Štuni: Konflikt na Bliskom istoku eskalira polarizaciju na Zapadnom Balkanu

Sukob između Izraela i Hamasa, koji je počeo terorističkim napadom palestinske militantne grupe i nastavlja se krvavim izraelskim vojnim odgovorom u Gazi, izazvao je globalnu polarizaciju. Ovaj sukob, prema mišljenju stručnjaka, ostavlja traga i na države Zapadnog Balkana u smislu sigurnosti i sve veće upotrebe govora mržnje.

U intervjuu za Glas Amerike, istraživač Adriajan Štuni, koji se bavi proučavanjem fenomena radikalizma i nasilnog ekstremizma, upozorava da je društvena i politička polarizacija koja danas postoji u zemljama regiona, podstaknuta govorom mržnje vezan za sukob u srednjem Istok, može eskalirati krhku situaciju posebno na Kosovu.

Gospodine Štuni, kao istraživač nasilnog ekstremizma, terorističkih grupa i stručnjak za dinamiku na Zapadnom Balkanu, nedavno ste upozorili na uticaj sukoba između Izraela i Hamasa na Zapadnom Balkanu. Kako se ovaj sukob manifestuje?

Ovo je veoma važan sukob. To smo videli iz široke pažnje koju zahteva, iz konzumiranja informacija o sukobu od strane javnosti i sam po sebi, kao sukob, ima veliki uticaj iu humanitarnom i u sigurnosnom smislu, jer postoji i bliži je narodu Palestine i problemu Palestine na zapadnom Balkanu i iz verskih razloga. Što se tiče sigurnosti, imamo neke trendove, koji su vidljivi. Jedan od tih glavnih trendova je strah od novog talasa izbeglica i ilegalnih migranata koji bi mogli proći kroz zapadni Balkan, koji je jedan od glavnih puteva za prolaz migranata, izbeglica u Evropsku uniju. Kao što se vidi tokom krize u Siriji i Iraku, teroristički elementi su se infiltrirali u ove vrste migrantskih talasa, koji su potom vršili terorističke aktivnosti i akte u Evropi. Druga briga je govor mržnje. Primijetili smo porast govora mržnje, posebno na društvenim mrežama, koji je vezan za sukob. Vidjeli smo jednako uznemirujući val dezinformacija i dezinformacija. A četvrti je upravo radikalizam koji dolazi iz kombinacije navedenih faktora i koji onda zajedno sa društvenom polarizacijom dovodi do drugih vrlo opasnih pojava, koje mogu dovesti do terorističkih napada ili drugih aktivnosti. I mobilizacija, koja može biti slična onoj koju smo videli tokom rata u Siriji i Iraku, iz koje je samo sa Balkana otišlo više od 1.000 pojedinaca, koji su se uglavnom priključili terorističkim organizacijama.

Ipak, o pitanju regrutovanja stranih boraca, u svom najnovijem izveštaju kažete da je rizik po ovom pitanju mali. Ali vi ste naglasili regionalnu dinamiku. O kakvoj dinamici govorite?

Videli smo, napad na Banjsku je bio napad koji prevazilazi terorizam, bio je to paravojni napad sa ciljem da se destabilizuje Kosovo, ne samo na severu, već ima i regionalnu dimenziju, jer ta destabilizacija ne može jednostavno da bude sadržana na Kosovu ako uspe da bude uspešna. Imamo izuzetan problem sa polarizacijom unutar Kosova, ali i u Bosni. U izveštaju se više fokusiram na Kosovo. Imamo društvenu polarizaciju, političku polarizaciju. Vidimo to u svakodnevnom diskursu, imamo tendencije međuetničkih sukoba. Nije to bio samo napad Banjske, bilo je i drugih čestih incidenata, a u takvoj situaciji, koja je prilično napeta i vrlo lako može prerasti u fizički okršaj, imamo probleme povećane napetosti koji su vezani za druge sukobe. U ovom slučaju, sa sukobom u Palestini, gdje imamo sukob sa tri dimenzije – sukob oko teritorije, sukob po etničkoj, ali i svojevrsnoj vjerskoj osnovi. Videli smo iste stvari na Balkanu tokom rata 90-ih, kao u Bosni i na Kosovu, gde je to bio rat za teritoriju, ali i rat fokusiran na međuetničke odnose i imao jasnu versku komponentu. Ne zaboravimo da je tokom rata na Kosovu oštećeno ili uništeno preko 200 džamija. Nekako, s druge strane, desetine pravoslavnih crkava su također oštećene ili napadnute. A kada pogledamo sličnost između dva sukoba, pogledamo osetljivost javnosti i ovaj talas ili dezinformacija ili govor mržnje, vrlo lako može pretvoriti u ubrzanu radikalizaciju, što onda vodi do još veće polarizacije i aktivnosti potencijalno vrlo opasno po bezbednosnu situaciju na Kosovu iu regionu. To su međusobno povezane, ne mogu se posmatrati odvojeno, jer se dešavaju u isto vreme. Ne možete držati situaciju izolovanom od drugih faktora koji utiču zbog odjeka u ljudima, zbog osetljivosti koju imaju prema ovom sukobu koji se odvija u Gazi i koji je nažalost bio veoma krvav.

Ipak, kažete da je region bolji od drugih evropskih zemalja u pogledu antisemitskog nasilja ili incidenata i drugih incidenata direktno povezanih sa sukobom. Otkrili ste da se povećao govor mržnje, kao i dezinformacije, čak i sada. Govorimo li o spoljnim faktorima koji promovišu ove pojave ili su oni reakcija na situaciju?

To je izuzetno dobro pitanje koje zahteva kontinuirano istraživanje i posebno zahteva povećanu budnost vlasti nadležnih za bezbjednost na Balkanu. Videli smo i ranije i rekao sam da smo posle rata na Kosovu imali infiltraciju u društvo veoma problematičnih elemenata koji su doneli radikalnu ideologiju ekstremnog tipa, koja se kasnije materijalizovala sa onim talasom stranih boraca koje smo videli da su otišli u Siriju. i Irak i da nažalost još uvek imamo državljane balkanskih zemalja koji se i dalje bore u Siriji. To se nije dogodilo slučajno, nije se dogodilo preko noći. To se dogodilo zahvaljujući predanom, dobro finansiranom radu iz inostranstva, što je, nažalost, došlo i kao nedostatak znanja lokalnih vlasti o tome šta je ova ideologija i kuda može da odvede. Tako da do sada nismo videli elemente koji bi nas naveli na pomisao da se sprema novi talas stranih boraca za borbu sa Balkana u Gazi iz više razloga - geografskih razloga, Gaza je prilično izolovano mesto, nije lako doći do toga, takođe iz ideoloških razloga, jer to nije ista stvar. Islamska država i Hamas imaju razlike u ideologiji, imaju slične taktičke pristupe, što smo videli u terorističkim napadima koji su se dogodili u Izraelu. Ali oni imaju ideologiju koja je drugačija. Dok Islamska država ima ideologiju stvaranja kalifata i to je cilj koji nadilazi lokalni nacionalizam, Hamas je pokret za koji smatraju da je oslobađajući, to je nacionalistički pokret, iako ima islamski element u sredini. Što se tiče govora mržnje, imam utisak da je to kombinacija. Pomno sam pratio šta se dešava tokom protesta. Videli smo pozive koji su antisemitski, kao što je "Očuvaj svet čistim" koristeći simbole države Izrael, bačene u kantu za smeće, ili pozive "Od reke do mora samo jedna Palestina" što znači da izbrisati državu Izrael sa mape. To su problematični pozivi, ali to nisu pozivi koji potiču sa Balkana. To smo videli i u drugim zemljama i to pokazuje da postoji određeni odjek narativa koji nisu autentični i nisu rođeni na Balkanu, ali odražavaju određenu solidarnost koja, nažalost, odjekuje jezikom mržnje. Nismo videli nikakve napade usmerene na zajednicu, bilo izraelsku ili palestinsku, što je u ovom trenutku pozitivno. Ali što se tiče dezinformacija, primetio sam da ima elemenata koji me zabrinjavaju. Na primer, primetio sam na društvenim mrežama da ima mnogo naloga koji nisu identifikovani, anonimni su i koriste jezik koji izgleda kao da je preveden gugl translejtom. Imam utisak, iako nisam uveren, jer moram dublje proučiti fenomen, ali imam utisak da postoje slučajevi koji vjerovatno koriste ovaj sukob da bi se infiltrirali u problematične narative, koji dovode do međuetničkih , međureligijskih sukoba, koji dovode do govora mržnje, dovode do manipulacije javnim mnjenjem i na to treba obratiti pažnju jer postoje nedostaci platformi društvenih medija u upravljanju ovakvom vrstom informacija, u njihovom čišćenju, uklanjanju, a to je jer fokus je uglavnom na glavnim jezicima, na engleskom, na francuskom, na španskom, ali nema posebne pažnje na jezicima Balkana kao što su albanski ili srpski.

Imajući u vidu aktivnu ulogu Sjedinjenih Država u dva globalna sukoba, sukobu u Ukrajini i sukobu Izraela sa Hamasom, da li mislite da imaju dovoljno pažnje da ove godine uspešno postignu sporazum između Srbije i Kosova?

Mislim da što su akutnije bezbednosne krize u svetu, to je sve više neophodno da se kriza između Kosova i Srbije reši jer je, nažalost, pažnja ograničena, resursi su ograničeni i ako dođe do većih požara, koji su sa još većim regionalnim dimenzijama, nažalost možda neće imati maksimalan nivo posvećenosti, posebno kada je ta posvećenost frustrirana nekooperativnim pristupom. Stoga bi trebalo povećati stvarnu posvećenost, a ne samo riječima, implementaciji postignutih sporazuma kako bi se krenulo ka normalizaciji odnosa. Inače, bojim se da uz sve ove sukobe, u Ukrajini, u Gazi, napadima grupa kao što su Huti i u drugim zemljama, bojim se da ako se tako nastavi, možemo imati potencijalnu destabilizaciju na severu Kosova, ali takođe u regionu. I upravo je to ono u čemu je briga, tako da bi trebalo posvetiti više pažnje i posvećenosti pronalaženju rešenja. Imamo veoma polarizovanu zemlju. Ako otvorimo novine da li na Kosovu, da li u Albaniji, da li u Srbiji, bilo u Bosni, glavna reč u naslovima je rat. Ako ljudi upale TV vide rat, u Gazi, u Ukrajini. Otvaraju novine, čitaju o ratu, lokalnom ratu, ratu unutar svojih zajednica i ako odu na društvene mreže i ono što vidimo je da nema strpljenja za debatu, već samo uvrede i pretnje, onda se sve to spoji jedni s drugima, da stvorimo situaciju, koja je vrlo problematična od društvene polarizacije, političke polarizacije, jer nemamo samo međuetničku polarizaciju, imamo i unutaretničku političku polarizaciju. Na Kosovu, ako pogledamo, nema dijaloga između političkih partija, nema konstruktivnog dijaloga, posebno u vreme krize. Ovo je neobjašnjivo. Sve to povećava tenzije i ta povećana polarizacija, zajedno sa faktorima koji dolaze izvana, povećava stres, povećava anksioznost, povećava radikalizaciju, a ako imamo pojačan radikalizam zbog polarizacije, onda možemo imati i političko nasilje, koje smo zapravo videli . Političko nasilje u Banjskoj, koje je bilo izuzetno opasno i koje još nije razrešeno, jer ni danas Radoičić i oni koji su to počinili nisu dočekali nikakvu pravdu. To nas dodatno zabrinjava jer donosi i drugu komponentu, da postoje države, a ne samo grupe koje su zainteresovane za destabilizaciju u regionu.