lajčaku nedostajalo upravo to - prava politička podrška visokog predstavnika, prethodnika Kaje Kalas, Đuzepa Borelja.

„Nadam se da će Kalas, koja je sada, što je i razumljivo, potpuno fokusirana na rat u Ukrajini, ipak naći vreme da svoju političku težinu iskoristi za brz napredak  u ovom pitanju. Samo tako će Sorensen imati šansu za napredak. On je iskusan diplomata, ali mu je potrebna politička težina EU. Ako toga nema, neće moći da se razgovara ni sa Kurtijem, a ni praviti napredak sa Beogradom“, uveren je Petrič.

On je naveo da se zbog teške geopolitičke situacije, posebno rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, mora tražiti podrška EU za rešenje, u nadi da će SAD stati iza toga. Ali, sa druge strane, mora se tražiti i od strana u dijalogu da krenu ka normalizaciji, kao što je dogovoreno pre 10 godina.

Na pitanje ima li EU i dalje moć na Zapadnom Balkanu i posebno u dijalogu, budući da je izložena kritici SAD i Donalda Trampa, Petrič konstatuje da, zbog udaljavanja, jednostrano pokrenutog od strane Vašingtona i kritika na račun Evrope, Evropska unija slabi.

„Evropska unija nije država. Sa 500 miliona ljudi smo veliko tržište i bitan ekonomski faktor, ali postoji nejedinstvo među članicama i to slabi EU. To ne čini lakšim rad na Zapadnom Balkanu“, opisuje Petrič.

Prema njegovim rečima, možda bi posebno u Beogradu trebalo da postoji želja za konstruktivnim zalaganjem za pronalaženje rešenja, za Srbe na Kosovu, jer je prirodni interes Srbije da Srbi na Kosovu konačno imaju bolji život.

Govoreći o tome šta bi Priština trebalo da uradi da dođe do konstruktivnog rešenja, posebno imajući u vidu zatvaranje srpskih institucija na Kosovu, Petrič jasno poručuje da je pogrešan put misliti da će se jednostranim merama rešiti problemi.

„To ne rešava probleme građana. Građani ne očekuju jednostranost, već fer rešenja. Naravno, sever Kosova ostaje deo Kosova, ali istovremeno zbog srpske većine postoji povećana potreba za određena samostalna delovanja. Institucije su tu za ljude. Ako tamo žive Srbi, onda institucije moraju biti popunjene Srbima“, nedvosmileno ukazuje Petrič.

Upitan da li Srbija treba da ima mogućnost da Srbima na Kosovu pomaže i finansijski, odgovara da je sve moguće dok se odvija transparentno.

„U prošlosti je bilo nekih nesrećnih aktivnosti, ali to je zato što problem nije rešen. I dok je tako, a to Kurti posebno mora da uzme u obzir, biće pokušaja Beograda da pomaže srpskoj zajednici, što u Prištini ne nailazi na odobravanja. Zato bi još veća motivacija za Prištinu trebalo da bude iznalaženje kompromisnog, održivog rešenja“, rekao je Petrič.

Na pitanje da li je Zajednica srpskih opština rešenje za te probleme, kaže „u osnovi, jeste“.

„Prošlo je 10 godina od kada su dve strane potpisale tu ideju, a vlade moraju da se toga pridržavaju. Sa Kurtijem će to biti teže, ali on bi bio dobro posavetovan, ako bude formirao novu vlast, da taj projekat sebi postavi kao prioritet. Mišljenja sam da to rešava i sva druga povezana pitanja, poput ekonomskog razvoja, zaustavljanja emigracije, stvaranje radnih mesta… ukoliko postoji institucionalno regulisana situacija“, rekao je Petrič.

Kada je reč o nedavnim parlamentarnim izborima na Kosovu, kaže da je ishod očekivan.

Pojašnjava da je Kurti i dalje najjača ličnost u albanskoj zajednici na Kosovu, ali je ta podrška na zalasku, što je, kaže, uobičajeni razvoj u demokratiji, navodeći i Austriju kao primer.

„Druga paralela sa Austrijom je da očigledno nijedna druga stranka ne želi da sa njim formira koaliciju. To je minus za lidera stranke. To vidimo i u Austriji, gde desničarsko-ekstremistička stranka nije bila u stanju da formira vlast“, poredi Petrič.

Bez želje da se meša u unutrašnje stvari Kosova, savetuje da bi opozicija trebalo da pokuša da sarađuje i formira vladu.

Naglašava, takođe, da bi bilo važno da i srpska zajednica bude uključena, ali da se i druge zajednice osećaju zastupljene u takvoj višepartijskoj vladi.

„Razlog zbog kojeg favorizujem višepartijsku vladu je u tome što je Kosovu potrebna spremnost na kompromise. Unutrašnja spremnost na kompromise, pre svega, preko etničkih granica. Naravno i spremnost na kompromis ponovnog stupanja u dijalog sa Beogradom, u produktivni dijalog“, rekao je Petrič.

Na konstataciju da je kosovski premijer Aljbin Kurti  pogoršao odnose sa SAD zbog jednostranih mera koje je sprovodio, navodi da je, posmatrano sa stanovišta kosovskog političkog interesa, Kurti izgubio SAD kao istorijskog glavnog podržavaoca nezavisnog Kosova, što za njega lično predstavlja politički problem i poraz.

Ne usuđuje se da proceni da li će druge stranke sa Donaldom Trampom ili sa njegovim specijalnim izaslanikom Ričardom Grenelom moći bolje da razgovaraju, ali ponovo podvlači značaj kompromisa.

 „Mala zemlja mora poslušati svoje veće partnere. To je preduslov za napredak celog regiona, posebno u dijalogu“, dodao je Petrič.

Upitan da li bi Tramo mogao da ponudi neki novi Vašingtonski sporazum, s obzirom da je tokom njegovog prvog mandata takav sporazum potpisan, Petrič podseća da Tramp tada nije bio uspešan, zbog Kurtijevog otpora.

Kaže da je to i doprinelo da u Vašingtonu sada skeptičnije gledaju na Prištinu nego pre.

„U teškoj situaciji u kojoj se nalazi svet, treba gledati da se najpre nađe političko, osnovno rešenje. To je najvažnije. Kako god da se to definiše, to je pitanje dijaloga, i to je važno pitanje za Evropu, jer Kosovo i Srbija, a i ceo region, jesu u Evropi i žele da budu deo EU. Zato se mešanje spolja, Sjedinjenih Država, može posmatrati problematičnim, kao i mešanje Moskve“, ocenjuje Petrič.

Mišljenja je da novi napredak treba napraviti u dijalogu pod novim rukovodstvom EU.

„Evropa mora da se snažnije postavi. To važi za ekonomsko, kao i za političko pitanje, za budući red koji treba da vlada na Zapadnom Balkanu. A onda slede drugi koraci, o čemu je stalno govorio i Aleksandar Vučić - put Srbije u EU. A, i Kosovo želi da u budućnosti postane članica EU. Fokus sada mora biti na zajedništvu. Ekonomsko zajedništvo je dobar pristup, ali on kao preduslov ima osnovni dogovor“, pojašnjava Petrič.

Upitan šta bi značilo povlačenje američke vojske iz Evrope, posebno za Kosovo i Zapadni Balkan, odgovara da bi taj potez oslabio SAD, ocenjujući da su Tramp i njegovi saradnici prevideli da prisustvo u Evropi znači mnogo i za SAD.

„Iz američkog ugla, reći – povlačimo se, ne bi bilo dobro rešenje za njih. Za Evropu bi to bio početak teškoća, ali ujedno i podsticaj da se razvija ka Uniji spremnoj da se brani. Zato i mislim da Beograd i Priština imaju odgovornost da postignu dogovor. Taj dogovor, normalizacija situacije bi značila i jačanje Evrope“, zaključio je Petrič.