Šekerinska: Zabrinjava nedostatak političke volje Beograda i Prištine da konstruktivno učestvuju u procesu normalizacije

Podstičemo institucije na Kosovu da pokažu fleksibilnost i napredak u procesu normalizacije sa Srbijom. To treba da bude fokus. I to će biti ključno za bilo kakav napredak ka evroatlantskim aspiracijama i ka dugoročnoj bezbednosti širom Zapadnog Balkana, izjavila je u intervjuu za Kosovo onlajn zamenik generalnog sekretara Natoa Radmila Šekerinska.

Piše: Veljko Nestorović

Zamenik generalnog sekretara Natoa govorila je u intervjuu za naš portal i o bezbednosti na Zapadnom Balkanu, situaciji na Kosovu i ulozi Kfora, dijalogu Beograda i Prištine, ali i kako navodi nekim zabrinjavajućim trendovima u regionu.

Šekerinska se slaže sa ocenom evropskih zvaničnika da ne može biti bezbednosti u Evropi bez stabilnog Zapadnog Balkana.

„Apsolutno. Ova tačka je ponovo istaknuta na sastanku ministara spoljnih poslova Natoa u Briselu ranije ovog meseca, kao i u martu ove godine, kada sam posetila Kfor i naš Nato Savetodavni tim za vezu (NALT) zajedno sa generalnim sekretarom Natoa i svim saveznicima Natoa i partnerskim zemljama koje doprinose trupama našoj misiji. Zapadni Balkan ostaje visoko na listi prioriteta Natoa. To je region od strateškog značaja za naš savez. Nato pruža podršku stabilnosti, bezbednosti i saradnji u regionu. Naša posvećenost stabilnosti regiona je nepokolebljiva i nećemo dozvoliti da nastane bezbednosni vakuum“, kaže Šekerinska i nastavlja.

„Vidimo neke zabrinjavajuće trendove na Zapadnom Balkanu: secesionističke pretnje u Bosni i Hercegovini, krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu, i nedostatak političke volje Beograda i Prištine da konstruktivno učestvuju u procesu normalizacije. Autoritarni režimi poput Rusije nastoje da se mešaju i potkopavaju demokratije, koristeći unutrašnje ranjivosti u regionu da bi sejali podele. Bilo kakvo spoljašnje mešanje u domaće demokratske procese je neprihvatljivo. To uključuje i hakerske napade, informacione pretnje, zastrašivanje i druge aktivnosti destabilizacije. Mi u potpunosti poštujemo suvereno pravo svake nacije da sama bira svoje političke i bezbednosne aranžmane. Ovo je osnovni princip evropske bezbednosti na koji smo se svi obavezali, uključujući i Rusiju. Nastavićemo da jačamo politički dijalog i praktičnu saradnju sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu kako bismo podržali reforme, regionalni mir i bezbednost, i suprotstavili se zloćudnim uticajima, uključujući dezinformacije i sajber pretnje koje dolaze od državnih i nedržavnih aktera. Demokratske vrednosti, vladavina prava, domaće reforme i dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja za regionalnu saradnju i za evroatlantske integracije. Ovo zahteva političko liderstvo i hrabrost. Pozivamo sve aktere da nastave napredak u tom smeru za dobrobit svih zajednica koje žive u regionu“, kaže naša sagovornica.

Kako ocenjujete ulogu Kfora na Kosovu?

Kfor je najduža i trenutno najveća misija u istoriji Atlantskog saveza. On nastavlja da igra fundamentalnu ulogu u podršci trajnoj bezbednosti na celom Kosovu i regionalnoj stabilnosti, ispunjavajući svoj mandat – prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine – da pomaže u održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve ljude na Kosovu, kao i slobode kretanja, u svakom trenutku i nepristrasno. Kfor deluje u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks), u njihovim odgovarajućim ulogama u bezbednosnom lancu reagovanja. Nakon nasilja 2023. godine, rasporedili smo do 1.000 dodatnih vojnika na Kosovo i pojačali prisustvo Kfora na severu Kosova. To je bilo najveće pojačanje naše misije u poslednjoj deceniji. Kfor nastavlja da pruža značajan doprinos kroz niz svakodnevnih aktivnosti, uključujući patrole, angažovanje sa predstavnicima svih lokalnih zajednica, podršku projektima obnove i ekonomskog razvoja, i obuku, uključujući sa Euleksom i osobljem iz bezbednosnih organizacija na Kosovu, poput vežbe „Zlatna sablja 2025“, održane ranije ove jeseni. Decenije teško stečenog mira ne smeju biti ugrožene.

„Nato snažno podržava dijalog pod okriljem EU“

Prisustvo Kfora i svakodnevne aktivnosti širom Kosova stvaraju prostor za politički dijalog. Stabilnost u regionu na kraju zavisi od toga da sve strane izaberu diplomatiju umesto nasilja. Put ka trajnom miru je politički. Zato Nato – uključujući i kroz napore Kfora na terenu – nastavlja da snažno podržava dijalog pod okriljem EU kao okvir za rešavanje otvorenih pitanja uz poštovanje prava svih zajednica. Očekujemo da Beograd i Priština učestvuju u dobroj veri. U tom cilju, u bliskom smo kontaktu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom. Iako trenutno ne vidimo direktan uticaj aktuelne političke pat-pozicije na bezbednosnu situaciju, podstičemo sve strane da pronađu konstruktivan i inkluzivan put dalje. Za to je važno da Beograd i Priština sprovedu postojeće sporazume. Obe strane moraju pokazati fleksibilnost da bi napravile neophodne kompromise.

Tokom 2025. godine bilo je brojnih medijskih izveštaja o navodnim incidentima u blizini administrativne linije, kao i tvrdnji predstavnika tehničke vlade Kosova da je Srbija svojim postupcima ugrozila bezbednost na Zapadnom Balkanu. Kako gledate na ovo?

Svesni smo ovih izveštaja. Prema našim informacijama – prikupljenim kroz čitav niz aktivnosti na terenu – uključujući više patrola, posebno na severu Kosova i na kosovskoj strani administrativne linije, nismo uočili indikatore koji bi ukazivali na pogoršanje lokalne bezbednosne situacije. Pored toga, Kfor ima dobar nivo saradnje i sa bezbednosnim organizacijama na Kosovu i sa Vojskom Srbije. U kontekstu Vojske Srbije, dozvolite mi da naglasim dve tačke. Prvo: osoblje Kfora i osoblje Vojske Srbije redovno sprovode sinhronizovane patrole na obe strane administrativne linije. Drugo: imamo dobro uspostavljenu liniju komunikacije i dijaloga između komandanta Kfora, general-majora Ozkana Ulutaša iz Turske, i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Mojsilovića. General-major Ulutaš se nedavno sastao sa generalom Mojsilovićem u Beogradu.

„Situacija mirna, ali i dalje uopšteno krhka“

Ovakvi lični kontakti i odnosi, i komunikacija među institucijama definitivno pomažu da bi se povećala svesnost o situaciji i delile informacije. A to, na kraju, u velikoj meri doprinosi očuvanju bezbednosti na Kosovu i stabilnosti u regionu. Naravno, kako je komandant Kfora dosledno govorio, a s čim se mi slažemo, situacija je mirna, ali i dalje uopšteno krhka zbog nekoliko nerešenih pitanja. Stoga ne smemo biti samozadovoljni. Imajući to u vidu, Kfor ima vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova. Dobro je pozicioniran da se bavi i suočava sa svim potencijalno značajnim bezbednosnim promenama, u skladu sa svojim dugotrajnim mandatom UN.

Prvi put u istoriji, imamo jednog komandanta Kfora koji tu ulogu obavlja u dva mandata: turski general Ozkan Ulutaš ponovo je na čelu Natove misije na Kosovu. Vaš komentar?

Zaista, veoma smo zadovoljni što je general-major Ulutaš ponovo na čelu naše misije. Ovo svedoči o profesionalnosti, liderstvu i stručnosti general-majora Ulutaša. I to je opipljiv pokazatelj dugogodišnje posvećenosti našeg saveznika Turske Kforu i regionalnoj stabilnosti.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je više puta naglašavala da je krajnji cilj Kosova članstvo u Natou. Koliko je ova opcija realna?

Nato i Kosovo sarađuju već mnogo godina na očuvanju mira i stabilnosti, uključujući kroz Kfor i Nato Savetodavni tim za vezu. Članstvo u Natou zahteva konsenzus svih njegovih članica. Podstičemo institucije na Kosovu da pokažu fleksibilnost i napredak u procesu normalizacije sa Srbijom. To treba da bude fokus. I to će biti ključno za bilo kakav napredak ka evroatlantskim aspiracijama i ka dugoročnoj bezbednosti širom Zapadnog Balkana.

Da li mislite da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da budu u Natou, uključujući Srbiju?

Vrata Natoa ostaju otvorena za svaku evropsku zemlju koja je u poziciji da preuzme obaveze i odgovornosti članstva i doprinese bezbednosti u evroatlantskom području. Ovo je jasno navedeno u članu 10. Vašingtonskog ugovora, osnivačkog ugovora Natoa. Politika otvorenih vrata pokazala se kao istorijski uspeh. Finska i Švedska su poslednje zemlje koje su se pridružile 2023. odnosno 2024. godine. Mnoge zemlje Zapadnog Balkana su se takođe pridružile i danas efikasno doprinose kolektivnoj bezbednosti saveznika i stabilnosti regiona. Nato poštuje suverenu odluku svake zemlje da sama odluči kakav odnos želi da ima sa Natom. Isto važi i za partnerstva. Srbija ima dugogodišnje partnerstvo sa Natom i mi poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije. Zajedno smo razvili široku saradnju u poslednjih 19 godina, otkako je Srbija pristupila programu Partnerstvo za mir Natoa. Na primer, poslednjih 10 godina radimo zajedno kroz program Natoa Nauka za mir i bezbednost, uključujući u oblastima energetske, ekološke bezbednosti i sajber odbrane. Nato takođe pomaže Srbiji da obučava svoje snage za raspoređivanja u međunarodnim mirovnim operacijama pod vođstvom EU i UN, i da dalje razvija svoj sistem odbrambenog obrazovanja. Nato je takođe uložio milione evra da pomogne Srbiji da uništi više od 800 tona zastarele municije.

„Računamo na Srbiju da igra konstruktivnu ulogu u regionu“

Saveznici veruju da je jačanje naših odnosa sa Srbijom obostrano korisno i strateški važno za stabilnost Zapadnog Balkana. Želimo da razvijamo ovo partnerstvo na osnovu uzajamnog poverenja i poštovanja. Računamo na Srbiju da igra konstruktivnu ulogu u regionu. Takođe računamo na Beograd da konstruktivno i u dobroj veri učestvuje u dijalogu sa Prištinom uz posredovanje EU. To je jedini način da se reše preostala pitanja i postignu rešenja koja poštuju prava svih zajednica. Saveznici Natoa ostaju zabrinuti zbog povećanja nasilja na Kosovu 2023. godine, uključujući napade na osoblje Kfora, nasilni napad u Banjskoj i velika skladišta oružja koja su pronađena. Primili smo k znanju nedavno hapšenje koje su sprovele institucije na Kosovu u vezi sa neopravdanim i neprihvatljivim nasiljem izvršenim nad mirovnim snagama Kfora 2023. godine. Pozdravljamo sve korake ka poštovanju vladavine prava. Nastavljamo da pozivamo na odgovornost i na dovođenje počinilaca napada u Zvečanu i Banjskoj 2023. godine pred lice pravde. Generalni sekretar Natoa je ovo ponovio na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u oktobru. Računamo na srpske vlasti da odigraju svoju ulogu u tom pogledu. Veća stabilnost znači veći prosperitet za Srbiju i poboljšanu bezbednost širom celog regiona.