Dijaspora i lokalni izbori: Koliko će na rezultate uticati glasovi iz poštanskih koverata?

Glasovi za gradonačelnike i odbornike na Kosovu stići će iz 46 zemalja, a broj prijavljenih birača iz dijaspore upola je manji nego za parlamentarne izbore održane u februaru. To ukazuje na manju „euforiju“ dijaspore za lokalne izbore, ali ne isključuje da će baš oni biti tas na vagi koji će odlučiti ishod u nekim opštinama, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Kako ukazuju, birači ne bi trebalo da glasaju za stranku, već da „odmere“ uspešnost pojedinaca, a neki su čak i stava da dijaspora na lokalnim izborima ne bi ni trebalo da učestvuje.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Za glasanje na lokalnim izborima 12. oktobra iz dijaspore se registrovalo 46.015 birača, dok je za parlamentarne održane 9. februara bilo prijavljeno 104.924 građana sa pravom glasa iz inostranstva.

Najviše prijava za oktobarske izbore pristiglo je za opštine u centralnom i južnom delu Kosova - Prištinu, Prizren, Đakovicu i Podujevo. 

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) mišljenja je da bi gradonačelnici mnogih opština mogli da budu određeni glasovima građana koji žive u inostranstvu, jer je u mnogim opštinama prijavljen broj birača iz dijaspore veći ili blizu razlike u glasovima između prva dva kandidata na lokalnim izborima 2021. godine.

Politički analitičar Škeljzen Maljići, međutim, ne očekuje da će glasovi dijaspore bitno uticati na rezultate izbora, osim možda u većim centrima, poput Prištine.

On navodi za Kosovo onlajn da na izborima 12. oktobra neće biti glasanja po ambasadama, već će dijaspora morati da glasa poštom ili da dođe na Kosovo, ali on je i mišljenja da dijaspora i ne bi trebalo da učestvuje na lokalnim izborima. 

„Na opštim mogu, oni koji imaju dvojna državljanstva i koji su jednom nogom tamo, a jednom ovde, ali na lokalnim  nemaju zašto da glasaju ovde. Oni su tamo u Nemačkoj, ili gde već žive, i tamo treba da budu aktivni jer tamo žive“, stav je Maljićija. 

Na lokalnim izborima, kako veruje Maljići, na birače će uticati „opšta polemika oko toga da li je Vlada uopšte bila efikasna i da li je nešto uradila, osim što je pokvarila odnose Kosova sa svim svetskim silama, sponzorima, SAD i Evropskom unijom“.

Bez obzira na razliku između lokalnih i parlamentarnih izbora, šef Panalbanske federacije Amerike VATRA Elmi Beriša ocenjuje da će kosovska dijaspora u SAD glasati i na lokalnim. Dijaspora bi, smatra on, trebalo da glasa i da na to ima pravo, jer „daje veliki deo života i doprinosa zemlji“, a to pokreće ekonomiju i Kosova, i Albanije, pa čak i Severne Makedonije.

Na lokalnim izborima, kaže, ljudi će birati pojedince koji su kvalifikovaniji i gledaće šta su ranije radili i njihov uspeh.

„Glasanje za stranku ne bi bilo ispravno na lokalnim izborima“, kaže Beriša za Kosovo onlajn. 

Napominje i da je korupcija „stvar broj jedan“ koju dijaspora razmatra. 

„Na poslednjim izborima i prethodnim, u poslednje tri godine, postoji veliko interesovanje dijaspore. Ne želim da upirem prstom ni u jednu vladu, ali na Balkanu, u ranijim vremenima, neke vlade su malo otežavale dijaspori da glasa. Zbunjujuće je, i putem pošte, glasovi mogu da se izgube, a ponekad, nažalost, neki čak i da budu zloupotrebljeni. Dijaspora želi da vidi budućnost na Kosovu. Želi da vidi svetlo na kraju tunela i da dolazi mir“, kaže Beriša.

Ističe da Kosovo i region moraju da se stabilizuju i da je veoma važno shvatiti da dijaspora postoji.

„Moramo da shvatimo da moramo da sklopimo mir čak i sa Srbijom. Kosovo ima odlične odnose sa drugim susednim zemljama, ali sa Srbijom moramo da pronađemo način da krenemo napred, da se integrišemo zajedno, jer ni Srbija ni Kosovo neće biti integrisani sami na način na koji nam je to zaista potrebno“, navodi  šef Panalbanske federacije Amerike VATRA. 

Bivši diplomata Zoran Milivojević ukazuje da značaj dijaspore na izborima svuda generalno raste, pogotovo ako je ona velika, a albanska, kaže, jeste.  

Imajući u vidu mere vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje u vezi sa biračkim spiskovima i registracijom novih birača za nastupajuće izbore, kao i pokušaje diskreditacije Srpske liste, Milivojević očekuje da će albanske stranke pozvati dijasporu da pruži podršku da albanski faktor dođe do izražaja u sredinama u kojima dominiraju Srbi. 

„To je poziv dijaspori i kada je reč o Samoopredeljenju, ali i kada je reč o drugim političkim partijama iz opozicije na Kosovu i Metohiji - da albanski faktor više dođe do izražaja u sredinama gde dominiraju Srbi ili gde imaju većinu i da se demografski elemenat pomeri u korist albanskog faktora i onemogući srpski faktor da sa osvajanjem vlasti ubedljivo i dominira u tim lokalnim sredinama“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn. 

Na ovim izborima će, smatra, do izražaja doći i interes određenih zapadnih faktora. 

„U meri u kojoj budu zainteresovani da se stvari pomere u korist albanskog faktora, recimo u opštinama na severu Kosova i Metohije, neki zapadni centri moći će podsticati dijasporu u svojim državama da izađu da glasaju i da to pomognu. Mi nažalost imamo loše iskustvo sa poslednjim izborima, gde je čak prihvaćen rezultat sa 3 odsto izlaznosti i omogućavanjem da se tri godine vlada instrumentima koji podrazumevaju promenu faktičkog stanja i demografske promene, ali i promene uslova života srpskog naroda u većinskim sredinama“, navodi naš sagovornik.

Sasvim izvesnim smatra da u nekim državama bude podstreka albanskoj dijaspori da izađe na lokalne izbore, tamo gde je albanski faktor dosta zastupljen, kao što je to slučaj u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, SAD...

Govoreći o tome ko bi od političkih aktera na Kosovu mogao da privuče najviše glasova dijaspore na lokalu, politički analitičar iz Skoplja Ljuljzim Farizi veruje da bi Aljbin Kurti mogao da dobije iz dijaspore više glasova nego sve ostale političke stranke zajedno, ali ističe da se podrazumeva da će imati mnogo manje nego na parlamentarnim izborima pošto je broj prijavljenih birača sada manji.
 
Farizi podseća i da je pre četiri godine, kada su na Kosovu parlamentarni i lokalni izbori održani iste godine, Kurti na parlamentarnim izborima osvojio rekordan broj glasova u istoriji Kosova, da bi na lokalnim izborima izgubio polovinu.

Navodi i da je generalno, kada su parlamentarni izbori, euforija veća nego za lokalne.

„Za parlamentarne izbore koji su bili u februaru ne samo da su se birači iz dijaspore registrovali onlajn i poštom, već su dolazili da glasaju direktno na biračka mesta na Kosovu“, kaže ovaj analitičar za Kosovo onlajn. 

Političke stranke u Makedoniji, ističe on, dobijaju iste glasove bez obzira na to da li je reč o lokalnim ili parlamentarnim izborima, ali na Kosovu je, kaže, potpuno suprotno jer se za gradonačelnika glasa direktno i tada se glasa „za svoj lični interes, koji pogađa građane na lokalnom nivou“.

Politički analitičar i osnivač advokatske kancelarije LEAL u Tirani Leonard Karaj mišljenja je da treba uspostaviti stroga pravila u vezi sa dijasporom i učešćem na izborima. To s jedne strane, kako objašnjava, ne treba shvatiti kao da oni u dijaspori treba da se smatraju strancima, dok oni „unutar granica Albanije, Kosova, Srbije, Severne Makedonije.., treba da budu tretirani kao naši ljudi“, ali s druge strane ukazuje na hipotetički slučaj.

„Šta se dešava ako je broj glasača u dijaspori veći od broja glasača koji žive u određenoj zemlji - Albaniji, Kosovu, Severnoj Makedoniji ili Srbiji? Kako glasač u dijaspori, koji više od 99 odsto svog života provodi van svoje zemlje porekla, može odlučivati o ekonomskoj i socijalnoj politici svoje zemlje porekla?“, rekao je Karaj za Kosovo onlajn.

Takođe ističe da niko u albanskom parlamentu ne predstavlja 250.000 birača dijaspore.

„Teoretski i praktično, niko ih ne predstavlja. Glasali su, a njihovi glasovi su računati kao glasovi birača ovde u Albaniji, dok oni ne žive u Albaniji. Moglo bi se reći da donose doznake, ali možda ih ne donose, jer nisu obavezni da to čine. Njihova obaveza je samo da, kao nosioci albanskog pasoša, plaćaju porez. Da li plaćaju porez u Republici Albaniji, ili na Kosovu, ili u Srbiji, ili u Severnoj Makedoniji? Ja kažem ne. Zato kažem da se mora pronaći moguće i pravedno rešenje kako bi se glasači dijaspore prilagodili onome što tražimo od dijaspore“, navodi on.

Karaj ističe primer Italije, poznate kao zemlje emigranata, u kojoj su u parlamentu određena mesta za dijasporu. 

„Dakle, glasači dijaspore biraju svog poslanika koji je u dijaspori, i to je upravo onaj koji, u italijanskom parlamentu, ili u albanskom parlamentu ili na Kosovu, brani prava dijaspore“, objašnjava on. 

Navodi i da se vode velike debate o tehničkim aspektima glasanja dijaspore, odnosno o načinu na koji glasa, da li bi to trebalo da se dešava poštom, u konzulatima ili sa kompanijama kao što je DHL, kao što je bilo u Albaniji.

„Po mom mišljenju, najbolje bi bilo da se glasanje obavlja u diplomatskim predstavništvima države. Glasačka kutija treba da bude tamo postavljena i svako od emigranta ko oseća odgovornost da bude birač i misli da njegov glas ima vrednost, moraće da se ‘umori’ da ode i glasa“, stava je ovaj analitičar.