Analitičari: Kašnjenje u ponovnom prebrojavanju glasova utiče i na izbor predsednika

Ponovno prebrojavanje glasova sa parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, dovelo je do kašnjenja u potvrđivanju konačnih rezultata, što se direktno odražava na ustavne rokove za konstituisanje parlamenta, pa i na izbor predsednika Kosova, budući on mora biti izabran do 5. marta, piše danas Front onlajn.

Bivši predsednik Centralne izborne komisije i stručnjak za ustavna pitanja Mazlum Baraljiju izjavio je da bi proces ponovnog prebrojavanja glasova mogao da ima lančanu reakciju na ustavne rokove za konstituisanje institucija, uključujući i izbor predsednika.

Prema njegovim rečima, legitimitet izbornog procesa može se dovesti u pitanje ako ponovno prebrojavanje otkrije manipulacije velikih razmera.

Dodao je da bi u takvom scenariju CIK trebalo ozbiljno da razmotri da li je integritet izbornog procesa narušen.

U tom kontekstu, bivši predsednik CIK-a pozvao je instituciju da poveća svoje operativne kapacitete.

„Komisija  bi trebalo da poveća broj ljudi i što pre završi ponovno prebrojavanje glasova, kako bi se mogla izvršiti sertifikacija rezultata, zatim konstituisanje skupštine, formiranje vlade i konačno izbor predsednika“, rekao je Baraljiju za Front onlajn.

Bivši sudija Ustavnog suda i stručnjak za ustavna pitanja Kadri Krieziju upozorio je da bi produženi proces ponovnog prebrojavanja glasova mogao produbiti institucionalni ćorsokak i ugroziti poštovanje ustavnih rokova, uključujući i izbor predsednika.

Procenjuje da, iako ne vidi dokaze o masovnoj manipulaciji glasovima, trenutna situacija proizvodi ozbiljnu institucionalnu nesigurnost.

„Ponovo idemo ka ćorsokaku. Ne verujem da postoji masovna industrijska krađa glasova, ali bi mogli postojati izolovani slučajevi“, rekao je Krieziju.

Smatra da je glavni problem povezan sa ustavnim rokovima koji se približavaju, uz podsećanje da skupština mora biti konstituisana do 17. februara, a da mandat predsednici ističe 5. marta.

„Predsednik mora biti izabran do 5. marta, ali ne može biti izabran bez skupštine“, podseća Krjeziju.

Dodao je da Ustav nije predvideo vanredne situacije koje proizilaze iz kašnjenja izbornih procesa.

U tom kontekstu, bivši predsednik Ustavnog suda upozorio je na stvarni institucionalni rizik.

„Vidim rizik da predsednik ne bude izabran“, rekao je Krieziju, dodajući da se, uprkos tome, dalje se nada da će institucije uspeti da izbegnu takav scenario.

Aljbert Krasnići iz organizacije Demokratija plus kaže da proces ponovnog prebrojavanja glasova ispravlja nepravilnosti utvrđene u broju glasova kandidata, ističući da za sada ne postoji rizik od ponavljanja izbora.

Međutim, ocenio je da razlike primećene u glasovima nekih kandidata u određenim opštinama otkrivaju ozbiljne slabosti u trenutnom pravnom okviru, ističući potrebu za reformama Zakona o opštim izborima.

Smatra da bi brojanje glasova trebalo da se obavlja na biračkim mestima, kritikujući trenutnu praksu otvaranja glasačkih kutija više puta.

„Brojanje glasova trebalo bi da se obavlja na biračkim mestima, tako da se glasačke kutije ne otvaraju dva puta, jer to ne predstavlja međunarodni standard. Organizacija izbora trebalo bi da bude poverena državnim službenicima, kako bi se izbeglo upravljanje procesom od strane partijskih militanata“, rekao je Krasnići. 

Bivši član Centralne izborne komisije Fadilj Maljoku rekao je da su u trenutnim okolnostima šanse da ponovno prebrojavanje glasova pošalje Kosovo na nove izbore minimalne, ali je i on upozorio na indirektne rizike koji bi mogli da proizvedu novu političku krizu.

Prema njegovim rečima, iako ne postoji jasan scenario koji bi primorao političke subjekte da idu ka novim izborima, proces ponovnog prebrojavanja glasova mogao bi negativno uticati na institucionalnu dinamiku.

Naglasio je da je glavni rizik povezan sa odlaganjem političkih i institucionalnih procesa, što bi moglo da stvori srednjoročne posledice po političku stabilnost zemlje.

„Ponovno prebrojavanje glasova moglo bi da izazove ozbiljna kašnjenja u formiranju institucija, što bi moglo politički da iskomplikuje put ka izborima, ako političke stranke ne postignu 'džentlmenski dogovor' zarad interesa države“, dodao je Maljoku.